Dostupni linkovi

logo-print

Vučić novi mandatar, Nikolić mu ne bi bio u koži


Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić tokom razgovora, 22. april 2014.

Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić tokom razgovora, 22. april 2014.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić za mandatara za sastav nove vlade predložio je Aleksandra Vučića, lidera Srpske napredne stranke, partije koja je osvojila dvotrećinsku većinu na izborima. Novi kabinet praktično neće imati opoziciju u parlamentu, ali analitičari ocenjuju da će Vučićeva politička sudbina zavisiti od toga hoće li preživeti izuzetno bolne i nepopularne reforme i rezove koje je najavio.

O tome kakvi teški zadaci čekaju budućeg premijera Vučića rečito sugeriše opaska uz čestitku šefa države.

„Iskreno čestitam gospodinu Aleksandru Vučiću, a iskreno, ne bio mu u koži“.

Vučić je, kako je Nikolić rekao, na sebe preuzeo odgovornost da unapred kaže da će da bude teških odluka, i da je cilj da Srbija konačno počne da živi od svog rada.

Ako građani misle da problemi sa kojima se Srbija suočava mogu da se leče šećernom vodicom, mogu da izaberu drugu vladu i predsednika, istakao je Nikolić.

Bucući premijer je ocenio da je teško da je neko mandat za sastav Vlade dobio u težim okolnostima i otvoreno rekao da Srbija ulazi u teške i ozbiljne reforme.

„Za razliku od drugih, nećemo da obmanjujemo naš narod, da živimo još dve ili tri godine govoreći kako smo se izlečili pijući, kako to predsednik reče, šećernu vodicu...I na početku kampanje...rekli smo ljudima da nećemo raditi za sledeće izbore već za sledeće generacije i to ostaje našse opredeljenje“, rekao je Vučić.

Na pitanje Radija Slobodna Evropa šta će biti prvi i najteži vladini potezi iz korpusa bolnih reformi, Vučić je odgovorio da će strukturalne reforme koje će odmah uslediti biti podeljene u tri dela:

„To su zakon o radu, zakon o privatizaciji, zakon o stečaju, o osiguranju, zakon o one-stop-shopu, zakon o planiranju i izgradnji. To su ključni zakoni koje moramo da donesemo do leta. Drugi deo strukturalnih reformi jeste rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju. Pokušaćemo za najveći deo njih da pronađemo rešenja iako sve prethodne Vlade ta rešenja nisu uspele da pronađu, te ćemo ni krivi ni dužni biti izloženi gnevu ljudi, ali to je stvar koju moramo da rešimo jer u suprotnom gubimo oko 750 miliona evra na godišnjem nivou, a to država ne može da izdrži. Treća stvar jeste situacija u javnim preduzećima, gde ćemo vrlo agresivno krenuti u promene. Javna preduzeća više neće biti direktno vezana za ministarstva, preko kojih bi se formirali feudi. Ona će biti vezana za posebna vladina tela i biće uspostavljena posebna kontrola. Njihov je posao da to što zarade zahvaljujući poziciji koju im je država obezbedila vrate državi. Mi to do sada nismo imali; ta preduzeća su do sada živela dobro, posebno njihovi direktori, dok je država samo gubila i morala subvencijama da to nadoknađuje. Gubitke ćemo smanjivati, veliki broj tih direktora biće smenjen, partije će biti izbačene iz javnih preduzeća, a vodiće ih stručni menadžeri. Drugi deo veoma teških reformi jesu mere fiskalne konsolidacije o kojima bih govorio u nedelju“, najavio je Vučić.

Pre poslednjeg radnog dana neće govoriti o sastavu svog kabineta, rekao je Vučić, dodavši da će biti najverovatnije 16 ministarstava, odnosno 17 ili 18 članova Vlade, u kojoj će biti Socijalistička partija Srbije, Savez vojvođanskih Mađara i veliki broj nestranačkih ljudi.

To što će nestranačke ličnosti voditi mnoge resore Vučić, kako je rekao, ne smatra slabošću, precizirajući da će u petak na sednici GO stranke predložiti sastav Vlade, a da će Vlada biti izabrana u nedelju, 27. aprila.

Vlada će biti kombinacija političkog i ekspertskog tima, kaže za Radio Slobodna Evropa politički analitičar Dejan Vuk Stanković. On naglašava da je pred novim kabinetom preteško breme problema, od ekonomije, preko države i pravnog sistema do korupcije i kriminala. Stanković ističe da ovoga puta, za razliku od prošlih iskustava, neće biti mogućnosti za političke trgovine jer partneri najjače stranke nemaju ucenjivački potencijal, a upitan hoće li Vučić kao budući premijer zaista početi da ispunjava sve što je obećao, kaže:

„Vučić nema mnogo manevarskog prostora, dakle, eventualni politički oportunizam bi se direktno njemu samom obio o glavu, jer bez obzira na koalicioni i ekspertski karakter Vlade, on će biti glavni politički akter, dakle, neko ko će ubirati plodove, ali i biti odgovoran za sve neuspehe. Prostora za izgovore više za njega nema jer ne postoji više ucenjivački kapacitet manjih koalicionih partnera, a i eksperte je samostalno birao. Ima masivnu podršku za svoju politiku u parlamentu, dakle, on je taj koji odlučuje sudbinu ove vlade i ove države – barem takav je u ovom trenutku politički raspored snaga. A što se tiče kredita poverenja, Vlada će ga od javnosti određeno vreme imati, barem jedno godinu dana, ali istovremeno ta javnost očekuje konkretne poteze i čini mi se da će poverenje direktno zavisiti ne od namera koje imaju političari nego od proverivih i vidljivih rezultata“, ocenjuje Dejan Vuk Stanković.

Buduća vlada imaće čak četiri petine u parlamentu i biće praktično bez opozicije. Uz to, u ovako ozbiljnoj krizi u kakvoj je Srbija, pre nego što bude bolje mora da bude gore, ocenjuje politički analitičar Vladimir Goati, koji kaže da će najveći protivnik buduće vlade biti visoka očekivanja i nestrpljenje građana da vide boljitak.

„Strpljenje je stvar koja kratko traje i ljudi već očekuju da se ostvari ono što budući premijer najavljuje, pri čemu mislim da su male šanse da se to dogodi u sledeće dve godine jer u ovakvim ozbiljnim krizama pre nego što bude bolje mora da bude gore. To može da bude godina ili dve godine dana, ali mi ovako tavorimo već više godina, tako da je strpljenje, čini mi se, na kraju. Drugo, ovo je jedna osobena vlada kakvu je nemoguće naći u zemljama savremene Evrope. To je Vlada koja ima podršku čak četiri petine sastava parlamenta, što je više od dve stotite poslanika. U tom smislu bih rekao da će prava dinamika u sledeće dve ili tri godine biti unutar te dve stotine njih, dok će sasvim marginalan uticaj imati ovaj krug od jedne petine, uz to, raznorodnih, opozicionara, od kojih su mnogi bliže vlasti koju čine te četiri petine nego drugim opozicionarima“, ocenjuje Vladimir Goati.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG