Dostupni linkovi

logo-print

Veton Suroi: Kosovo je pitanje dezintegracije Jugoslavije


Veton Suroi

Veton Suroi

Veton Suroi, prištinski novinar i pisac, te jedna od najznačajnijih ličnosti civilnog društva na Kosovu tokom devedesetih, posetio je Beograd prvi put nakon 17 godina.

Povod je srpsko izdanje njegovog romana „Milijarder“ (Samizdat, 2015; preveo Škeljzen Malići) koji je u ponedeljak predstavljen u Domu omladine. Knjiga govori o hiperinflaciji tokom devedesetih godina na Kosovu i predstavlja presek jednog dela urbanog kosovskog društva. Paralelno sa represijom Miloševićevog režima, albanska zajednica je suočena i sa masovnim otpuštanjima.

Pančić: Ogledalo koje nam je bilo potrebno

Govoreći na promociji knjige Vetona Suroija, književni kritičar Teofil Pančić rekao je da ovaj roman otvara čitaocima u Srbiji jedan novi svet koji im je do sada bio potpuno nepoznat.

„To je priča o devedesetim godinama. Mi smo imali u srpskoj i drugim južnoslovenskim književnostima mnogo priča o devedesetima – i u smislu onih ratnih i u smislu tranziciono-hiperinflatorskih devedesetih. Ali, ovo je priča o devedesetim godinama iz jednog ugla o kojem mi ništa ne znamo. Ova knjiga nama treba kao jedna vrsta odraza u ogledalu koji mi ne možemo sami sebi da proizvodimo, koji mora da proizvede neko koje Drugi, u određenom smislu reči, a opet i nije drugi, nego je i te kako povezan sa nama u tu, što bi rek’o Krleža, ’ljepljivu smjesu upitnika’“, rekao je Pančić.

Veton Suroi pokrenuo je jedan od najznačajnijih prištinskih listova „Koha ditore“ i nezavisnu televiziju KTV. Bio je jedan od političkih lidera kosovskih Albanaca i učestvovao je u mirovnim pregovorima u Rambujeu 1999. godine. U razgovoru za Radio Slobodna Evropa govori o pisanju kao terapiji, odnosima između Srbije i Kosova dve godine nakon potpisivanja Briseloskog sporazuma, te o moći kulture u izgradnji mostova među ljudima.

RSE: Knjiga govori o užasima devedesetih i traumatičnom periodu za Kosovo, ali je protkana humorom i ironijom. Je li pisanje „Milijardera“ bila neka vrsta terapije za Vas?


Suroi: Svako pisanje je terapija, jer čovek je pun reči koje mora iskazati, a način iskazivanja inovacija, iznalaženja ritma, to je zapravo ono u čemu pisac uživa.

RSE: Roman je na Kosovu objavljen 2013. Kako je bio prihvaćen?


Suroi: Roman je bio najprodavanija knjiga na Kosovu, s tim što je taj nivo postigao pre svega u urbanim sredinama. Interesantno je da je ove godine na sajmu knjiga u Prištini bio jedan od najprodavanijih romana. Čini mi se da je to bila jedna vrsta vraćanja na tu temu.

Ovaj roman shvatam multidimenzionalno. Jedan me je prijatelj već pitao da li bi mogao raditi na njemu kao scenariju. Tako da ne znam šta će se dalje desiti s tim.

RSE: Da li ga vidite na velikom platnu?


Suroi: Postoji struktura koja se može adaptirati za film. Naravno, svaka adaptacija je recikliranje ili ponovna kreacija.

RSE: Okrenimo se malo politici. Kako vidite odnose između Srbije i Kosova?


Suroi: Očigledno je da stvari idu ka otopljavanju, da postoji više kontakata koje je započeo ceo taj briselski proces. Problem je, naravno, što taj proces može ići u nedogled, a ono što je bitno i za Srbiju i za Kosovo je da ta priča bude završena. Ovo je dezintegracija Jugoslavije, nije više pitanje Srba i Albanaca, tako da ceo taj prostor može imati nekakvog pristojnog, legalnog osnova i komunicirati na tom legalnom osnovu.

Pavićević: Pisanjem protiv fantazmagorične realnosti

Dramaturškinja Borka Pavićević istakla je da „Milijarder“ nije politizovana knjiga, nego da je reč o autentičnoj literaturi.

„Mislim da čoveku mora da bude mnogo zlo da ovo ispiše, prosto zato što mislim da je jedini način da izađe na kraj sa tom fantazmagoričnom realnošću, iz koje posle izlaze fakta, jeste da piše. To je jedini način da čovek to preživi“, objasnila je Borka Pavićević u Domu omladine.

RSE: Koliko je u tom otopljavanju odnosa važna kultura? Mislim na manifestacije poput „Midita, dobar dan“, festival „Politp“ u Prištini, Krokodil u Beogradu...


Suroi: Te manifestacije otvaraju vrata. Kultura ima svoju avangardnu ulogu uopšte u društvu, a naravno i u tim međusobnim odnosima. Očigledno je da su ove kulturne razmene imale veoma bitan uticaj.

RSE: Kako vidite odnose Albanaca i Srba na Kosovu? Ima li tu pomaka?


Suroi: Mislim da ne postoje tenzije, ali ne postoji ni neka intenzivna forma suživota. I albanska i srpska zajednica u kosovskom društvu zapravo imaju iste velike probleme. Kosovo ima istu stopu nezaposlenosti kao pojas Gaze. Možete zamisliti kakav je to ekonomski i socijalni okvir za ljude. Čak i kada bi Albanci i Srbi bili najuzvišeniji i kada bi voleli sebe i druge – sa takvim nivoom nezaposlenosti, korupcije i nefunkcionisanja institucija imate ozbiljan problem.

RSE: U tom smislu, da li planirate da se vratite profesionalnom bavljenju politikom?


Suroi: Ja sam se bavio politikom zato što se ona bavila mnome. Na ovaj ili onaj način ja se svakodnevno bavim politikom, svakodnevno razmišljam ili govorim nešto o tome. Ali, primećujem da mi to oduzima vreme za pisanje, a sada me pisanje mnogo više privlači.

RSE: Znači li to da pripremate neki novi roman?


Suroi: Radim na novom romanu, a nedavno sam objavio i knjigu eseja koja je postala bestseler u Prištini.

RSE: Koliko Vam je kosovska svakodnevica inspirativna za neki budući roman?


Suroi: Ne samo svakodnevica, već, znate, sve te inspiracije dolaze od konkretnih ljudi i događaja. Ali, to su samo početne kapisle. Sve ostalo mora biti deo fantazije.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG