Dostupni linkovi

logo-print

Vučićeve izjave o Trepči u funkciji predizborne kampanje


Rudar u Trepči

Rudar u Trepči

Izjave srpskih zvaničnika o rudniku ’Trepča’ ne trebaju se shvatiti ozbiljno jer su u funkciji predizborne kampanje u Srbiji, kažu kosovski zvaničnici.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić u nedelju je prilikom posete severu Kosova izjavio da je Trepča ’kičma opstanka srpskog naroda na severu Kosova’, te dodao da će Srbija koliko je u mogućnosti pomoći ovom rudniku.

Vučić je tokom posete pogonima flotacije Trepče u Leposaviću rekao da će Vlada Srbije zajedno sa rukovodiocima Trepče čuvati ovaj kombinat.

"Mi ćemo zajedno sa rukovodstvom Trepče, kao Vlada Srbije, sačuvati Trepču, gledaćemo da uložimo u Trepču, i u jalovište novo koje vam je potrebno. Ponašaćemo se prema Treči kao i prema svim drugim privrednim subjektima u centralnoj Srbiji“, poručio je Vučić.

On je prethodno izjavio i da će se obratiti Briselu da posreduje po pitanju Trepče, kako ovaj kombinat ne bi postao javno preduzeće.

Isa Mustafa

Isa Mustafa

Premijer Kosova Isa Mustafa u ponedeljak je, međutim, poručio da po Ustavu Kosova, ali i po Ahtisarijevom planu na osnovu kojeg je proglašena nezavisnost, sve što se nalazi na kosovskoj teritoriji predstavlja imovinu Republike Kosovo.

"I da li će Trepča postati javno preduzeće, to zavisi od nas samih, o tome ne odlučuje Brisel. O kosovskoj imovini odlučuje Kosovo, a imovina Kosova neće biti deo dijaloga ni sa kim“, poručio je Mustafa.

I Mustafa i zamenik ministra za administraciju lokalne samouprave Kosova, Bajram Gecaj, Vučićeve izjave ocenjuje neozbiljnim.

"Tražio sam od građana Kosova, ali i od medija, da ne uzmu za ozbijlno ove izjave koje se tiču izborne kampanje. Imovina Republike Kosovo je imovina Kosova i o tome se neće sa nikim pregovarati, ni na Kosovu ni u Briselu“, kazao je Gecaj.

Uticaj preko ZSO

Stručnjak za ekonomska pitanja Ibrahim Redžepi u izjavi za RSE navodi, međutim, da se ove izjave ne mogu gledati samo iz prizme predizborne kampanje, te dodaje da su pretenzije Srbije što se Trepče tiče, ali i hidrocentrale u Gazivodu, veoma realne. Ako ne direktno, biće pokušaja da se uticaj nad njima ostvari preko Zajednice opština sa srpskom većinom, dodaje on. Redžepi ocenjuje i da je zabrinjavajući stav Vlade Kosova naspram ovako realnih tendencija Srbije.

"Vlada kao da ne želi da se bavi Vučićem i aspiracijama Srbije da se pitanje Trepče stavi za pregovarački sto. Srbija će u svakom slučaju uvek insistirati na tome, ne samo zbog političkog momentuma – bilo da se radi o izborima ili o pregovorima, već, realno gledano, to je vredna imovina, ali i perspektivna onoj zemlji koja bude upravljala Trepčom. Problem nije samo politički, već i ekonomski“, kaže on.

Redžepi dodaje da je važno da se o Trepči ne pregovara, jer država treba da upravlja svim resursima unutar svojih granica.

"Ako se bude razgovaralo o Trepči, onda se otvara još jedan problem – treba se razgovarati i o samom suverenitetu na severu Kosova“, naglašava on.

U okviru napora da Trepča postane imovina Vlade Kosova, posebna komisija zakon o Trepči za koji se očekuje da će biti gotov sredinom godine.

Institucije Kosova godinama pokušavaju da reorganizuju Trepču kako bi ovaj gigant ponovo doprinosio kosovskoj ekonomiji. Na tome radi Kosovska agencija za privatizaciju i Posebna komora Vrhovnog suda, a na njeno upravljanje nemaju uticaja Skupština i Vlada.

Kao i sama Mitrovica, i ovaj rudnik olova i cinka je od rata podeljen između južnog i severnog dela. Zbog nefunkcionisanja topionice olova na severu u Zvečanu, kao i cinka, u funkciji su samo proizvodni kapaciteti do faze koncentrata.

Kao ekonomski gigant Trepča je tokom '80-ih zapošljavala preko 20.000 radnika. Danas broji oko 1.500 radnika albanske nacionalnosti, te 1.000 srpske nacionalnosti, koji rade u različitim sektorima ovog preduzeća koji se nalaze u južnom i severnom delu Mitrovice.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG