Dostupni linkovi

logo-print

Volf: Spremite se za zlatnu epohu gasa


Ilustracija

Ilustracija

Martin Volf (Wolf) u “Fajnenšel tajmsu” (Priredio: Dragan Štavljanin)

Svet je usred revolucije prirodnog gasa. Čak i uzdržana Međunarodna agencija za energiju (EIA) ukazuje na scenario koji naziva “zlatna epoha gasa”, imajući u vidu i novu metodu njegove eksploatacije iz škriljaca, koja SAD omogućava rezerve ovog energenta u narednih 40 godina. Međutim, eksperti upozoravaju i na rizike od nove tehnologije, zbog velikog korišćenja vode i hemikalija.

Ako se ovaj optimizam pokaže opravdanim, posledice će biti mnogo dalekosežnije nego moguća bolna disolucija evrozone. Nikada ne zaboravite da naša civilizacija počiva na jeftinom snabdevanju komercijalnom energijom. Ekonomski rast zemalja u usponu je skopčan sa dramatičnim povećanjem potražnje energije u narednim decenijama. Gas je veoma važan. Ova revolucija se zove: “hidraulično slamanje”.

Kao i gotovo sve tehnološke revolucije u prošlom veku, i ova je pokrenuta u SAD.
Američka uprava za energiju objašnjava da je “horizontalno bušenje zajedno sa hidrauličnim lomljenjem u velikoj meri povećalo mogućnosti proizvođača da eksploatišu gas iz nisko propustljivih (teško probojnih) geoloških formacija, pre svega iz škriljaca”.

Mada je bilo nekih otkrića u ovoj tehnologiji još 1970-ih, Međunarodna agencija za energiju ističe da nije bilo veće proizvodnje gasa iz škriljaca sve dok “Mičel enerdži i divilopment korporejšen” (Mitchell Energy and Development Corporation) nisu eksperimentisali tokom 1980-ih i 1990-ih u severnom-centralnom delu Teksasa (Barnett Shale) u cilju eksploatacije gasa iz škriljaca u komercijalne svrhe, što je sada “promenilo pravila igre” na američkom tržištu prirodnog gasa.

Ovim aktivnostima povećana je proizvodnja suvog, odnosno zemnog gasa iz škriljaca u SAD sa 390 milijardi kubnih stopa (kubna stopa = 0.0283168466 kubnih metara) 2000. godine na 4.800 milijardi kubnih stopa 2010-te, što čini 23 odsto ukupne proizvodnje suvog (zemnog) gasa.

Međunarodna agencija za energiju procenjuje da SAD raspolažu sa 860 hiljada milijardi kubnih stopa “tehnički nadoknadivog” gasa naspram 237 milijardi za sada utvrđenih rezervi. Ako je ova procena tačna, samo gas iz škriljaca obezbediće SAD-u 40 godina gasa prema sadašnjoj stopi potrošnje.

Svet raspolaže sa 6,600 milijardi kubnih stopa tehničkih nadoknadivog gasa iz škriljaca, a što se u osnovi poklapa sa brojkama o potvrđenim rezervama. To je utvrđeno na osnovu istraživanja u 48 škriljičnih basena u 32 zemlje.

Najvećim rezervama, osim SAD, raspolažu Kina (1,275 milijardi), Argentina (774 milijardi), Meksiko (681 milijardi) Južna Afrika (485 milijardi), Kanada (388 milijardi), Libija (290 milijardi), Alžir (231 milijardu), Brazil (226 milijardi), Poljska (187 milijardi) i Francuska (180 milijardi). Ovim istraživanjem nisu obuhvaćeni Rusija, centralna Azija, Bliski istok, jugoistočna Azija i centralna Afrika. To znači da je globalni potencijal mnogo veći.

Do 2030. kao ugalj ili nafta

Međunarodna agencija za energiju je ocenila u izveštaju iz 2011. o perspektivama svetske energije da su “razmotreni svi scenariji…i da će prirodni gas učestvovati 2035. godine u većem procentu u globalnoj potrošnji energije nego sada”. Prema ovom scenariju o “zlatnoj epohi gasa”, tražnja za gasom će rasti po stopi od 2 odsto godišnje između 2009. i 2035. godine.
Protest u Parizu protiv eksploatacije gasa iz škriljaca, mart 2011.

