Za čekanje na EU peronu građani krive vlast

Ako bi građani Srbije danas odlučivali o učlanjenju zemlje u EU, za bi glasalo 51 odsto njih, odnosno dva procenta manje nego šest meseci ranije, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije.

Iako je u oktobru i novembru, podrška padala i do 46 procenata, ona sada polako raste, mada je to i dalje jedna od najslabijih podrški evropskom putu zemlje od 2000. godine i demokratskih promena.



Interesantan je podatak da za prepreke na putu ka Evropi, pre svega za decembarsku odluku Evropske komisije da eventualno dodeljivanje statusa kandidata Srbiji, odloži za tri meseca, građani, u najvećoj meri krive ovdašnje vlasti, ukazala je direktorka Kancelarije Milica Delević.

Građani Srbije, za sporo napredovanje zemlje ka Evropi, u dakleko manjem procentu krive dešavanja u samoj Evropskoj Uniji, dok situaciju na Kosovu, kao razlog prepoznaje tek pet odsto stanovništva.

„Obično, kada ih to pitamo, dobijemo prilično podeljenu odgovornost između EU i nas u zemlji. Međutim, iako se građani izrazito loše izjašnjavaju o politici uslovljavanja, na pitanje: „Ko mislite da je najodgovorniji što Srbija nije dobila status kandidata?“ većina krivicu svaljuje na našu stranu. 53 odsto kaže vlast, rukovodstvo države, politika države, političari... Pet odsto kaže situacija na Kosovu, četiri odsto kaže narod, mi sami, 32 odsto kaže situacija unutar EU“, rekla je Delević.

Srbija u februaru i martu, u Briselu izlazi na „popravni ispit“. Međutim, do ovih dana nisu prevaziđene sve prepreke u odnosima sa Prištinom, što će biti ključno za dobijanje kadnidature.

Jasna poruka vlastima

I građani Srbije, njih 70 odsto, Kosovo prepoznaju kao ključni uslov za Srbiju na njenom evropskom putu. Interesantno je da istovremeno, veliki broj njih, čak 75 procenata, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati zbog nas samih, odnosno nezavisno od evropskih integracija.

„Kada je već situacija takva i kada doživljavaju da je to uslov koji postavlja EU, mi smo ih pitali: „Šta mislite, da li bi probleme odnosa Beograda i Prištine trebalo rešavati i bez obzira na EU?“ i dobili smo jedan veoma jak odgovor, od 75 procenata, da bi probleme trebalo rešavati i nezavisno od EU. 19 odsto smatra da se sa Prištinom ne treba dogovarati o rešavanju bilo kojih problema osim statusa Kosova. Mi smo do sada uvek imali odogovor da su reforme važne ne zbog EU, nego zbog nas, ali smo sada dobili odgovor da probleme koje imamo treba da rešavamo nezavisno od toga što rešenje traži EU“, kaže Delević.

Građani su, čini se, vlastima, uputili važne poruke o politici kakvu vodi. „Sada je na vlasti da te poruke čuje i razume“, smatra Aleksandra Joksimović iz Foruma za međunarodne odnose.

Ona istovremeno, kao ohrabrujuće vidi što evroskpeticizam, odnosno pad podrške evropskim integracijama, nije porastao u većoj meri, imajući u vidu da je aktuelna vlast, iako je realnost bila drugačija, lestvicu očekivanja u prethodnim
mesecima podigla veoma visoko, promovišući uverenje da ćemo, uz status kandidata, dobiti i datum otpočinjanja pregovora.

„U ovom trenutku mi se čini da je ta retorika od strane vlasti značajno oslabila, da je prosto EU ušla u drugi plan, i u tom je kontekstu građanima prepušteno da sami procene i čini mi se da je veoma ohrabrujuće da oni zapravo, suštiniski vide da je evropski put Srbije jedini mogući put, da je taj put važan zbog reformi, da se Kosovo mora rešavati zbog nas samih, a ne zbog EU... Prema tome, to su neke ozbiljne poruke koje su građani poslali političarima i ja se iskreno nadam da će oni umeti da ih čuju, razumeju i primene“, rekla je Joksimović.

A kakve koristi građani Srbije vide od članstva u EU? Veliki procenat onih koji integracije podržavaju, ističe da će to doneti više mogućnosti zapošljavanja, kao i da će voditi boljoj budućnosti mladih.

Nešto manje njih izdvojilo je mogućnost slobodnog putovanja po zemljama Unije, a mnogi građani su uvereni da će to pomoći da se uredi stanje u državi. Takođe, pojedini strahovi od članstva su počeli da opadaju, ali su se pojedine zablude održale.

Tako, na primer, najveći broj građana i dalje smatra da je Rusija daleko veći donator Srbije od Evropske Unije. Istina je međutim, da države Unije u ukupnoj pomoći učestvuju sa 78 procenata, dok Rusija učestvuje statistički neprepoznatljivo, odnosno ispod 0,03 odsto.