Vojvodina je poznata po kvalitetnom vinu, posebno severni deo koji je uticajni američki list "Njujork tajms" uvrstio na svoju listu destinacija u svetu koje treba posetiti ove godine i to prvenstveno zbog vinskog puta “Palić”. Ipak malo ko zna da ova pokrajina ima i još nešto nesvakidašnje, a to je vojvođanski viski.
Svega deset litara mesečno – toliko se proizvodi vojvođanskog viskija u jednoj porodičnoj destileriji u Đurđevu, u blizini Novog Sada.
Šandor Komaromi, po struci tehnolog, decenijama je usavršavao vojvođanski viski. Kako kaže, reč je o autentičnom vojvođanskom proizvodu. On dodaje da viski spada u najbezbednija pića kada je reč o količini metil- alkohola.
„U voćnim rakijama i u vinjaku i u rakijama od grožđa ima metil-alkohola i to ne može lako da se reši. Kod rakija od žitarica, kao što su votka i viski količine su zanemarljive“, kaže ovaj stručnjak.
Osnovna sirovina za proizvodnju je slad, a nabavljaju ga u Vojvodini, a hrastovinu za burad u kojima se viski čuva na Fruškoj Gori. U ovim buradima viski mora da odleži najmanje četiri godine. Za to vreme piće dobije i prepoznatljivu braonkastu boju i izražen, pun ukus.
Komaromi kaže da je viski namenjen onima koji imaju znalački odnos prema alkoholu, pa tako on i ne razmišlja o masovnoj proizvodnji ovog pića.
Njegov sin Aleksandar dodaje da mnogi ne znaju kako se pravi viski, pa misle da je nemoguće u Srbiji napraviti ovo kvalitetno piće.
“Svi odmah pomisle da smo mi neki čudaci koji mešaju neko neprovereno piće kod kuće u kadi, ali to nije tako, imamo ozbiljnu opremu, koja omogućuje proizvodnju kvalitetnog viskija”, naglašava on.
Šandor Komaromi kaže da dobro zna da je u našim krajevima popularnija rakija, ali da dobar viski sigurno nudi veći užitak.
Da je voćna rakija popularnija od drugih pića potvrđuje i Ranko Spasojević iz Udruženja profesionalnih barmena „Barmens“ iz Novog Sada.
“Domaća žestina generalno, ako poredimo voćne destilate sa viskijem, daleko su u većoj prednosti rakije. One su doživele ekspanziju u proteklih desetak godina. A teško je porediti domaći viski sa stranim viskijem. Oni iz inostranstva imaju bolji status, koji je izgrađen na tradicji”, smatra Spasojević.
“Two Doves", odnosno "Dve golubice" kako se prvi vojvođanski viski zove, trenutno je dostupan u desetak ugostiteljskih objekata u Novom Sadu, ali i u nekim kafićima u Beogradu i Zrenjaninu.
Svega deset litara mesečno – toliko se proizvodi vojvođanskog viskija u jednoj porodičnoj destileriji u Đurđevu, u blizini Novog Sada.
Šandor Komaromi, po struci tehnolog, decenijama je usavršavao vojvođanski viski. Kako kaže, reč je o autentičnom vojvođanskom proizvodu. On dodaje da viski spada u najbezbednija pića kada je reč o količini metil- alkohola.
„U voćnim rakijama i u vinjaku i u rakijama od grožđa ima metil-alkohola i to ne može lako da se reši. Kod rakija od žitarica, kao što su votka i viski količine su zanemarljive“, kaže ovaj stručnjak.
Osnovna sirovina za proizvodnju je slad, a nabavljaju ga u Vojvodini, a hrastovinu za burad u kojima se viski čuva na Fruškoj Gori. U ovim buradima viski mora da odleži najmanje četiri godine. Za to vreme piće dobije i prepoznatljivu braonkastu boju i izražen, pun ukus.
Komaromi kaže da je viski namenjen onima koji imaju znalački odnos prema alkoholu, pa tako on i ne razmišlja o masovnoj proizvodnji ovog pića.
Njegov sin Aleksandar dodaje da mnogi ne znaju kako se pravi viski, pa misle da je nemoguće u Srbiji napraviti ovo kvalitetno piće.
“Svi odmah pomisle da smo mi neki čudaci koji mešaju neko neprovereno piće kod kuće u kadi, ali to nije tako, imamo ozbiljnu opremu, koja omogućuje proizvodnju kvalitetnog viskija”, naglašava on.
Šandor Komaromi kaže da dobro zna da je u našim krajevima popularnija rakija, ali da dobar viski sigurno nudi veći užitak.
Da je voćna rakija popularnija od drugih pića potvrđuje i Ranko Spasojević iz Udruženja profesionalnih barmena „Barmens“ iz Novog Sada.
“Domaća žestina generalno, ako poredimo voćne destilate sa viskijem, daleko su u većoj prednosti rakije. One su doživele ekspanziju u proteklih desetak godina. A teško je porediti domaći viski sa stranim viskijem. Oni iz inostranstva imaju bolji status, koji je izgrađen na tradicji”, smatra Spasojević.
“Two Doves", odnosno "Dve golubice" kako se prvi vojvođanski viski zove, trenutno je dostupan u desetak ugostiteljskih objekata u Novom Sadu, ali i u nekim kafićima u Beogradu i Zrenjaninu.
