Dostupni linkovi

logo-print

Nevladinim sektorom uglavnom vlada vlast


Jedan od NVO performansa u Sarajevu - ilustracija

Jedan od NVO performansa u Sarajevu - ilustracija

Pored toga što nema jaku političku opoziciju, niti sindikate koji se bore za radnička prava, Bosna i Hercegovina nema ni jak i stabilan nevladin sektor koji bi, po pravilu, trebao da bude korektiv vlastima.

Veliki broj nevladinih organizacija u BiH pod direktnim je uticajem političkih partija i to, naravno, onih vladajućih. Mehanizmi kontrole i uticaja su različiti, no najvidljiviji je onaj finansijski, jer se brojne nevladine organizacije finansiraju iz budžeta sa različitih nivoa vlasti.

Odgovor zbog čega se i javni sektor pridružio nemuštoj političkoj opoziciji ili sindikatima, koji su kao po pravilu glasnogovornici vlada, nije jednostavan. Sigurno je samo da su ove organizacije izgubile jednu od svojih najvažnijih uloga, a to je da budu korektiv vlastima.

„Kod nas ima jedna vrsta uticaja na nevladin sektor na taj način što, ’eto, mi ako smo svi antifašisti, zna se kojoj liniji pripdamao, mi ako smo malo desno zna se kojoj političkoj opciji pripadamo’, tako da ima dosta nevladinih organizacija koje su simpatizeri određenih političkih opcija, što zapravo ne bi ništa bilo ni neprirodno, ako pogledamo recimo njemačke političke fondacije itd., međutim, upitan je uticaj koji se tu vrši. Ja ne bih ni pričao i finansijskom uticaju, nego o tome da dobar dio nevladinih organizacija ne talasa jer je blizak određenoj političkoj opciji“, kaže direktor centra za
ljudska prava Univerziteta u Sarajevu Saša Madacki.

Psiholog Ibrahim Prohić podsjeća da u BiH trenutno ne postoji osnovni preduslov da nevladin sektor bude partner vlastima. NVO u BiH nemaju autonomnost, kaže Prohić.
Ibrahim Prohić

Ibrahim Prohić


„Ukoliko nemate autonomnosti, postavlja se pitanje smisla nevladinog sektora. Ako nije autonoman u odnosu na vlast, u odnosu na politiku, da li on uopšte može ostvarivati deklarirane ciljeve, odnosno za šta se oni opredjeljuju u svojim projektima ili u svom konceptu. Ja ću biti malo i oštriji - ne samo da ne postoji autonomnost nego mislim da u ovome trenutku nevladin sektor ima status podanika u odnosu na vlast“, rekao je Prohić.

U BiH je registrovano više od 10.000 nevladinih organizacija. Tek njih nekoliko stotina aktivno radi. Samo u 2010. godini iz različitih budžeta vlasti su za nevladin sektor izdvojile oko 114 miliona konvertibilnih maraka.

Vlasti su najviše sredstava dale za sportske organizacije, te projekte socijalno usluga i boračkih udruženja. Damir Mehmedbašić, iz Centra za građanske politike, objašnjava kako se finansijski može uticati na javni sektor.

„Ako se neka sredstva prime od vlade, onda će vlada imati neka očekivanja prema tim udruženjima i stoga su ta udruženja na neki način onemogućena da vrše svoju pravu funkciju. Vjerovatno im je oštrica jednim dijelom otupljena zbog toga što su jednim dijelom svojih budžeta direktno prikačeni na vlast u BiH“, kazao je Mehmedbašić.

Od ljubitelja zlatnih ribica do nacionalističkih grupa

U RS je najveći broj nevladinih organizacija pod direktnim uticajem vladajućeg SNSD-a. Najočitiji primjer tome su boračke organizacije, koje se potpuno finansiraju iz budžeta. Analitičari kažu da organizacije koje finansira vlada nemaju apsolutno nikakvu moć kao korektiv društva jer odgovaraju samo svojim finansijerima.

„I za bilo kakve političke proteste, prije svega one koji bi trebali prema vani da šalju određene poruke, to bismo mogli reći je ’znate, mi kao političari ne bismo možda to uradili, ali evo ove NVO to traže od nas.’ I to je bilo najčešće. To nisu nikada bili iskreni skupovi, nego su, na kraju-krajeva, bili finansirani od vlade, a ne od strane tih udruženja. Ali opet kažem, to nije sporno, ali hajdemo onda konstatovati da ste vi kao organizacija vladina organizacija, i to nek bude tako, a ne da vas miješaju s ostalim nevladinim sektorom koji pokušava čestito da radi svoj posao na polju obrazovanja, zaštite prava djece, mladih i slično, ili protiv korupcije. U istom smo košu, pod istim zakonom djelujemo, a oni imaju kudikamo bolje uslove djelovanja“, ocjenjuje Aleksandar Trifunović, urednik veb portal Buka.

Podanici ne mogu biti partneri, oni su tu da slušaju i oni su tu da služe onima koji imaju moć, ocjenjuje psiholog Ibrahim Prohić.

Psiholog Ibrahim Prohić objašnjava načine na kojima je moguće vladati nevladinim sektorom.

„Podanici ne mogu biti partneri, oni su tu da slušaju i oni su tu da služe onima koji imaju moć. U ovome trenutku vlast ima sva glasa - jedan je oficijelni, ono što vlasti na raznim nivoima govore i rade, i drugi je ono što rade i govore ljudi iz nevladinog sektora“, navodi on.

Nevladin sektor u BiH bavi se raznovrsnim djelatnostima - od udruženja ljubitelja zlatnih ribica do tvrdo orijentisanih nacionalističkih grupa. Saznanje da građani NVO ne prepoznaju kao organizacije građana je poražavajuće, a do takvog odnosa dovela je činjenica da ih kontrolišu stranke na vlasti. Jedan od velikih problema u je i činjenica da je javni sektor u BiH heterogen, kaže Saša Madacki, direktor Centra za ljudska prava Univerziteta u Sarajevu.

„Od potrošača, poljoprivrednika, ljudskopravaša, rodno senzitivnih, invalidskih udruženja do strukovnih udruženja, esnafskih, sindikata. Dakle, to je kompletan nevladin sektor. Velika je heterogenost, nema usklađenosti, ne postoji strategija razvoja civilnog društva, i zapravno ne postoji razlikovanje dobar, loš, zao - jer nikad nije urađena analiza čime se bave nevladine organizacije, koliko ih je aktivno, od koga primaju sredstva i šta je za ta sredstva urađeno“, kazao je Madacki.
  • 16x9 Image

    Marija Arnautović

    U novinarstvu od 1998, a od 2004. novinar-reporter i urednik vijesti u sarajevskom birou RSE i urednica i voditeljica magazina TV Liberty.

XS
SM
MD
LG