Protest u Parizu protiv eksploatacije gasa iz škriljaca, mart 2011.


Čak i prema opreznijem scenariju, koji se naziva “nove politike”, tražnja će rasti 1.7 odsto godišnje ili 55 procenata u celom ovom periodu. To znači da će gas sve više biti korišćen kao zamena za ostale izvore grejanja, pre svega električnu energiju, mazut i ugalj.

Gas ima, takođe, značajan potencijal kao gorivo u saobraćaju. Sveukupno, procenjuje se da do 2030. godine gas može dostigne nivo potrošnje uglja i nafte kao ključnih izvora energije.

Zamena uglja ili nafte gasom je poželjna zbog emisije štetnih materija (efekat staklene bašte). Gas emituje tek malo više od polovine ugljen dioksida u odnosu na ugalj, ili 70 procenata u poređenju sa naftom. Istovremeno, gas emituje tek petinu karbon monoksida u odnosu na ugalj. Posebno je beznačajna emisija sumpor dioksida iz gasa. U svakom uverljivom scenariju za rešavanje problema emisije štetnih materija, gas ima značajnu ulogu kao zamena za ostale energente, mada razvoj jeftinih skladišta za ugljenik jača poziciju uglja. U Kini, koja se suočava sa problemom zagađenja zbog velike potrošnje uglja, “trka za gasom” ima smisla.

Dakle, da li je gas iz škriljaca korisna transformacija kako tvrde njegovi pobornici? Možda nije. Kontroverzni ugao ove nove tehnologije je njen uticaj na prirodnu okolinu. U tekstu iz novembra 2011, Kris Muni (Chris Mooney), pisac o nauci, ističe da “horizontalno lomnjenje iziskuje ogromne količine vode i hemikalija”.

Ogromne bare ili cisterne su, takođe, potrebne da bi se uskladištila voda prepuna hemikalija koja se vraća u rupe nakon lomljenja škriljaca.
Mudrost postupanja sa ovom tehnologijom na globalnom planu sve više će zavisiti od nekoliko faktora: prvo, lokalne cene vode; drugo, sposobnosti i pouzdanosti operatora; treće, kapaciteta regulatora; četvrto, koristi od bilo koje ekstra količine gasa u poređenju sa alternativnim energentima; peto, bolje poznavanje uticaja tehnologija.

Svako stepenasto okno iziskuje između 2 i 4 miliona galona vode (galon = 3.78 litara) i između 15 i 60 hiljada galona hemikalija. Muni smatra da postoji pretnja od zagađenja zemljišta. Još nije zabeležen neki slučaj kontaminacije, ali, po njegovom mišljenju, postoje rizici i neizvesnost. Stoga se ova nova metoda eksploatacije gasa mora striktno nadzirati.

U tom smislu će mudrost postupanja sa ovom tehnologijom na globalnom planu sve više zavisiti od nekoliko faktora: prvo, lokalne cene vode; drugo, sposobnosti i pouzdanosti operatora; treće, kapaciteta regulatora; četvrto, koristi od bilo koje ekstra količine gasa u poređenju sa alternativnim energentima; peto, bolje poznavanje uticaja tehnologija. Na primer, zbog konkurentske potražnje za vodom i opasnosti od zagađenja, u Kini bi bila rizična eksploatacija gasa iz škriljaca većih razmera.

Gas iz škriljaca ukazuje na mudrost onih koji su uključeni u pronalaženje novih izvora energije. To takođe nagoveštava dobrodošlu mogućnost dobijanja jeftinog gasa u mnogo decenija pred nama. Ali ova revolucija može da se pokaže kao "Faustovska nagodba“. Potrebno je obratiti pažnju kako – i koliko brzo – se primenjuje ova tehnologija: ekološki troškovi mogu biti ogromni. „Požuri polako“, kao što su govorili stari Rimljani.
XS
SM
MD
LG