Dostupni linkovi

logo-print

Za učešće u stranim konfliktima višegodišnje zatvorske kazne


Fotografija iz Sirije, ilustracija

Fotografija iz Sirije, ilustracija

Na osnovu usvojenog Nacrta uakona u Vladi Kosova o zabrani udruživanja državljana Kosova u stranim oružanim sukobima van teritorije zemlje, bilo koji građanin Kosova koji organizuje, regrutira, vodi ili obučava osobe ili grupe sa ciljem udruživanja ili učestovanje u stranoj vojsci ili policiji, te stranim paravojnim formacijama ili parapolicijskim, u organizovnim grupama i pojedinačno, u svakom obliku oružanim sukobima van teritorije Republike Kosova, može se kazniti od 5 do 15 godina zatvora, kaže za RSE Naim Shala, direktor Odjela za zakonodavstvo u Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova, koje je iniciralo izradu zakona.

„Petnaest godina zatvora je najteža predvidjena kazna“, kazao je Shala.

Ukoliko se usvoji, Kosovo će biti jedna od retkih država regiona i šire sa ovakvim zakonom.

Iz Ministarstva spoljnih poslova ranije su za RSE izjavili da u ratu u Siriji učestvuje 20 do 30 Kosovara.

Ministar unutrašnjih poslova, Bajram Rexhepi, izjavio je na zasedanju Vlade da je u poslednje vreme uočen porast kod pojedinaca koji, uz porast kriznih žarišta u svetu a u cilju realizacije svojih interesa, organizovano ili nezavisno učestvuju u raznim konfliktima van zemlje za određenu sumu novca ili zbog ostalih privilegija.

“Ti isti se posle određenog vremena vrate u zemlju i postanu nosioci propagadnih aktivnosti i kod ostalih promovišu učešće u sličnim aktivnostima“, rekao je Rexhepi.

Naim Shala dalje navodi da, na osnovu Nacrta zakona, svako ko na bilo koji način direktno ili indirektno pruža, traži, prikuplja ili prikriva fondove ili materijalna sredstva namerno, svesno ili opravdanom osnovom da se veruje da će biti u potpunosti ili delimično korišćene za izvršavanje pomenutih krivičnih dela, može se kazniti zatvorom od 3-15 godina, a svako ko učestvuje u stranim konfliktima od 3-10 godina.

U zakonu je takođe obuhvaćen i paragraf o onima koji na javno, putem članaka, audio-vizuelnih snimaka, uključujući i neograničavajući društvene mreže ili bilo koje druge oblike komunikacija poziva ili podstiče druge na izvršenje pomenutih krivičnih dela, može se kazniti zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Isto važi za one koji ne prijavljuju pripremanja ovakvih krivičnih dela ili počinjeno krivično delo, i za one koji skrivaju počinioca. Ali oni počinioci krivičnog dela koji, otkrivanjem pred organima krivičnog gonjenja grupe, sprečava izvršenje krivičnog dela ili otkriva grupu pred nadležnim organima za krivično gonjenje pre izvršenja krivičnog dela, kazniće se zatvorom od tri godine ili može da bude oslobođen.

Shala navodi da neće biti retroaktivnosti u primeni ovog zakona, već će se primeniti onda kada on stupi na snagu.

„Oni koji su ranije počinili krivično delo neće se sankcionisati. Zakon će važiti onda kada stupi na snagu. Međutim, za primenu ovog zakona odredili smo i rok od 45 dana nakon njegovog potpisivanja i objavljivanja u službenom listu“, kazao je Shala.

On je međutim takođe dodao da se odrede ovog zakona ne primenjuju na državljane Republike Kosova koji su dobili državljanstvo druge države, i koji su deo vojske ili vojnih formacija te države, ili služe u vojnim formacijama pod kontrolom međunarodno priznatih vlasti i osnova u skladu sa zakonom.

„Ovaj zakon je došao u pravo vreme, neophodan je za državu Kosova i posebno doprinosi sprečavanju učešća građana Kosova u bilo kojem drugom konfliktu koji se može desiti“, kazao je Shala.

Nacrt Zakona u Vladi Kosova o zabrani udruživanja državljana Kosova u stranim oružanim sukobima van teritorije zemlje proslediće se dalje Skupštini Kosova, dok zvaničnici ove institucije pozdravljaju pokretanje ove inicijative.

Predsednik parlamentarne Komisije za unutrašnje poslove i bezbednost Ahmet Isufi navodi za RSE da učešće Kosovara u stranim konfliktima ne doprinosi miru i šteti sliku Kosova. On je izrazio ubeđenje da će se ovaj nacrt zakona usvojiti u Skupštini:

“Zakon je neophopdan za našu zemlju, jer se radi o regrutovanju koji može biti u organizaciji različitih društava koji zbog zarade rizikuju život građana Kosova. Verujem da je poslanicima jasna neophodnost ovog zakona”, kazao je Isufi.

A stručnjak pitanja bezbednosti Florian Qehaja navodi da je ovaj zakon prvi korak ali koji zahteva i ostalu podršku.

”Ovo međutim ne garantuje da će se pojeidnci povući ili odustati od svojih ciljeva koji mogu biti u verske svrhe ili kojisu su jednostavno plaćenici. Kosovska obaveštajna agencija treba lokalizovati i osigurati da ta lica ne postanu potencijal destabilizacije nacionalne sigurnosti”, kazao je Qehaja.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG