Premijeru Srbije Aleksandru Vučiću, za razliku od njegovog hrvatskog kolege, kao i guvernerki Narodne banke Srbije Jorgovanki Tabaković, baš se ne žuri. Dok je Zoran Milanović, promptno reagujući na nagli skok švajcarskog franka prema evru za čitavih 15 odsto, najavio da će njegova vlada na usvajanje uputiti predlog zakona kojim će se, u narednih godinu dana, fiksirati kurs franka na 6,39 kuna, i to na teret finansijskih institucija, dodajući da se u tih godinu dana mogu otvoriti razgovori o konverziji kredita vezanih za franak u kunske kredite, Vučić i svi ostali u Srbiji još razmišljaju. Premijer je, bez ikakvog oročenja, samo najavio da će u razgovorima sa bankama i Narodnom bankom Srbije pokušati da pronadje nekakvo rešenje. Ni guvernerka se nije pretrgla da učini neki korak kako više od 20 000 korisnika ovakvih kredita ne bi otišlo u bankrot ili dužničko ropstvo. A Udruženje banaka je saoštilo da će se tek u petak pozabaviti ovim problemom.
Niko u ovoj priči nije nevin. Država je 2007. godine podsticala i čak subvencionisala uzimanje stambenih kredita i to ne samo onih indeksiranih u evrima nego i u švajcarskim francima.
Jedini koji je tada upozoravao protiv subvencionisanja kredita vezanih za švajcarsku valutu bio je guverner Radomir Jelašić. On je, naime, ukazivao na to da je "neodgovornost države" odluka Vlade Srbije da se omoguće subvencije iz budžeta za stambene kredite koji su vezani za švajcarski franak jer se na taj način "građani izlažu većem riziku".
Dakle, ni država ne može da se izuzme iz odgovornosti u ovoj priči, a o komercijalnim bankama da i ne govorimo. Bankari su naročito podsticali klijente da uzimaju kredite indeksirane u francima, neretko im podmećući priče da su takve kredite i sami podigli.
Upravo se to dogodilo Marku Vasiću, koji je u Pireus banci podigao takav stambeni kredit pre šest godina.
“Sećam se bankarskog službenika, šefa ekspoziture Pireu banke koji mi je rekao: ‘Zašto, pobogu, kredit u eurima, kredit indeksiran u švajcarskim francima vam je mnogo povoljniji, evo, čak sam ga i ja uzeo. Lakša vam je i procedura dobijanja tog kredita jer vam treba manja kreditna sposobnost nego da uzmete kredit u evrima, gde bi vam tražili kreditnu sposobnost bar za jedno 20% jaču’. On je lepo rekao – matematika je vrlo prosta, uvek uzmete nešto što je jeftinije, kad udjete u prodavnicu tako je, zašto ne bi bilo tako i u banci? Eto. Kasnije sam saznao da taj službenik nema nikakav stambeni kredit, a kamoli kredit u ‘švajcarcima’ – znači, to je čista prevara.”
RSE: Koliko se vama uvećala glavnica?
Vasić: Pre šest godina, dakle, 2008. godine, kada sam podigao kredit indeksiran na 115000 švajcarskih franaka, to je vredelo je 75 000 eura. Onda je tih 115 000 ‘švajcaraca’ 2011. ili 2012. vredelo je 95000 eura. Danas mi ta suma, glavnica, izlazi na oko 110000 eura. Dakle, koliko god Vasić plaćao, a već je otplatio blizu 40000 eura, njemu glavnica raste. Zašto? Po planu otplate kredita, meni tek 2024. godine glavnica kreće ozbiljnije da se topi. Ovo sve sada je čista kamata.
Vasić je tužio banku Pireus banku i dobio presudu protiv nje.
Banke, medjutim, sada upozoravaju da bi imale velike gubitke ako se ovaj problem rešavao na njihov račun, jer su se navodno i same zaduživale u švajcarskim francima, ali to nije istina, kaže Vasić.
