Uz kampanju pred izbore za Skupštinu Srbije, iz vladajućih sve češće stižu poruke da bi vanredan izlazak na birališta uskoro trebalo organizovati i u Vojvodini, gde većinu u parlamentu imaju demokrate. Kao argument navode da volja građana ne odgovara sastavu vojvođanske skupštine. Demantujući ove navode, vladajuća većina u Vojvodini podseća na zakon koji kaže da izbori mogu biti rapisani samo ukoliko pokrajinski premijer podnese ostavku ili ako parlamentu bude izglasano nepoverenje.
Toliko je već puta predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor odgovorio na zahteve naprednjaka za raspisivanjem vanrednih izbora za Skupštinu Vojvodine, da je mišljenja da je “to pitanje svakome već dosadno, a i odgovor je dosadan.”
On podvlači da za prevremene izbore moraju postojati dva osnovna zakonska preduslova - da predsednik Vlade Vojvodine podnese ostavku ili da parlament zapadne u blokadu.
„Kao odgovorni predsednik vojvođanske Skupštine, pomno ću iz dana u dan pratiti kada će se stvoriti te pretpostavke. Kada se budu stvorile, raspisaću izbore, a do tada, bez obzira na to ko i kako to priželjkuje, sigurno neću“, kaže Pastor.
I dok je Pastor odlučan da ne odgovori na zahteve vojvođanske opozicije, a republičke pozicije, Vlada Vojvodine na meti je svakodnevnih kritika naprednjaka.
Potpredsednica SNS-a i bivša gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković kaže za RSE da je više razloga zbog kojih smatra da je vreme za proveru volje građana Vojvodine.
“Uz osnovni razlog teškog života u Vojvodini i nesposobnosti Vlade Vojvodine da ovde sprovede korenite ekonomske reforme, Demokratska stranka očigledno više nema uporište u biračkom telu građana i građanki Vojvodine jer za osamnaest meseci na svim izborima, u svim lokalnim sredinama, pobedu je odnosila Srpska napredna stranka”, navodi Maja Gojković.
Aleksandra Jerkov
Demokrate odbacuju optužbe za loš učinak u Vojvodini, a na tvrdnje naprednjaka da bi na eventualnim izborima oborili vladu premijera Bojana Pajtića, portparolka DS-a Aleksandra Jerkov odgovara da svoje prognoze baziraju na „istraživanjima javnog mnjenja ili lokalnim izborima na teritoriji Vojvodine“.
„A oni su izgledali su tako da je DS zatražila međunarodne posmatrače, a i građani mogu da posvedoče kakvoj su torturi i pritiscima bili izloženi. Ukoliko SNS smatra da je njihov lažni izgovor za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora validan, treba da budu svesni da građani znaju da je razlog taj što Vlada Srbije nije imala nijedan jedini razvojni plan za Srbiju. Vlada Vojvodine nema sličnih problema. Ima dovoljan broj poslanika, a većina se pravi u skupštini, a ne u istraživanjima javnog mnejnja“, rekla je za RSE Aleksandra Jerkov.
Nakon izbora 2012. godine, većinu u Skupštini Vojvodine formirali su Demokratska stranka, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Savez Vojvođanskih Mađara. Od tada su stranke pozicije na republičkom nivou više puta pokušale da preslikaju odnos snaga i na pokrajinski nivo. Najpre su, odmah posle izbora, preuzele vlast u Novom Sadu, kada je iz koalicije sa demokratama izašao Srpski pokret obnove. Po istom principu, usledilo je preuzimanje drugih opština u Vojvodini, dok su u nekima održani i lokalni izbori, a naprednjaci odneli pobedu.
U nastavku, aprila 2013., zatražena je ostavka vlade Vojvodine. Sa protesta pod nazivom “Stop razbijanju Srbije” u Novom Sadu, udruženja i stranke republičke vlasti, optužili su Vladu Vojvodine za separatizam, a povodom donošenja Deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Vojvodine, kojom se republička vlast poziva da ne uskraćuje zagarantovana prava pokrajine. Nisu bili retki oni koje su slike sa mitinga u Novom Sadu podsetile na vreme jogurt revolucije, no strasti su se ubrzo stišale.
Kakav bi sada mogao biti scenario, ukoliko naprednjaci ostanu odlučni u nameri da ruše pokrajinsku vladu?
Jovan Komšić
“Teško je da se brzo dođe do većine koja bi ugrozila dvotrećinsku većinu u Skupštini AP Vojvodine. Da bi bilo izglasano nepoverenje, bilo bi neophodno da iz vladajuće koalicije izađu, ne samo članovi Lige socijaldemokrata Vojvodine i Saveza vojvođanskih Mađara, već i jedan deo demokrata. Izbori u Vojvodini neće, po mom mišljenju, biti scenario čak možda ni za 2014. godinu i mislim da će vojvođanska vlast imati još vremena da reši ključna politička pitanja, od usaglašavanja Statuta do niza drugih zadataka koje je preuzela”, kaže za RSE politikolog Jovan Komšić.
Kao mogući povod za raspisivanje prevremenih izbora spominje se upravo Statut Vojvodine, nakon što je Ustavni sud Srbije dve trećine njegovih odredaba oglasio nestavnim, te naložio usklađivanje sa republičkim Ustavom.
“Ukoliko se u roku od šest meseci odlukom Ustavnog suda ne usaglasi Statut i ne dobije dvotrećinsku podršku u Skupštini Vojvodine, onda nastaje mogućnost da republički organi vlasti, ukoliko tako proceni vladajuća koalicija, u pokrajini raspišu izbore”, navodi Komšić.
Iako iz vojvođanske opozicije stižu različite optužbe, predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor podvlači da rad na usaglašavanju Statuta Vojvodine sa Ustavom Srbije teče po planu.
“Mislim da smo uspeli postići konsenzus oko načina i dinamike rada, tako da ja tu ne vidim nikakav poseban problem koji bi trebalo bilo koga dodatno da opterećuje. Razumem da je izborna kampanja i razumem da, ako se nema šta drugo izgovarati ili saopštavati, onda se praktično lupa po praznoj slami”, rekao je Pastor.
Pitanje eventualnog raspisivanja izbora u Vojvodini u svakom slučaju će sačekati rezlutate republičkih i buduće postizborne koalicije. Sve su opcije otvorene, a preraspodela snaga na tom nivou, mogla bi se odraziti i na onaj u Vojvodini.
