Dostupni linkovi

logo-print

Vršnjačko nasilje rezultat i poremećenog sistema vrednosti


Seminar u Subotici

Seminar u Subotici

U Subotici je održan prvi seminar u okviru projekta „Budi DRUGačiji“, koji ima za cilj edukaciju učenika edukatora za prepoznavanje i suprotstavljanje vršnjačkom nasilju.

Seminare pohađaju učenici nekoliko srednjih škola iz Subotice i Bačke Topole, koji će kasnije stečena znanja i veštine preneti dalje svojim vršnjacima.

Projekat je inicirao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, a realizuje ga zavod za javno zdravlje sa krajnjim ciljem da se smanji nasilje u srednjim školama. Seminare vode psiholozi, pedagozi i pedijatri.

Nasilje među adolescentima je uočljivije nego ranije, ali je posebno prisutna nova vrsta psihološkog nasilja, kaže psiholog Aleksandra Radulović Zelenika.

„Više je prisutno psihološko, sociološko i elektronsko nasilje – uvrede, pretnje, uvredljive fotografije koje se postavljaju na internet. Često je cilj da se neko eliminiše iz grupe i tada se o njemu šire ružne priče i to obično pod uticajem lidera grupe, odnosno razreda. A lideri obično postaju 'negativci', po uzoru koji im, na žalost, nude mediji…Karakteristično je da nasilja ima mnogo više među devojčicama nego među dečacima. Možda je objašnjenje u tome da one brže sazrevaju i imaju potrebu da se iskažu, ali, na žalost, pod uticajem vrednosti koje se plasiraju u društvu, one pronalaze negativan način za to svoje iskazivanje“, kaže Aleksandra Radulović.

Kao jedan od razloga ovakve agresivnosti kod mladih ona navodi sve češći izostanak roditeljske brige i pažnje, odnosno odsustvo roditelja iz kuće.

„Ja sam apsolutno sigurna da je to posledica stanja u društvu, kao i činjenice da su deca sve više upućena na trećeg roditelja, to jest na kompjuter i televizor. Roditelji su obično prezaposleni i imaju sve manje vremena za decu, sve manje kontakata sa njima, i taj manjak razgovora i manjak druženja stvara frustraciju kod dece i povećanu agresivnost. Prema našim podacima, deca provode i po šest sati pred kompjuterom. Ako su više od pola dana u školi, a šest sati sa kompjuterom, njihov socijalni život ne postoji“, napominje Aleksandra Radulović.

Pedijatar Savetovališta za mlade dr Draginja Rapić navodi da se Savetovalištu za pomoć obraćaju srednjoškolci sa raznim fizičkim povredama.

„Ne mogu baš reći da dolaze svaki dan, ali često traže pomoć. I kad je reč o vršnjačkom nasilju, ali i kada je reč o nasilju u porodici. Deca koja vrše nasilje nad svojim vršnjacima ili mlađom decom su ili bila žrtve nasilja u svojim porodicama ili potiču iz porodica gde je fizička sila metod rešavanja svih problema. Oni smatraju da je to normalno ponašanje, da se sve može rešiti agresijom. I često su to deca koja potiču iz disfunkcionalnih porodica...“, konstatuje dr Rapić.

Dr Rapić kaže da osim u porodici uzroke ove pojave treba tražiti i u promociji negativnih vrednosti u društvu kroz medije.

„Uticaj medija koji propagiraju ličnosti koje i nisu baš pogodne da budu idoli je veliki, a deca se tim ličnostima dive i često imitiraju njihovo ponašanje“, napominje dr Rapić.

Na žalost, u poremećenom sistemu vrednosti roditeljska briga o deci i njihovom vaspitanju ponekad ima drastične posledice, jer kako kaže dr Rašić, žrtve ovog vršnjačkog nasilja su uglavnom mirna i povučena deca, manje-više lepo vaspitana.

Pitali smo i učenike na seminaru šta čini ono što se oficijelno naziva vršnjačko nasilje.

„To su tuče, fizički obračuni, ali i verbalno nasilje. Najviše je takvih uvreda koje se odnose na fizički izgled, a upućuju se onima koji su različiti na bilo koji način. Kod nas u razredu ima dosta onih koji dolaze sa sela, i oni su često meta uvredljivih komentara”, kaže nam jedan učenik.

RSE: Šta sve podrazumeva verbalno nasilje?

“To je ono kadagovorimo ružne reči, veđamo ili pretimo nekome”, navodi drugi.

RSE: Da li su te pretnje anonimne?

“Ne, to se otvoreno radi, uglavnom preko SMS poruka i sa potpisom”, pojašnjava.

XS
SM
MD
LG