Dostupni linkovi

Vojvodina traži rešavanje statusa


Zgrada Vlade Vojvodine

Zgrada Vlade Vojvodine

Pitanje statusa odnosno položaja Vojvodine sve češće se pokreće u javnosti Vojvodine uz zahtev za promenu Ustava kako bi se precizirale nadležnosti Pokrajine. To je odgovor na svojevremenu odluku Ustavnog suda kojom su bitno sužene dosadašnje nadležnosti Vojvodine.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je da Srbija mora poštovati činjenicu da Vojvodina postoji i upozorio da ekstremni zahtevi za ukidanje pokrajine mogu proizvesti i druge ekstremne zahteve, za njenom nezavisnošću.

Potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, Goran Ješić je pak upozorio da Vlada Srbije pokušava da ukine ingerencije Pokrajine i da će se vojvođanske vlasti odupreti takvim pokušajima.

"Vlada Srbije kroz svoje nove zakone ukida ingerencije AP Vojvodine u oblastima koje su bile definisane prethodnim zakonima... Kroz pojedinačne zakone žele da ukinu jednu po jednu nadležnost AP Vojvodine, što je ozbiljan politički presedan i nešto što mi u Vojvodini, kao neko ko predstavlja građane Pokrajine, nećemo tek tako dozvoliti", rekao je Ješić.

Bojan Pajtić

Bojan Pajtić

Istovremeno, Pokrajinski odbor Demokratske stranke Srbije u Vojvodini oštro je reagovao na izjavu funkcionera Saveza vojvođanskih Mađara Šandora Egerešija zbog zahteva za promenu Ustava Srbije.

Vojvođanski DSS smatra da je Ustav Srbije "najčvršći bedem rasturanju Srbije bilo da se radi o direktnom ili prikrivenom separatizmu".

Egereši je izjavio da pitanje statusa Vojvodine nije rešeno i da neke državne institucije nastoje da dalje sužavaju nadležnosti Vojvodine i da je potrebno zbog toga menjati ustavna rešenja.

“Egereši je samo ponovio ono što govore mnogi političari u Vojvodini a to je da je pitanje Vojvodine nerešeno, što je potvrđeno i stavovima Ustavnog suda kojima je osporeno oko 20 nadležnosti Pokrajine. Ostalo je otvoreno pitanje šta nakon te odluke”, objašnjava za RSE Aleksandar Popov, direktor novosadskog Centra za regionalizam.

“Premijer Ivica Dačić je najavio da će se to rešiti u dijalogu Beograda i Novog Sada, međutim, do toga nije došlo prilikom nedavnog suserta dva rukovodstva. Jedino je ministar Dinkić najavio donošenje Zakona o finansiranju Pokrajine. Činjenica je da dok se ne promeni Ustav, sve će biti stvar političke nagodbe. Podsećam da je i u vreme kada je ista koalicija bila na vlasti i u Republici i u Pokrajini, bilo optužbi za separatizam.”

Bacanje prašine u oči

Popov dalje podseća da je bilo nekoliko najava promene Ustava ali nikada zbog problema položaja Vojvodine i dalje decentralizacije Srbije. Sadašnji Ustav dozvoljava formiranje novih pokrajina ali nigde nije definisana procedura, pa je proces decentralizacije blokiran.

”U ovom momentu ne verujem da se može stvoriti dvotrećinska većina za takvu promenu Ustava, iako je inicijativa Vojvodine opravdana", kaže Popov. “Po sadašnjem Ustavu, Vojvodina ima samo jedno ovlašćenje, a to je da donosi znamenje, grb i zastavu.”

Na pitanje da li ima ikakvog osnova primedba o jačanju separatizma u Vojvodini, Popov odgovara:

“Nema, to je puštanje magle po princpu drž’te lopova,da bi se sakrili stvarni ekonomski problemi u državi. A ako je to tačno, onda je Srbija u velikoj nevolji, jer u Vojvodini živi dve trećine srpskog naroda. Pa, ako Srbi hoće da se odcepe od Srbije, onda je to velika nevolja. To je bacanje prašine u oči ljudima”, zaključuje Popov.

Istovremeno, Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Novi Sad organizovao je u nedelju protest povodom skidanja zastave AP Vojvodine sa jarbola ispred Javnog komunalnog preduzeća "Tržnica" i Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća "Novi Sad". Pristalice stranke su uputile javni poziv da se pokrajinski simbol vrati na zgrade.

Prema saopštenju Gradskog odbora LSV, ovim gestom "oni pokazuju šta misle o Ustavu koji, iako loš, omogućava AP Vojvodini da ima grb i zastavu", ali i da se "prema gradskim preduzećima ponašaju kao prema partijskom vlasništvu".

(FOTOGALERIJA: Protest zbog uklanjanja zastave)

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG