Dostupni linkovi

logo-print

Vojska Srbije na paradi u Moskvi


Sa vojne parade u Beogradu, novembar 2014

Sa vojne parade u Beogradu, novembar 2014

Vojska Srbije učestvovaće na "Paradi pobednika" 9. maja u Moskvi, povodom obeležavanja Dana pobede nad nacizmom, odlučio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić. U odstustvu lidera zemalja-članica Evropske unije, ka kojoj se Srbija, sa sve predsednikom, zaputila, šef srpske države družiće se ispred zidina Kremlja sa kolegama iz Belorusije, Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana.

Uz još 16 jedinica iz zemalja antihitlerovske koalicije, poziv da učestvuje na vojnoj paradi na Crvenom trgu 9. maja ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu uputio je i Vojsci Srbije. Devet zemalja je potvrdilo učešće svojih jedinica na vojnom defileu, dve države su odbile, a od pet zemalja još se očekuje odgovor, rekao je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin.

On je izjavio je da učešće pripadnika Vojske Srbije na paradi u Moskvi nije pitanje promenljivih političkih okolnosti ili interesa.

"Zastupljenost srpske strane ima velik simbolički značaj. To naglašava istorijsko jedinstvo naših naroda, tradicionalne veze prijateljstva Srba i Rusa", rekao je Čepurin za "Politiku". U tom kontekstu je dodao da nije slučajno što je predsednik Rusije Vladimir Putin posetio Beograd povodom 70. godišnjice oslobodjenja srpske prestonice od fašističkih osvajača.

Istovremeno, većina zapadnih lidera bojkotuje ceremoniju u Moskvi zbog ruske ankesije Krima i uloge Moskve u borbama u istočnoj Ukrajini. Ispred Kremlja neće biti predstavnika nijedne države-članice Evropske unije, osim predsednika Češke Republike Miloša Zemana, a nedolazak na paradu najavio je i američki predsednik Barak Obama.

Istoričarka Dubravka Stojanović za RSE ocenjuje da Vojska Srbija ne bi trebalo da se pojavi na paradi u Moskvi “iz jednostavnog razloga što je Rusija izvršila ankesiju Krima i vodi rat u Ukrajini i to bi značilo neku vrstu podrške toj politici".

Međutim, za mene je kao istoričarku još važnije pitanje tog odnosa prema prošlosti. Jer, pod jedan, Vojska Srbije nije učestvovala na taj način u Drugom svetskom ratu, već je to bila Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije, a drugo, mi u toku imamo proces za rehabilitaciju pokreta koji je izgubio taj rat i bio na suprotnoj strani, odnosno pokreta Draže Mihailovića. I videćemo šta će s tim biti, izgleda već 14. maja, dakle, nekoliko dana posle Parade. Dakle, mislim da bi se time dodatno iskomplikovalo već vrlo kontroverzno sećanje na Drugi svetski rat oko osnovnog pitanja - ko je tu uopšte ratovao i ko je tu pobedio - i ne bi me iznenadilo da se onda ta vojska Srbije identifikuje sa vojskom Draže Mihailovića i da on ispadne pobednik tog rata. Tako da to nosi i tu dimenziju, ne samo ovu političku i međunarodnu koja bi bila neumitno dovedena u vezu sa Putinovom spoljnom politikom”, ocenjuje Dubravka Stojanović.

Nije lagodna situacija, smatra direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić, jer je povod veliki i bitan. Ona, ipak, ukazuje na nekoliko razloga zašto je Srbija trebalo da odbije poziv:

Jelena Milić

Jelena Milić

“Prvo, trenutno stanje u vojsci takvo je da nije vreme ni za kakvo paradiranje, mislim da treba da se zaista upale alarmantna svetla zbog slučaja ‘helikopter’. A drugi razlog je što cela Evropska unija, sa izuzetkom Češke i još par zemalja istočne Evrope, ima stav da ne treba ići, ne zbog povoda, povod se ne dovodi u pitanje, niti se dovodi u pitanje uloga Crvene armije, već zbog, po meni, svega što, na kraju krajeva, Putin svojom politikom diskvalifikuje. Ako Srbija zaista poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, uključujući i Krim, kao što tvrdi da poštuje, ovo bi bio jedan od načina da pokaže da li je zaista principijelno za ono za šta se busa u grudi, dakle, za poštovanje medjunarodnog prava koje je u Ukrajini flagrantno prekršeno. Ako iz ekonomskih razloga nije uvela sankcije Rusiji, ovaj poziv je mogla da odbije. U Moskvu, dakle, ne bi trebalo ići - ne zbog onoga što je bilo pre 70 godina, nego samo zbog ovoga što je sada. U moralnom pogledu to bi bila ispravna odluka, bez obzira da li tamo idu ili ne idu Evropska unija i Amerika. A treći, oportuni, razlog je: ako već idemo ka Evropskoj uniji, onda bi trebalo da budemo pouzdan i predvidljiv partner. Znači, mi imamo zaista problem sa usaglašavanjem svoje spoljne politike sa spoljnom politkom Evropske unije u koju sami želimo da udjemo”, konstatuje Jelena Milić

I dok na Zapadu za sada nema zvaničnih reakcija na Nikolićevu odluku da ne samo sam prisustvuje paradi, nego da pošalje i Vojsku Srbije, treba podsetiti na ocenu šefa delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju Eduarda Kukana da šef srpske države ne bi trebalo da prisustvuje vojnoj paradi u Moskvi 9. maja. Predsednik Srbije bi, dodao je Kukan, poput drugih lidera zapadnih zemalja, trebalo samo da poseti spomenik vojnicima poginulim u Drugom svetskom ratu.

Nikolić mu je uzvratio da “uzalud vrši pritisak na predsednika Republike da donese odluku koja nije u interesu gradjana Srbije”. Kukana je Nikolić podučio i dobrim manirima poručivši da je “nepristojno davati savete nekome ko savet nije ni tražio”.

Nikolić će tako na paradi u Moskvi biti okružen predstavnicima zemalja Organizacije država kolektivne bezbednosti, čiji su članovi pored Rusije, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Jermenija. To je i inače tim državnika kojima je “evroentuzijasta” Nikolić izdašno delio najviša odlikovanja.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG