Dostupni linkovi

logo-print

Vlada Srbije predložila set restriktivnih ekonomskih mera


Lazar Krstić predstavlja mere Vlade Srbije, 8. oktobar 2013.

Lazar Krstić predstavlja mere Vlade Srbije, 8. oktobar 2013.

Paket mera Vlade Srbije, koji je predstavio ministar finansija Lazar Krstić, podrazumeva uštede u državnom budžetu, fiskalnu stabilnost i privredni rast. Šest mera vlade su: smanjenje zarada u javnom sektoru za 20 odsto na primanja veća od 60.000 dinara, odnosno 25 odsto na plate iznad 100.000 dinara; povećanje PDV-a za neegzistencijalne proizvode sa osam na deset odsto; restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija; uštede u domenu roba i usluga; uzimanje jeftinijih kredita i poboljšanje poslovnog ambijenta.

Predstavljajući ekonomske mere na otvorenoj sednici Vlade Srbije, ministar finansija Lazar Krstić rekao je da od 2008. godine, kada je nastupila finansijska kriza, nije povučeno dovoljno hrabrih ekonomskih poteza da bi se privreda dovela u red, ali da je aktuelna vlada odlučila da izađe sa rešenjima dok još ima vremena jer bi, u suprotnom, Srbija za dve godine otišla u bankrot.

“Mi smo mogli da preživimo na isti ovaj način još šest meseci, devet meseci, godinu dana, možda čak i dve godine, ali ja mislim da je ova vlada uradila jednu jako odgovornu stvar time što je odlučila da sada, dok još imamo vremena, još imamo likvidnosti, izađemo sa tim šta ćemo uraditi kako bismo stvari doveli u red. Da to nismo uradili sada, kasnije ne bismo imali priliku da to uradimo i sigurno bismo ostali bez likvidnosti; odnosno, bez ovih mera bismo iški u bankrot u naredne dve godine. Primera radi, budžetski deficit bi bio 8 ili 9% - ako bismo izdržali do 2016 - javni dug bi bio skoro 85% BDP, a to svi koji nešto o ekonomiji znaju, znaju da to nije održivo”, rekao je Krstić.

Ova vlada nema šta da krije od građana. Ona ima dva osnovna cilja: da što pre uđe u EU, što podrazumeva i normalizaciju odnosa sa Kosovom, a drugi cilj je ekonomska i finansijska konsolidacija, rekao je premijer Ivica Dačić, ilustrujući tu nužnost podatkom da je nivo razvoja Srbije danas svega 65% BDP-a iz 1989. godine.

“Ako ni u jednoj ni u drugoj oblasti, u oblasti političkih tema i u ovoj ekonomskoj oblasti vlada ne upravlja situacijom, situacija će upravljati ne samo vladom nego čitavom zemljom i - nastaće haos. Zato želimo svima da saopštimo kakva je realna situacija. Mi nismo ovde da bismo narod lagali. S druge strane, tu smo i da podelimo tešku situaciju, a to znači da teret krize treba svakako da podnesu oni koji najviše imaju – dakle, i mi koji vodimo ovu vladu i ovu državu. Čitava vlada stoji iza ove politike, a to znači da ovo nije samo kreacija ministra finansija, niti samo njegova odgovornost; naprotiv, Vlada mora sa istom takvom odlučnošću sa kojom je pristupila drugim temama da uđe u ovaj proces. Bez toga mi jednostavno nećemo imati čemu da se nadamo u narednim godinama”, kazao je Dačić.
Ivica Dačić i Aleksandar Vučić na sednici Vlade Srbije na kojoj su predstavljene mere za oporavak privrede, 8. oktobar 2013.

Ivica Dačić i Aleksandar Vučić na sednici Vlade Srbije na kojoj su predstavljene mere za oporavak privrede, 8. oktobar 2013.


Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić podržao je mere koje je izneo ministar finansija Lazar Krstić i naglasio da teret mera neće platiti penzioneri:

“Penzioneri neće platiti ni jedan jedini dinar. Mera smanjivanja zarada u javnom sektoru obuhvata izmedju 180 i 200 000 ljudi. Morali smo to da uradimo iz jednog veoma prostog razloga: svi smo trošili mnogo više nego što smo zaradili”.

A onda je Vučić upozorio i premijera i ostale u Vladi.

“I odmah da kažem i vama, predsedniče Vlade, i svima ostalima, da vam tačka 8 neće proći, pa makar niko ne otputovao u inostranstvo, od ministra inostranih poslova pa nadalje! Ovo je peti put danas kako upozoravam na besmislena službena putovanja, na ogromne troškove koje imamo za službena putovanja, a pokrenuću i druga pitanja u vezi sa službenim vozilima i drugim stvarima.Vidim enormni broj ljudi za koje pojma nemam zašto idu u instranstvo; i kad pročitam, i kad odbor odobri pre sednice Vlade, i dalje ne razumem zašto troše tolike pare. I ta tačka neće proći na Vladi Srbije, a onda lep objašnjavajte svojim domaćinima zašto nećete putovati u inostranstvo”, upozorio je Vučić.

Mere preko potrebne

Paket restriktivnih ekonomskih mera Vlade najveća opoziciona partija odmah je dočekala na nož. Predsednik Demokratske stranke Dragan Đilas rekao je da ekonomske mere pokazuju da Vlada Srbije nema ni plan ni ljude da zemlju izvede iz krize. Svoju tvrdnju nije potkrepio argumentima, već je, umesto toga, još jednom ponovio da su izbori jedino rešenje za bolju budućnost građana.

“Ono što je predstavljeno građanima Srbije – to nisu reforme. Ovo što je predstavljeno pokazuje da ova vlada nema ni plan ni ljude koji su sposobni da reforme sprovedu i ovu zemlju izvuku iz krize. Paket mera nije napravljen da držav pomogne svojim građanima nego da bi nestručna vlast svoje greške naplatila od svog naroda”, kazao je Đilas.

Set ekonomskih mera verovatno je bio maksimum koji je u ovakvoj strukturi Vlade bilo moguće ostvariti, ali ekonomski, one nisu dovoljne, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta i glavni urednik časopisa Kvartalni monitor.

“Mislim da su predložene mere štednje relativno dobro isplanirane jer se najveći deo ušteda odnosi na one oblike javne potrošnje koje su inače u Srbiji predimenzionirani, a to su potrošnja na zarade zaposlenih u javnom sektoru, izdaci za penzije i subvencije. Ukupne uštede koje će se ostvariti na osnovu pomenutih i drugih mera, uključujući povećanja poreza, verovatno će iznositi oko 1,5% BDP-a. Mislim da te mere nisu dovoljne, tako da ocenjujem da će u prvoj polovini sledeće godine biti neophodan rebalans budžeta kojim bi se deficit dodatno smanjio za oko 1% bruto domaćeg proizvoda. Usvojene mere verovatno predstavljaju maksimum koji je u okviru postojeće vlade bio moguć da se ostvari, ali ekonomski nisu dovoljne”, ocenjuje Arsić.

Mere Vlade jesu iznuđene i nepopularne, ali su i preko potrebne. Trebalo ih je usvojiti i ranije jer bi cena bila mnogo manja nego sada, ocenjuje ekonomista Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.

“Da ne bismo platili višu cenu u skorijoj budućnosti nego što sada plaćamo, ove mere su morale da budu preduzete, tako da postoji odgovornost Vlade Srbije, koja shvata ozbiljnost situacije u kojoj se nalazi ekonomija i država uopšte, odnosno, da prostora za dalje manevrisanje i zaduživanje zarad privida socijalnog mira i očuvanja biračkog tela više nema. U tom smislu, ja pozdravljam ove prve mere koje ipak trasiraju put ka nekoj budućnosti koja bi stvorila osnove za neki ekonomski i društveni prosperitet. Tu, svakako, treba govoriti i o fleksibilnijem radnom zakonodavstvu koje bi trebalo da doprinese većoj fluktuaciji radne snage, što bi vodilo podizanju i produktivnosti i podizanju konkurentnosti radne snage u privredi”, smatra Đogović.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG