Dostupni linkovi

logo-print

Vlada Srbije očigledno izbegava, a neki bi rekli i skriva od građana, sadržaj nekih od bolnih mera Memoranduma sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji, uzgred, još nije prevela na srpski jezik. Umesto transparentnosti koja bi bar pokazala uvažavanje građana od kojih je dobila mandat, vlast je izbegavala obelodanjivanje, recimo, poskupljenja struje ili detaljnije razgovore o viškovima zaposlenih u državnoj administraciji kojima će već za par meseci godine biti uručeni otkazi. Nedostatak stvarnih rezultata u izlasku iz zaoštrene ekonomske krize razlog je što vlast pribegava medijskim i drugim strategijama tretmana građana kao da su politički maloletni, smatraju sagovornici Radija Slobodna Evropa.

Ministarka za državnu upravu nikako da saopšti kako teče posao prebrojavanja zaposlenih u državnoj administraciji. Još samo sedam dana ostalo je za završetak analize sistema javne uprave koja treba da pokaže gde su najveći viškovi zaposlenih i gde se može postići najveće poboljšanje efikasnosti.

Za naredni mesec ili eventualno početak maja planirano je predstavljanje zakona o racionalizaciji, nakon čega će u julu država početi da deli otkaze onima koji su višak. Ove godine trebalo bi da bude otpušteno između 1,7 i dva odsto zaposlenih, što je oko 10 000 ljudi, izjavila je ministarka za državnu upravu Kori Udovički.

Srpska vlast se, naime, sporazumom sa Međunarodnim monetarnim fondom obavezala da iz javnog sektora ove godine otpusti pet odsto ljudi, kroz prirodni odliv radnika i ciljana otpuštanja – i to već sredinom ove godine. Očekivana ušteda u tekućoj godini trebalo bi da bude 86 miliona evra, od čega je polovina od otkaza. Za iduću godinu, uzgred budi rečeno, sporazum sa MMF-om planira uštedu od ove mere tešku 165 miliona evra, u čemu otpuštanja učestvuju sa 102 miliona.

Već u junu bi, prema sporazumu sa MMF-om država konačno trebalo da formira registar zaposlenih u javnom sektoru, uključujući i lokalni nivo i državna preduzeća.

Svako u vlasti pokušava da optimalizuje svoju poziciju, da minimalizuje svoje troškove i promašaje, kao i da maksimalno naduva rezultate i stvara neku vrstu Potemkinovih sela, kaže za Radio Slobodna Evropa politički analitičar Zoran Stojiljković:

Zoran Stojiljković

Zoran Stojiljković

“Tu se radi o još jednoj stvari – pokušaju da se Vlada umetne između svojih nezadovoljnih, siromašnih i frustriranih građana i zahteva međunarodnih finansijskih institucija i da u tom limbu pokuša da preživi. Time se istovremeno upućuje poruka da vi u stvari niste krivi, da ste sve pokušavali, ali da je to nešto što je ultimatum tih međunarodnih finansijskih organizacija. S treće strane, međutim, to što je sada deo vladajuće koalicije, koja ima tu svoju nekakvu nacional-populističku prošlost, to malo sklanja sa strane da se ta veza koja postoji između onoga što ste ispregovarali, a o čemu niste upoznali građane, prosto prikrije i da se onda pokaže kako to nije ultimatum nego da je nešto što se nije moglo izbeći”, kaže Stojiljković.

Takvo ponašanje vlasti posledica je toga što ona nema rezultate, smatra Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.

“Ti rezultati su virtuelni i kada se dođe na domen nečega konkretnog, vi tu nemate čime da se pohvalite. Ne vidim korist od takvog postupanja, ali biće da je to posledica toga da mi, u suštini, nemamo državu kao jedan organizovani sistem upravljanja zemljom, njenim resursima, kolektivnim donošenjem odgovora, nego imamo, nažalost, nešto što mnogo više liči na jedan provizorijum nepovezanih elemenata, pa je tu moguće svašta da se desi”, ocenjuje Stevanović.

Među prećutkivanim merama koje proizilaze iz sporazuma sa MMF-om je i poskupljenje električne energije. Odgovarajući na pitanja novinara da li će se možda uvesti akcize na struju i da li će struja poskupeti od 1. aprila, predsednik Vlade Aleksandar Vučić je krajem februara rekao da do tada o tome uopšte nije razgovarano. A ministar energetike Aleksandar Antić je nedavno reako “videćemo da li će struja uopšte poskupeti”.

Upitan o odgovornosti resornog ministra za ovakvo obmanjivanje javnosti, Aleksandar Stevanović kaže:

“Pa, ja ne bih uzeo da je on najodgovorniji za to, imajući u vidu njegov objektivni položaj u Vladi, stvarno ga ne bih apostrofirao više od bilo koga drugog u toj celoj priči. To je jednostavno način kako se rukovodi zemljom i on je tu samo jedan primer koji će možda za petnaest dana biti zasenjen nekim drugim koji ne zna šta se dešava u njegovoj oblasti iako bi morao da zna. Tu je, dakle, reč o lošem vođenju države, koje počiva na tome da ne verujete u institucije, u vladavinu prava i u sistem. Kad nemate vere u te tri stvari, vi ne možete dobro da vodite modernu državu”, kaže Stevanović.

Nakon što su već vrapci na grani propevali da će od aprila struja ipak biti skuplja za 15%, ministar finansija Dušan Vujović kašnjenje vesti o tome objasnio je time da Vlada nije htela da "opterećuje" građane pre objave programa dogovorenog sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Medijsku manipulaciju, takoreći rimejk devedesetih, kako bi se po svaku cenu sačuvao stečeni politički rejting, čak neku vrstu “protektorata nad nesuvislim građanima” prepoznaje politički analitičar Zoran Stojiljković u ovakvom odnosu vlasti prema građanima.

“Mislim da je to deo jedne ukupnije strategije u kojoj se naše vlasti postepeno uče medijskim manipulacijama, koje idu čak i na to da se građani tretiraju kao politički maloletnici, kao neka amorfna masa koju treba medijski oblikovati i lepiti. Dakle, s jedne strane smo fokusirani na crne hronike, a s druge strane pokušavamo da živimo u nekom paralelnom svetu u kome u medijima život izgleda daleko bolje nego u stvarnosti. To je opet neki rimejk devedesetih i onog čuvenog slogana ‘kako bih voleo da živim u svetu Dnevnika RTS-a, u kojem nam je svakog dana u svakom pogledu sve bolje. Ta matrica se ponovo obnavlja, jednostavno se uvodi neka vrsta protektorata nad građankama i građanima Srbije, pa im se u skladu sa tim docira i dozira poželjna vrsta vesti”, zaključuje Zoran Stojiljković.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG