Dostupni linkovi

logo-print

Visković: Jeremić favorit za generalnog sekretara UN


Vuk Jeremić

Vuk Jeremić

Vlada Srbije podržala je kandidaturu Vuka Jeremića za funkciju generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, javili su domaći mediji. Na taj način okončana je višemesečna neizvesnost da li će Jeremić, bivši ministar spoljnih poslova Srbije i bivši predsednik Generalne skupštine UN, dobiti "zeleno svetlo" zvaničnog Beograda da se kandiduje za naslednika Ban Ki Muna na funkciji u UN.

Bivši ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić zahvalio je srpskoj vladi i premijeru na ukazanom poverenju i podršci njegovoj kandidaturi, istakavši da mu je "velika čast i privilegija da predstavlja zemlju".

"Ova kaniddatura nosi sa sobom veliku odgovornost. Ovo je jedna od najvažnijih funkcija u aktuelnom međunarodnom poretku i sama trka će biti izuzetno vidljiva i samim tim velika prilika da se podigne profil i ugled zemlje. Učinićemo sve što je u našoj moći da to učinimo na najbolji mogući način“, rekao je Jeremić za RTS.

Profesor i bivši diplomata Ivo Visković smatra da je Vuk Jeremić sada glavni igrač u trci za prestižno mesti u UN.

“Mislim da je jako dobro što je naša Vlada i zvanično podržala kandidaturu Vuka Jeremića jer bilo bi veoma neobično da ga neko drugi kandiduje, a njegova zemlja ne podrži. Naravno, najbolje bi bilo da smo ga i sami kandidovali. On je sada i kandidat Vlade Srbije ali njega je predložila Južnoafrička Republika. Ono što je najvažnije je da je Vlada očito dobro ispitala stavove velikih sila i to je ohrabrujući znak, jer podrška koja je data Vuku Jeremiću znači da on ima indirektnu podršku onih koji će u Savetu bezbednosti o tome odlučivati. A to je u njegovom slučaju bilo najproblematičnije. Tako da mislim da u ovom trenutku on postaje glavni kandidat za to mesto“, prognozira Visković.

Na pitanje zašto je Vlada tako dugo čekala da donese odluku, Visković odgovara:

”Ja ću reći vrlo otvoreno. Zato što su neke velike sile imale određene rezerve prema stavovima Jeremića, ali to je očito u međuvremenu razjašnjeno. On je sada jedan od glavnih favorita, ako ne i glavni. Ima reputaciju, prepoznatljivost u UN i strahovitu energiju sa kojom se i izborio za mesto predsedavajućeg”, procenjuje Visković.

Činjenica da je Jeremić kontroverzan za susede, da neće imati podršku nekih država u regionu, da odlazi iz politički još uvek nestabilnog područja, po Viskovićevom mišljenju, nije prepreka za izbor Jeremića.

“Jer, za politiku je važno šta je danas, šta će sutra biti, a manje je važno šta je bilo”, kaže Visković.

Srpski političar i diplomata Vuk Jeremić rođen je 1975. godine u Beogradu. Diplomirao je teorijsku i eksperimentalnu fiziku 1998. godine na Kembridžu. Master diplomu u sferi državne administracije i međunarodnog razvoja stekao je 2003. godine na Harvardu. Za ministra spoljnih poslova Republike Srbije izabran je 2007. godine.

Za predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija izabran je 8. juna 2012. godine. Od ukupno 190 država koliko ih je glasalo, Jeremić je dobio 99 glasova, a njegov protivkandidat, litvanski poslanik Dalijus Čekuolis, osvojio je 85 glasova. U trci za to mesto nije imao podršku nekih ključnih članica Saveta bezbednosti, pa mu je zamereno što je, uprkos doatdašnjoj praksi, nastavio trku za mesto, kako ga je sam neskromno nazvao, “predsednika sveta”.

Ostaće zapamćen i po nekim gafovima, upriličenom proslavom takozvane “pravoslavne” Nove godine u UN, kada je izveden marš na Drinu, zbog čega je tadašnji generalni sekretar Ban Ki Mun morao naknadno da se izvinjava. Komentar generalnog sekretara UN-a usledilo je nakon burnih reakcija, u kojim su porodice žrtava genocida u Srebrenici i organizacije bošnjačkih iseljenika iz BiH u SAD i Kanadi zatražile od Ban Ki Muna da sa internet stranice UN-a bude skinut "Marš na Drinu", koji je izveden na proslavi.

Vuk Jeremić posle isteka mandata u UN nije se politički angažovao u Srbiji. Osnovao je Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD).

Jeremić je u politiku ušao kao član Demokratske stranke. Boris Tadić je smatran njegovim političkim ocem, a od 2013. nije član nijedne političke opcije pošto ga je Izvršni odbor DS-a isključio zbog nepoštovanja partijske discipline.

Kandidature za generalnog sekretara UN su podneli doskorašnji šef crnogorske diplomatije Igor Lukšić, bivša hrvatska ministarka Vesna Pusić, stručnjak za međunarodno pravo i bivši predsjednik Slovenije sa višedecenijskim iskustvom u UN Danilo Tirk i nekadašnji ministar spoljnih poslova Makedonije i predsedavajući Generalne skupštine UN-a Srđan Kerim.

Među kandidatima su i direktorka Uneska, Bugarka Irina Bokova koja se smatra najozbiljnijim kandidatom za najvišu funkciju UN, bivša šefica diplomatije Moldavije Natalija German, ali i dvoje kandidata koji nisu iz istočne Evrope - bivši visoki komesar UN-a za izbjeglice, Portugalac Antonio Guterres i šefica Programa UN za razvoj i bivša premijerka, Novozelanđanka Helen Clark.

Prema Povelji UN, generalnog sekretara bira Generalna skupština tajnim glasanjem na predlog Saveta bezbednosti. Do sada je izbor generalnog sekretara de fakto bio u rukama Saveta bezbednosti, ali 11. septembra ove godine Generalna skupština je usvojila nove procedure u procesu njegovog izbora i imenovanja.

Bivši ambasador Srbije pri UN Feodor Starčević rekao je za TV N1 da sve to predstavlja "radikalno odstupanje od dosadašnjeg načina, gde se generalni sekretar birao u konklavi Saveta bezbednosti".

Aktuelni generalni sekretar UN Ban Ki Mun iz Južne Koreje ostaće na toj poziciji do 31. decembra 2016, a njegov naslednik preuzeće funkciju 1. januara 2017.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG