Vozač koji je vratio novčanik: Tuđe mi ne treba, puno mi je srce

Milomir Jeremić, vozač Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd, preko noći je postao miljenik sugrađana i medijska zvezda. Pronašao je novčanik u kom je bilo 1.600 evra i vratio ga vlasniku, jednom od mnogobrojnih putnika koje svakodnevno prevozi.

Popodnevna tura na liniji 72, Zeleni Venac – Aerodrom Nikola Tesla, Milomiru Jeremiću u nedelju je proticala rutinski kao i svakog drugog dana. Prevozio je putnike do vazdušne luke i sačekivao one koji se sa putovanja vraćaju u grad ili dolaze u rodni kraj posle godina pečalbe. Sve dok kraja smene kada je, kao i uvek, autobus oko ponoći odvezao u garažu u Novom Beogradu odakle se spremao da ode kući.

„Pogledam malo po vozilu, da nešto nije polomljeno, da li je sve čisto, i ugledam novčanik između sedišta... Otvorim i vidim pare, ličnu kartu i dva pasoša, jedan švedski, a drugi naš. Malo sam bio u šoku i pozovem komšiju. Rek’o, evo našao sam u autobusu novčanik pun para. Na prvi pogled učinilo mi se da je unutra oko hiljadu evra. U stvari, nisam ni brojao pare, novčanik nikome nisam davao u ruke. Predamnom su izbrojali u policiji, bilo je hiljadu evra i deset novčanica po 500 švedskih kruna.“

Milomir Jeremić (53) nije razmišljao ni trena, novčanik je odneo kući i sam pokušao da pronađe vlasnika. Ali kako nije uspeo, obukao se lepo, otišao u policiju i predao novčanik sa dokumentima i novcem. Policija je izbrojala pare i napravila zapisnik, a on dobio izveštaj o predatim stvarima. Zaboravni putnik, ispostavilo se taksista iz Švedske srpskog porekla, ubrzo je pronađen.

Milomir kaže da njegovoj sreći nije bilo kraja kada je čuo da su pasoši i pare opet u džepu vlasnika.

„Puno mi je srce. Stvarno sam ponosan što sam tako postupio i učinio dobro delo. Tuđoj muci se nikada ne treba radovati, znam ja dobro kako je kad se ostane bez para. Pa što da mu ne vratim, i svakom drugom bih vratio.“

Ova priča sa srećnim krajem završila se tako što je vlasnik novčanika sutradan otišao pred stan dobrog šofera da se zahvali, koji je u tom trenutku baš bio na smeni između Aerodroma i Zelenog Venca, i njegovom sinu ostavio 500 kruna da se počaste i popiju piće. Milomir Jeremić, vozač sa 20 godina staža u GSP-u i platom od 60.000 dinara (520 evra), kaže da mu je drago što i u današnjim vremenima ljudi cene poštenje i dobrotu, jer ga posle svega komšije pozdravljaju i hvale, i poručuje da bi bez dileme opet učinio isto.

„Uvek bih tako uradio. Milion posto. Svako ima svoje muke, ko zna gde je pošao taj čovek, što su mu trebale tolike pare, za šta ih je namenio... Sigurno je imao neki dobar razlog. A ja imam svoje, koliko imam toliko mi je, i tuđe mi nije potrebno. I nisam ostao siromah već sam normalan čovek koji gleda i kako je drugima. Kako kaže poslovica, tuđe je prokleto. Nije moje i ne treba mi.“

Milomir Jeremić u GSP-u je poznat kao dobar čovek i kolega, vozač koji je tokom radnog veka često pomagao drugima. Prošle godine na stanici na aerodromu u autobusu je pronašao novčanik sa 30.000 dinara i poslao ga vlasnici, a mnogo puta u poslednjih nekoliko godina zaboravnim putnicima vraćao je mobilne telefone, dokumenta i druge lične stvari.