“Banke kažu da će imati strašan gubitak ako te kredite pretvore u evre. Poenta priče je u tome – šta imaju da ih pretvaraju? Oni su evre i dobili i evre su razmenili u dinare i dali nam dinare. Oni se nisu zaduživali u ‘švajcarcima’, na sudovima tvrde da jesu, a kad im sudija traži dokaz o tome, pravdaju se ‘poslovnom tajnom’.”
Banke su tokom 2008. godine prosto zasipale ljude ponudom "najpovoljnijih po klijenta" kredita indeksiranih u francima. To ne samo da nije prihvatljiva etika poslovanja nego je sistemska prevara institucija kojima su finansijska tržišta opis posla. Konsultant za strane investicije Milan Kovačević prepoznaje tu krivicu banaka, ali i države.
“Banke ne bi smele klijentima preporučivati jedno ili drugo, one prodaju različite proizvode. To je kao da vas neko prevari kad kupujete cipele. Drugo, i ministri finansija su grešili što su subvencionisali kredite u evrima i švajcarskim francima. Sada smo u situaciji da banke ne žele ništa da urade, a ako država nešto uradi, onda će ona napraviti novu nepravdu, uzeće od nevinih ljudi veći porez”, kaže Kovačević i dodaje da bi banke trebalo da podele teret obaveza sa klijentima:
“Ne samo da bi one to trebalo da učine nego bi im to išlo u korist. Naime, ako klijentima blokiraju kredite, traže celu naplatu ili prodaju nekretninu – banke će loše proći, što znači da je njihov veliki interes da pomognu svakom pojedinačnom dužniku da opstane jer ako on opstane, i za njih je to bolje.”
Ukupni krediti privredi i stanovništvu u “švajcarcima” u Srbiji iznose oko 1,1 milijardu franaka, odnosno oko 8,5 odsto ukupnih kredit, od čega je najviše onih koji su uzeli građani - milijardu.
Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata “Efektiva” koje je i pre nešto manje od dve godine savetovalo gradjane sa kreditima-švajcarcima da tuže banke zbog ekstraprofita na kursnim razlikama, jednostranog dizanja kamatnih stopa i marži, što je rezultiralo brojkom od 1000 sporova protiv banaka i više od 50 presuda, kaže da je povodom poslednjeg skoka franka ovo udruženje predložio neka rešenja i da očekuje dogovor sa bankama i Narodnom bankom Srbije.
“Banke još uvek ne žele da se odreknu tog svog ekstraprofita koji u ovom trenutku imaju na kreditima u švajcarskim francima. Tu ne mislim samo na kamatu nego mislim i na kursnu razliku, dakle, razliku u tom enormnom jačanju franka u odnosu na evro i na dinar. Ja se, medjutim, nadam da će i u komercijanim bankama i u Narodnoj banci Srbije da se, napokon, dozovu pameti i da shvate da je ovo alarmantna situacija, da veliki broj gradjana ne može više da plaća rate kredita jer su se uvećale za 150%. Oni koji to ne mogu prinudjeni su da prodaju svoje nekretnine, čime opet ne mogu da zatvore kredit, pa se obara cena nekretnina globalno na tržištu, a to nije dobro ni za banke. Otuda verujemo da će i centralna banka Srbije i Udruženje banaka pristupiti nekom konstruktivnom rešenju kako bi se iz ove krize izašlo na način koji odgovara i bankama i klijentima”, kaže Gavrilović.
Bankarski klijenti u Hrvatskoj dobili su sudske sporove protiv osam banaka, i to u roku od samo godinu dana. U presudi u korist dužnika sud je istakao da, prema Zakonu o zaštiti potrošača, ne sme biti manipulacije činjenicama kada se sklapa ugovor. Bankari, naime, nisu, a morali su, klijente informisati da je švajcarski franak sam po sebi nestabilan.
U sudskoj presudi protiv hrvatskih banaka ukazano je i na činjenicu da Hrvatska narodna banka štiti kunu prema evru, što, uostalom, čini i Narodna banka Srbije, i to je bitna razlika u stepenu rizika izmedju kredita u evrima i kredita u drugim valutama.
