Dostupni linkovi

logo-print

Lađari: Zabrana plovidbe za brodove starije od 35 godina nije rešenje


Lađari smatraju da sistem upravljanja bezbednošću na vodenim putevima u Srbiji nije funkcionalan

Lađari smatraju da sistem upravljanja bezbednošću na vodenim putevima u Srbiji nije funkcionalan

Nakon dva potonuća teretnih brodova na Dunavu kod Smedereva i Donjeg Milanovca, Ministarstvo građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja Srbije zabranilo je plovidbu brodovima starijim od 35 godina, osim ako oni ne zadovoljavaju posebne, veoma stroge, standarde.

Međutim, u Udruženju profesionalnih lađara Srbije smatraju da je problem u nefunkcionalnosti sistema koji treba da brine o bezbednoj plovidbi i plovilima na domaćim rekama.

Potonuća teretnih brodova “Beograd 10” i “Beograd 2” preduzeća “Ivan Milutinović”, koja su se u razmaku od nekoliko dana dogodila na Dunavu kod Smedereva i Donjeg Milanovca, aktuelizovala su pitanje bezbednosti domaćih plovila, tim pre što je u udesu kod Smedereva jedan član posade stradao dok se drugi vodi kao nestao.

Veljko Kovačević, pomoćnik ministra za vodni saobraćaj, kaže za RSE da je to učinjeno kako oni ne bi ugrožavali bezbednost plovidbe i životnu sredinu.

“Postoji značajna razlika u pravilima za izgradnju brodova starijih od 35 godina i brodova koji su nakon toga građeni. Nakon toga su primenjivani mnogo strožiji tehnički zahtevi i nama je godina proizvodnje već značajna indikacija da se radi o kvalitetnijem brodu. Na taj način i država, u krajnjem slučaju, ispunjava svoj osnovni cilj da ima bezbedne brodove koji se nalaze na njenim rekama”, kaže Kovačević.

Međutim u Udruženju profesionalnih lađara Srbije kažu da ta uredba neće rešiti problem bezbednosti plovidbe i plovila jer smatraju da domaći sistem upravljanja bezbednošću na vodenim putevima nije funkcionalan.

Branslav Vajda, predsednik tog Udruženja kaže da trenutno u Srbiji ne postoji nijedna dežurna služba kojoj brodari mogu da se obrate tokom celog dana.

Plovila starija od 35 godina mogla bi da ugroze bezbednost i životnu sredinu, smatraju u MInistarstvu

Plovila starija od 35 godina mogla bi da ugroze bezbednost i životnu sredinu, smatraju u MInistarstvu

“Plan je bio da se 2010. godine formira jedna centralna služba i rok je bio godinu dana. Sada je kraj 2016. godine, a od toga nema ništa, nikakvog pomena. Kapetanije rade kako rade i imaju ogroman problem sa ljudima. Neke kapetanije imaju po pet ili šest ljudi, a rade od osam do 16 časova. Samo dve kapetanije u Srbiji trenutno rade 24 sata i to su ona na graničnim prelazima u Prahovu, na ulasku iz Srbije u Bugarsku i druga u Velikom Gradištu. Radila je i kapetanija u Bezdanu, na ulazu iz Mađarske u Srbiju, koja je sada, zbog nedostatka ljudi limitirana na rad do 22 sata”, kaže Vajda.

Za razliku od predstavnika Udruženja lađara, Kovačević smatra da za efikasan sistem upravljanja bezbednosti na vodenim putevima, zbog savremenih tehnologija, danas nije neophodno da lučke kapetanije rade 24 sata dnevno, osim u kapetanijama na graničnim prelazima.

“Lučke kapetanije su u nekadašnjem sistemu morale sve da rade 24 časa, jer su u svim kapetanijama morale da rade službe bdenja koje su radio vezom obaveštavale sve brodove koji su u plovidbi šta i kako moraju da rade. Mi u našoj zemlji već šest godina imamo u funkciji rečne informacione servise koji su daleko napredniji, brži i efikasniji u odnosu na radio vezu. Ne zavise od ljudskog faktora. Problem je što u praksi, određeni procenat brodova ne koristi rečne informacione servise što je i bilo i biće predmet inspekcijske kontrole”, ističe Kovačević.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG