Dostupni linkovi

logo-print

Vlada i javna preduzeća još ne dostavljaju Savetu troškove za marketing


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Državne institucije i preduzeća potrošile su od 2011. do 2014. najmanje 840 miliona evra za usluge marketinga, sponzorstva i donacija, procena je Saveta za borbu protiv korupcije. Prema podacima koji su Savetu dostavljeni, 124 državne institucije i preduzeća potrošile su u navedenom periodu 60,9 miliona evra, ali je to, kako ukazuje članica Saveta Miroslava Milenović minimalan iznos jer, paradoksalno, ni Vlada Srbije, koja je Savet osnovala, a ni najveća javna preduzeća nisu dostavili potpune podatke.

Miroslava Milenović

Miroslava Milenović

Telekom i Srbijagas kažnjeni su od strane poverenika sa po 180.000 dinara, međutim i dalje tvrdoglavo odbijaju da dostave bilo kakve informacije. Iz dostupnih informacija, iz finansijskih izveštaja i sa sajta Agencije za privredne registre može da se samo nasluti da se radi o milionskim iznosima i to u evrima, ne u dinarima”, kaže Milenović.

Navela da je i da Informatika AD iz Novog Sada, dostavlja informacija na kašičicu, ali i da je i u tom slučaju reč o milionskim iznosima. Savet je u izveštaju naveo niz primera, iz kojih se vidi kako se simulira konkurentnost i transparennost, a procedure, podvlači Miroslava Milenović, izvrgavaju ruglu.

Putem oglašavanja i marketinga stvara se zavisan odnos medija od vlasti, iz koga mediji izvlače finansijsku korist, a predstavnici vlasti dobijaju servilne medije, ucenjene mogućnošću da ostanu bez sredstava od oglašavanja i marketinga. Dodelom donacija ili sponzorstva umanjuje se ili u potpunosti eliminiše mogućnost kritičkog izveštavanja.

Da li sa finansijskim uticajem može da ide uticaj koji utiče na rad medija - naše je mišljenje da svakako može i da je kod nas jako izražen i mi mislimo da na ovaj način dolazi do lične promocije, partijske promocije, dolazi do prikazivanja stvarnosti na jedan način koji ne odgovara uvek realnosti”, navodi predsednik Saveta Miroslav Milićević.

U Zakonu o oglašavanju, ukazuje Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija, više nema odredbi koje ograničavaju mogućnost organima javnih vlasti da se oglašavaju.

Saša Gajin

Saša Gajin

Te odredbe su izmeštene iz zakona i mi praktično sada ne znamo pod kojim uslovima u kojim slučajevima koji organ javne vlasti može da se oglašava, pri čemu su u taj organ javne vlasti smešteni i oni koje zovemo javne ustanove i preduzeća”, kaže Gajin.

Savet za borbu protiv korupcije, kažu njegovi predstavnici, već je ukazivao da najavljena privatizacija neće moći da reši problem medija, već da je u medijima pre svega problem nestransparentno finansiranje i trošenje sredstava i regulativa koja podstiče takav način trošenja.

Finansiranje medija najnetransparentniji je aspekat medijskog sistema i jedna od najčuvanijih tajni, ocenjuje naučna saradnica u Institutu društvenih nauka Jovanka Matić.

Ta crna kutija medijskog finansiranja je veoma složena, ima mnogo pregrada i u njoj obitava jako veliki broj aktera u vrlo raznovrsnim, simbiotskim i parazitskim međusobnim odnosima. U našem ekonomskom sistemu to da li ćete dobiti nekakav reklamni ugovor ili nećete može da se izjednači sa dilemom opstati ili potonuti. I ovaj kanal se veoma lako koristi za politički pritisak na medije. Sa stanovništva javnog interesa, najproblematičnije je to da se javni novac troši na stvaranje pozitivne slike o radu državnih organa i javnih preduzeća, u krajnjem slučaju političkih struktura koje iza njih stoje”, ukazuje Jovnaka Matić.

Hibrid - tako profesorka fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević opisuje medijski sistem u Srbiji, koji opstaje i nakon dvadeset pet godina pokušaja da se uvede red u haos.

Snježana Milivojević

Snježana Milivojević

Zašto ti pokušaju ne uspevaju, uprkos dva talasa političkih i zakonskih reformi, uprkos ekonomskoj krizi koja je potresla svetske medije i dolazi i do nas, preko velikih oglašivača, kroz međunarodne kontakte itd. Uprkos digitalizaciji, i tehnološkom procesu - naš haos opstaje. Onda shvatite da je veliki otpor promenama, i da je on smešten negde gde moć omogućava da ta volja opstane”, kaže Snježana Milivojević.

Izveštaj Saveta značajan je zato što taksativno ilustruje poslovne odnose između javnih preduzeća, ministarstava, marketinških agencija, do samih medija, rekla je urednica Peščanika, organizatora okruglog stola, Svetlana Lukić.

Kada imate u vidu izveštaj koji se odnosi na vlasničku strukturu medija, a ni KGB ni CIA ne mogu da saznaju ko je vlasnik, recimo Politike za početak, i dodate nalaze iz ovog izveštaja, onda to više nije krimi priča koja ima jednog ubicu, nego je to ‘Ubistvo u Orijent ekspresu’. Dakle, to su i političke elite, i marketinške agencije, i korumpirani urednici i novinari, to su i regulatorna tela koja se ne bave svojim poslom. Novinari ili mediji ispadaju žrtve, međutim, potenciram da su najveće žrtve građani koji sada recimo treba da se odrede na sledećim izborima. Na osnovu čega, na osnovu kojih informacija, na osnovu kojih medija?”, kaže Svetlana Lukić.

Savet za borbu protiv korupcije najavio je rad na četvrtom izveštaju, kojim će pokušati da sagleda efekte medijskih zakona iz 2014., a baviće se i privatizacijom medija u prošloj godini.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

XS
SM
MD
LG