Dostupni linkovi

logo-print

Vojvodina: Privatizacija manjinskih medija


Radijski studio, ilustrativna fotografija

Radijski studio, ilustrativna fotografija

U Vojvodini ukupno 15 medija na manjinskim jezicima u državnom vlasništvu, ili u svojini lokalnih samouprava uskoro bi trebalo da promene vlasnika.

Njihovoj privatizaciji, međutim, nisu sklone ni lokalne ni pokrajinske vlasti, a ni nacionalni saveti, kao ni sami mediji - zbog realne opasnosti da se oni nakon toga ugase, jer su ti mediji, po prirodi stvari malog "tržišnog opsega".

Sa druge strane, privatizacijom se želi izbeći uplitanje politike u rad medija, u ovom slučaju i manjinskih saveta, u čijoj je ingerenciji oblast informisanja.

Privatizacija bi trebalo da omogući uspostavljanje standarda, veću nezavisnost i profesionalizam, dok dosadašnja iskustva govore o prevelikom uticaju politike na njihov rad, navodi Nedim Sejdinović, član Izvršnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

"Mnogi novinari koji su zaposleni u javnim preduzećima - naravno ne govorim o svima, mada je to bilo gotovo pravilo - skoro da i nisu obavljhali svoj posao, nego su više bili u funkciji državnih činovnika", napoiminje Sejdinović.

On kaže da je navodi s obzirom na specifičan status svih manjinskih jezika i medija, i kako bi se izbegla opasnost upravo od njihovog gašenja, u procesu privatizacije predviđena neka vrsta pozitivne diskriminacije.

Radio Subotica

Radio Subotica

"Zakon za te medije predviđa neku vrstu garancije koja nalaže novom vlasniku da zadrži postojeću strukturu programa, a to znači i obim programa na manjinskim jezicima", ističe Sejdinović.

Rešenje koje se sada nudi jeda se manjinski mediji finansiraju kroz projekte, što je mehanizam i za konkurisanje kod evropskih fondova, podseća Sejdinović.

Ipak, i sadašnji vlasnici tih medija, lokalne samouprave pre svega, ali i zaposleni u tim medijima uvereni su da će privatizacija praktično dovesti do gašenja većine njih (a treba podsetiti da mnogi imaju dugu tradiciju, i da su osnovani u vreme bivše Jugoslavije), jer se pretpostavlja da privatni vlasnici neće imati ekonomski interes da ih zadrže.

Josip Stantić, novinarka redakcije na hrvatskom jeziku Radio televizije Vojvodine, uz to smatra da očekivanja veće nezavisnosti medija nakon privatizacije nemaju realnih osnova.

"Ja mogu samo da prepostavim da taj privatnik neće imati nikakav motiv da dugoročnio održava jedan manjinski medij. A moje iskustvo kao novinara koji je radio i u nezavisnim produkcijama, upućenim na projektno finansiranje, kaže mi da se pominjana nezavisnost neće steći. Jer , onaj ko želi da na taj način pribavi novac za svoj projekat, mora debelo da lobira kod tih istih stranaka od kojih se navodno beži", kaže Stantić.

I Margareta Tomo, novinarka Mađar Soa, takođe misli da je privatizacija početak gašenja manjinskih medija.

"Ovde nema niko dovoljno para da isfinnasira rad medija koji ne donosi profit – a onaj ko kupi neki medij svakako želi da od toga zarađuje. Od manjinskih medija sigurno nema profita. Tako da je njihova proivatizacija definitivno početak njihovog gašenja. Ako ne sada, onda za dve, ili tri godine...", ističe Tomo.

Jedan od velikih prigovora kada se radi o manjinskim medijima jeste uplitanje nacionalnih saveta u njihov rad, pogotovo što su oni dobili status osnivača pojedinih medija. Josip Stantić, međutim, negira ove tvrdnje.

Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

"Dok sam, recimo, radio u hrvatskoj redakciji Radio Subotice, medija u lokalnom vlasništvu, nikada nisam bio izložen pritiscima, zahtevima i cenzuri. Ali, kada sam pokušao da radim neke nezavisne produkcije, zahtevalo se da se sa političkim strankama dogovorimo o novcu za taj projekat. Mene može sada neko ubeđivati da to nije istina, da će sa projektnim finansiranjem biti bolje i transparentnije, ali - nije. Po meni, biće to gora verzija, veći će biti uticaj politike i stranaka kada se mediji budu privatizovali, nego da ostane status kvo", pojašnjava Stantić.

Margareta Tomo, međutim, navodi da je uticaj političara i nacionalnih saveta na medije evidentan, ali smatra da je to odgovornost samih novinara.

"Pritisaka ima, cenzira postoji. To moramo izgovoriti, ali to je na nama novinarima - mi te manjiske medije moramo sačuvati za sebe, za svoju zajednicu, bez obzira ko daje pare. Neka nezavisniost mora da postoji, i mi se moramo izboriti za nju", navodi Margareta Tomo.

Nedavno je i Korodinaciono telo nacionalnih saveta u Srbiji zatražilo od države da se obustavi postupak privatizacije manjinskih medija, i da se do kraja godine pronađe adekvatno rešenje za njihovo finansiranje, a da u međuvremenu i dalje budu finansirani iz budžeta.

Kako je navela Ana Makanova, predsedavajuća tog tela, nacionalni saveti jesu osnivači, ali oni nemaju nikakve mehanizme da obezbede finansiranje svojih medija, čak ni preko fondacija, odnosno preko projekata, jer nemaju zakonske mogućnosti da osnivaju takve fondacije.

Nedim Sejdinovič iz NDNV napominje da bi najavljene promene u Zakonu o nacionalnim savetima donele nove mogućnosti za te medije, ali i podseća da je dilema "privatizacija ili ne" razrešena još 2011. kada je usvojena medijska strategija, te da su i nacionalni saveti i novinari svojim pasivnim stavom propustili da daju doprinos pronalaženju boljih rešenja za taj problem.

XS
SM
MD
LG