Dostupni linkovi

logo-print

Za nižu korupciju zaslužni zakoni, građani ne vide pomak


Predstavljanje izveštaja o percepciji korupcije, Beograd, 3. decembar 2013.

Predstavljanje izveštaja o percepciji korupcije, Beograd, 3. decembar 2013.

Stepen korupcije u Srbiji ove godine manji je u odnosu na prošlu, pokazala je godišnja svetska lista precepcije korupcije Transparency internationala. Prvi put posle šest godina stagnacije Srbija je napredovala za osam mesta i sada je na 72. poziciji od ukupno 177 rangiranih država.

Srbija ove godine ima indeks korupcije 42 i 72. mesto na listi deli sa Bosnom i Hercegovinom, Brazilom i Sao Tome i Principe, bolje je plasirana od Kine i Trinidada i Tobaga sa kojima je 2012. bila na istoj poziciji, kao i od Šri Lanke, Liberije i Bugarske koje su tada bile ispred nje.

Vladimir Goati, predsednik organizacije Transparentnost Srbija, izjavio je da je napredak dobrim delom posledica učinka antikoruptivnih institucija koje su formirane proteklih godina.
Vladimir Goati

Vladimir Goati


“Za to je zaslužno i donošenje niza zakona kojima je smanjena arbitrernost donošenja finansijskih odluka od strane pojedinaca. Bez toga nema koprupcije. Čini mi se da je i ranije postojala politička volja za borbu protiv korupcije ali nije bila efektuirana u toj meri kao danas. To je pojačalo osetljivost policije, tužilaštva i suda da gone čak i ljude bliske vlasti”, smatra Goati.

Ranija istraživanja pokazala su da stanovnici Srbije najveću korupciju vide u političkom sistemu, zdravstvu, carini, policiji, pravosuđu i prosveti.

Beograđani su za RSE rekli da korupciju i dalje vide kao najveći problem u društvu.

„Sigurno nema manje korupcije nego ranije. Pa to se vidi u svakodnevnom životu, ljudi ne mogu da dobiju posao ako nemaju neku vezu ili ne daju pare. To je jasno kao dan.“

„Bojim se da je sve ostalo isto. Moja majka ima malu privatnu firmu i na tenderima nikako ne može da dobije posao od raznih velikih kompanija koje znaju kome traba dati novac. Sa tim zlom možemo da se izborimo samo ako bi većina bila protiv podmićivanja. Ali to je toliko pustilo korena da čisto sumnjam da je moguće.“

„Pitanje da li ima korupcije apsolutno je suvišno. Samo idite kod lekara ili sudije pa ćete videti da sve mora da se plati. Ne vredi drugačije. Naš mentalni sklop je takav, mi bukvalno živimo na taj način, malo ko hoće nešto na pošteno. Ne možete nigde da odete bez flaše pića, ne vredi, takvi smo.“


Svake godine u istraživanju korupcije u Srbiji uočavaju se uglavom iste štetne pojave, a transparentno finansiranje političkih stranaka, otvoren rad državnih organa i uvođenje reda u sektor javnih nabavki još su imperativ u borbi protiv ovog problema.

Nemanja Nenadić, direktor Transparentnosti Srbija, kaže da je neophodno unaprediti strategiju i akcioni plan za borbu protiv sistemske korupcije.

„To je jasno kada se pogleda šta su ciljevi, naročito u pogledu broja konačnih osuda za slučajeve korupcije i nezakonito finansiranje političkih stranaka. Oni nisu dovoljno ambiciozni. Nisu takvi da mogu da dovedu do krupnog iskoraka koji je Srbiji potreban. Jer kako drugačije tumačiti planirano povećanje od 30 odsto osuda za slučajeve korupcije do kraja 2017. godine, u odnosu na 2012. koja je sa pravom ocenjena kao nezadovoljavajuća“, rekao je Nenadić.

Uprkos ovogodišnjem napretku, po stepenu percepcije korupcije Srbija je među najlošije plasiranim državama bivše Jugoslavije na listi Transparency internationala, iza Crne Gore, Makedonije, Hrvatske i Slovenije.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG