Dostupni linkovi

logo-print

Vlada u senci: Pretnja vlasti ili kuraženje opozicije


Bojan Pajtić na kongresu Demokratske stranke

Bojan Pajtić na kongresu Demokratske stranke

Šta može Vlada u senci koju će uskoro dobiti Srbija? Sa aktuelnim ministrima na glavnoj političkoj sceni koplja će ukrstiti odabrani eksperti. Dok se opozicija nada da bi ta bitka mogla da je povede čak do vanrednih izbora, vlast skoro da ne primećuje ovu pretnju.

Stručni i hrabri ljudi u Vladi u senci, po ideji predsednika Demokratske stranke Bojana Pajtića, trebalo bi da vode politički front protiv aktuelnog režima. Kompetentnost, kaže za RSE Borislav Stefanović iz DS-a, je ono što će je razlikovati od izvršne vlasti.

“Ona će raditi na užasno velikim problemima u ekonomiji I socijalnoj sferi, kao I na razvijanju sloboda u Srbiji. Da se javno nastupa, da se kritikuje, I da se daju rešenja… Naša Vlada u senci biće samo jedan segment mozaika koji će na kraju dovesti do smene sadašnje vlasti.”

Vlast, gotovo poslovično neosetljivu na pretnje slabašne opozicije, ni ovo nije preterano dotaklo. Veroljub Arsić, iz vladajuće Srpske napredne stranke, kaže za RSE da ga ne plaši Vlada u senci.

“Pogotovu ne strahujemo od te vlade koju će predvoditi Demokratska stranka. Nismo ih se plašili ni dok su vodili pravu vladu, pa zašto bi ih se sada plašili. Oni su se pokazali u poslednjih dvanaest godina. Od njih smo samo nasledili velike probleme koje sada moramo da rešavamo.”

Sastav opozicione vlade još je tajna, tako će ostati dok ne bude formirana, ali je nagovešteno da bi mogla da ima deset resora sa vodećim kadrovima koji do sada nisu bili ministri u vlasti. Ministri Vlade u senci, koja je bila obećanje Bojana Pajtića u kampanji za izbor predsednika DS-a, po njegovim rečima trebalo bi da donesu novu energiju.

Prvo što nikada slabija opozicija ovim želi, ocenio je za RSE Zoran Stojiljković sa beogradskog Fakulteta političkih nauka, je da pošalje poruku da je još živa.

Zoran Stojiljković

Zoran Stojiljković

“U toj ideji prvenstveno vidim signal da opozicija uopšte nešto može da se dogovori, I najavu da ima kakve takve kapacitete. Jer ono što je do sada pokazivala u poslednjih nekoliko godina je samo beskrajna međusobna podeljenost I takmičenje za poziciju novog rezervnog partnera u vlasti, pre nego nešto što je opoziciono objedinjavanje.”

Aktivna Vlada u senci opoziciji bi svakako mogla da poveća prisutnost u javnosti, ali i da doprinese njenoj ozbiljnijoj ulozi na političkoj sceni kada se radi o najvažnijim pitanjima u državi. Ekonomija je ključni problem oko kog će se sučeljavati stavovi, jer je zbog reformi 2015. najavljena kao jedna od najtežih godina.

Veroljub Arsić ne veruje da nekadašnja vlast, ni kroz Vladu u senci, ima šta da ponudi.

“Ono što su oni nudili sada na svojim leđima osećaju svi građani Srbije. Posledica njihovih loših političkih odluka je da nam je privreda u recesiji, da se mučimo da je postavimo na noge I da smanjimo javni dug.”

Ove packe opozicija smatra zamenom teza i najčešće ponavja stav da partije na vlasti nemaju stručne kadrove koji bi Srbiju poveli u bolju budućnost. Vlada u senci ponudiće najbolja rešenja i za oporavak devastirane privrede, tvrdi Borislav Stefanović, ali kaže da o tome još ne može detaljno da govori.

Stefanovića, koji je bio politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Srbije, pitali smo kako bi odredio domaću spoljnu politiku. Na primer, pravac Evropa ili Rusija.

“Pa moj predlog bi uvek bio Evropa. Zato što je Srbija kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Ako je pitanje da li Rusiji uvesti sankcije ili ne, tu treba postupiti u skladu sa onim što Evropska unija uspe da se dogovori međusobno. Nije to na nama. Mi treba da pratimo zajednički formiran stav Unije.”

Još od sredine devedesetih godina u Srbiji se provlače ideje o Vladi u senci, što je u suštini mehanizam stabilnih demokratija u kom se uz vođstvo jake opozicione stranke njeni kadrovi pripremaju za preuzimanje ministarstava kada dođe do promene vlasti, ali nijedna na ovim prostorima ozbiljno nije zaživela. Ipak, kako je rekao Bojan Pajtić, između ostalog i zbog loše ekonomske situacije, opozicija očekuje izbore ove ili sledeće godine.

Aleksandra Joksimović

Aleksandra Joksimović

Aleksandra Joksimović, iz Centra za spoljnu politiku, kaže za RSE da bi u sadašnjoj Srbiji dometi Vlade u senci bili skromni.

“Nisu takvi da bi mogli doneti nekakav preokret na političkoj sceni. To je najpre, kako mi se čini, pokušaj konsolidacije sopstvenih redova. Vlast u ovom trenutku ima veoma stabilnu većinu, pa tako I svaki poptencijalni izbori zavise isključivo od strateške procene Srpske napredne stranke.”

Borko Stefanović ipak veruje da će Vlada u senci prodrmati učmalu političku scenu.

“Projekat okupljanja opozicije doći će na dnevni red protokom vremena. Svakako,Vlada u senci mora biti formirana na jednom ozbiljnom programu. Ali on ne može biti ništa od onoga što smo do sada videli. Sa kompromitovanim ljudima, sa novim vinom u starim mešinama, onda bolje to I ne počinjati.”

U nagađanjima štampe o tome ko će biti u Vladi u senci pominjani su neki aktuelni političari iz više manjih partija. Kako će ona izgledati, uz obećanje da neće biti “recikliranja” starih kadrova, najverovatnije će se videti uskoro jer bi navodno trebalo da bude formirana do 25. godišnjice DS-a, početkom februara.

Najbitnije u ovoj priči, zaključuje Zoran Stojiljković, je da se opozicija konačno ujedini: “Ako je opozicija podeljena, možete imati I tri ili četiri vlade u senci, ništa ne vredi. Prosto nema političku težinu. Onda se radi samo o kuraženju same opozicije, o pokušaju da se njena gubitnička pozicija koliko toliko relativizuje.”

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG