"Cjeloživotno učenje" - višestruko korisno i finansijski zahtjevno

„Cjeloživotno učenje“ (Lifelong Learning Programme - LLP) je program Evropske unije za oblast obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja. Namijenjen je đacima, studentima, profesorima, kao i predstavnicima vladinog i nevladinog sektora, odnosno svima koji su uključeni u sistem edukacije.

Od 2013. godine Bosna i Hercegovina će moći djelimično učestvovati u progamu „Cjeloživotno učenje“. Upravo je iz tog razloga u Sarajevu organizovan seminar kako bi se bh. prosvjetari i nadležne institucije upoznale o mogućnostima korištenja ovog programa.

Programi Evropske unije podržavaju saradnju zemalja članica, a dostupni su i zemljama kandidatkinjama ili potencijalnim kandidatkinjama ukoliko one ispunjavanju određene uslove.

„Govorimo o potpisivanju jednog sporazuma o Memorandumu o sporazumijevanju između države i Evropske unije, odnosno Evropske komisije. Za naše države koje nisu članice EU mi trebamo godišnje plaćati finansijski doprinos za učešće u ovim programima, tzv. ulaznu kartu, a ona je nama, za početak učešća u programu 'Cjeloživotno učenje' 150.000 eura godišnje“, kaže Angelina Pudar, šefica Odsjeka za podršku učešću BiH u EU programima, pri Direkciji za Evropske integracije BiH.

Navedeni iznos (150.000 eura) Bosna i Hercegovina može dijelom isplatiti iz pretpristupnih fondova - IPA, dok bi većinski dio trebale izdvojiti bh. vlasti.

Bosna i Hercegovina trenutno učestvuje u dva programa Evropske unije: Sedmi okvirni program za istraživanje i tehnološki razvoj (FP7) i program „Kultura“. Za program „Cjeloživotno učenje“ koji je predviđen za period 2007-2013., Unija je izdvojila 6,9 milijardi eura.

„U pripremi je učešće u još tri programa Evropske unije, nadamo se s početkom u 2012. godini, ovo djelomično učešće u „Cjeloživotnom učenju“, a onda imamo još jedan program u planu, što bi usljedilo od 2013,“ navodi Pudar.

Program „Cjeloživotno učenje“ sastoji se od četiri komponente: Comenius (program podrške predškolskom, osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju), Erasmus (program podrške visokoškolskom obrazovanju), Leonardo da Vinci (program podrške stručnom obrazovanju i usavršavanju), te Grundtvig (program podrške obrazovanju odraslih).

„Najviše novca odlazi za program Erasmus - 29 posto, 27 posto programu Grundtvig, Leonardu da Vinciju 25 posto, a programu Comenius 19 posto. Evropska unija je u tekućoj godini za navedene programe izdvojila ukupno 69.385 miliona eura“, kaže Gillian McLaughlin, predstavnica Izvršne agencije za obrazovanje, kulturu i audiovizuelne djelatnosti Evropske komisije.

Šefica Sekcija operacije za društveni razvoj, civilno društvo i prekograničnu saradnju Delegacije Evropske unije u BiH Natalia Dianiskova zadovoljna je učešćem Bosne i Hercegovine u programima EU.

„Spomenimo, na primjer, program Tempus - bosanskohercegovački univerziteti su učestvovali i proveli skoro 240 projekata u ukupnom iznosu 32 miliona eura. Zadovoljni smo nivoom uključenosti bh. univerziteta u Tempus programu, kao i očiglednim napretkom“, kazala je ona.

Međutim, navodi Dianiskova, Bosni i Hercegovini predstoji još posla kako bi mogla učestvovati u programu „Cjeloživotno učenje“.

„Bosni i Hercegovini je još potrebno mnogo vremena kako bi postala decentralizovana, jer je potpuno učešće u programu 'Cjeloživotnog učenja' vezano za proces decentralizacije, odnosno ovisi od bh. institucija i njihovog provođenja programa. Imali smo projekat koji je trebao pomoći ovdašnjim vlastima u njegovoj provedbi. Nažalost, te projektne aktivnosti morali smo prekinuti a projekat zaustaviti, jer nije bio postignut dogovor koja će institucija voditi reviziju tog programa“, rekla je Dianiskova.

Iskustva iz Hrvatske

Slična iskustva u procesu prijavljivanja i korištenja programa Evropske unije imala je i Hrvatska, koja je u petak, 9. decembra, i zvanično potpisala pristupni ugovor sa Unijom.

Ova susjedna zemlja od 2005. sudjeluje u programu „Cjeloživotno učenje“, a pripreme za punopravno pristupanje trajale su punih šest godina. Uporedo je formirana posebna agencija za provedbu programa.

Međutim, učešće u programima Evropske unije nije besplatno, kaže za Radio Slobodna Evropa Ana Tecilazić Goršić, voditeljica Odsjeka za pretpristupne fondove i pomoć EU u Upravi za međunarodnu suradnju i europske integracije Ministarstva znanosti, obrazovanja i športa Republike Hrvatske.

„Trebali smo osigurati značajna proračunska sredstva da bismo pokrenuli agenciju i financirali rad te agencije. Hrvatsku Komisija, naravno, sufinancira, međutim, sredstva su ipak velika za samo osiguranje kontinuiranog rada agencije. I pored toga, ono što je najveći financijski izdatak jeste nacionalni doprinos koji mi plaćamo da bismo punopravno sudjelovali u programu, koji iznosi šest milijuna eura za 2011. godinu, za 2012. će biti osam, za 2013. deset. Dakle, za nas je to bio veliki financijski izdatak“, napomenula je ona.

Uprkos značajnom izdvajanju, učešće u programima Evropske unije donosi višestruku korist:

„Program pruža jako velike mogućnosti za brojne korisnike u obrazovnom sustavu, uspostavljanja partnerstva i međunarodne suradnje među obrazovnim ustanovama. Procjena je bila da je korist zaista velika.“

Tokom višegodišnjeg djelovanja programa „Cjeloživotno učenje“ u Hrvatskoj, uočeno je da su visokoškolske ustanove vičnije od nižih škola prijavljivanju na projekte. Vjerovatno je „papirologija“ razlog slabog odziva škola na programe EU. Za neke to je mukotrpan posao, ali imajući u vidu pogodnosti koje on pruža, ne škodi malo dodatne energije, zaključuje Ana Tecilazić Goršić.

„Prvi dojam je vrlo često negativan jer ljudi bježe od dodatnih poslova, od nečeg što im je strano. Međutim, ako je alternativa „ništa“, ako nema mogućnosti da se njihove aktivnosti financiraju na neki drugi način, to ih je jednostavno prisililo da se moraju potruditi. Zbog krize proračunska sredstva su manja i sve više se moramo usmjeravati na fondove i programe Europske unije. To je jedini i pravi poticaj prijaviteljima da se uključuju u te programe“, kaže Tecilazić Goršić.