Vlast Indije protiv Twittera: Zaštita prava građana ili cenzura interneta

Priredio: Miloš Teodorović

Gde povući granicu za slobodu govora? Da li je ona tamo gde se putem Interneta pomaže ekstremističkim grupama u širenju panike i nasilja, ili se može povući i na onim mestima gde se kritici izlažu Vlada, njeni aparati i njene delatnosti?

To su pitanja sa kojima se suočila po broju stanovnika druga država sveta – Indija. Nju Delhi je prvi put izašao sa dilemom šta učiniti sa Twitterom ili kako zaustaviti najvećim javnim megafonom, o čemu priču prenosi i Centrali servis Radija Slobodna Evropa.

Od sredine jula u Indiji se, pod oznakom “hitno”, pokušava iznaći rešenje kojim bi se zaustavila komunikacija ekstremista iz dve rivalske sektaške organizacije, a koje neprekidno potpiruju međusobni sukob. Obe strane koriste Twitter kako bi proširile glasine da je upravo ona druga napada njihove pristalice širom Indije. Te optužbe podupiru fotografijama navodnih žrtava, koje se ponovo šire Internetom.

Oba učesnika u “diskusiji” dolaze iz severnoistočne države Asam, ali imaju uporišta u mnogim gradovima širom države još od poslednjih međusobnih krvavih sukoba 1993. godine. Incidetni su se ponovili u julu ove godine, ponovo u Asamu. U tim sukobima ubijeno je 80 ljudi dok ih je raseljeno oko 300 000. Sukobe su pratile pretnje, optužbe i upozorenja koje su se velikom brzinom proširile Tvirterom i kod hiljada ljudi probudile strahove – da su upravo oni sledeći.

Vlada Indije zatražila je zbog toga od kompanije Twitter da blokira naloge svih korisnika koji propagiraju nasilje. Intervencijama Vladinih službenika obustavljeno je i slanje SMS poruka najmanje pet korisnika mobilne telefonije, a blokirano je oko 250 Internet sajtova sa zabrinjavajućim sadržajima.

Predsednik Centra za civilno društvo iz Nju Delhija Part Shah podvlači da je većina ljudi podržala takav Vladin potez:

”Opšti stav je bio da se nasilje proširilo jako brzo upravo zahvaljujući porukama širenim na socijalnoj mreži, tako da su ljudi koji žive u Asamu vrlo brzo shvatili da se Internetom proširilo nešto što je direktna pretnja po njihove živote i imovinu”.

Međutim, istovremeno, možda samo zbog pogrešno izabranog trenutka, Vlada je preduzela i vrlo nepopularan potez kako bi blokirala još neke Twitterove naloge koji nemaju veze sa ekstremistima. Te stranice bile su poznate kao mesta gde se ismevanju i sarakazmu izlaže program premijera Monmahana Singa, te potezi njegovog kabibneta.

Možda i odlučnije nego u akciji protiv zloupotreba od strane ekstremista, a kako Twitter nije ekspresno odgovorio na pismo premijera (nahnadno je iz kompanije objašnjeno kako odgovor nije upućen zato što nije ispoštovana neophodna procedura u slanju pisma), zaprećeno je da će 16 miliona korisnika ove popularne mreže u Indiji biti onemoguće da je uopšte koriste. Umesto da se povuku, kao posledica takve pretnje Nju Delhija, na Internetu se razbuktala rasprava o tome gde je granica između cenzure i slobode govora.

NGO aktivista Part Shah podvlači da se potez Vlade kako bi se zaštitio njen i posebno ugled premijera nikako ne može porediti sa onim što je preduzeto kako bi se obuzdali ekstremisti. “Zaštita prava građana nije isto što i cenzura”, precizan je on:

“Sloboda govora ima jak uticaj u društvenom životu Indije. Mi znamo koliko je ona značajna za održavanje naših političkih i ekonomskih sloboda”.

U prigovorima između Indije i rukovodstva Twittera kompanija se saglasila da ukloni šest ekstremističkih sajtova. Ali Twitter dalje nije išao odbijajući da isto učini i sa po Vladu subverzivnim sadržajima, pristajući jedino da konstatuje zvaničnu zabrinutost.

Istraživač londonske organizacije “Indek i cenzura” Kristi Hjuz ocenjuje da je po sredi pokušaj ograničavanja slobode govora, što je udar na kome socijalne mreže nisu našle prvi put:

”U toku je jedan broj postupaka protiv društvenih mrža pred sudovima u Indiji, protiv mreža kakve su Facebook i Google. Ta činjenica nam pokazuje da te kompanije ne slušaju svaki put sugestije Vlade da učine ovo ili ono. One zapravo pokušavaju da odbrane svoj prostor u interesu svojih korisnika”.

Slučaj u Indiji je ipak veoma drugačiji od onog u autoritarnim režimima, gde su Internet kompanije suočene sa izborom: ili će da poštuju pravila ili će morati da prekinu biznis.

Twitter, koji se dugo hvalio time da je sloboda govora osnov njegovog biznisa, od januara je počeo da poštuje pravila nekih država – pokušavajući na taj način da se približi posebnim zajednicima. Ipak, kako bi bilo jasno da to ne radi rado, obavezao se da će na svim stranicama koje su se našle na udaru cenzure javno naznačiti šta je i na čiju intervenciju promenjeno.

U sličnoj poziciji i Google se našao pre dve godine u Kini. Iz spora se izašlo tako što je osmišljeno rešenje putem pretraživača koji korisnicima omogućava da automatski izbegavaju reči koje su sporne po mišljenju Pekinga. Korisnici u Kini dobijaju i predlog kojim rečima sporne mogu zameniti. Takođe, od tada Google je izmestio i svoj server u Hong Kong.