Dostupni linkovi

logo-print

Rakić Vodinelić: Šešelj nikad veća pretnja


Poimanje udruženog zločinačkog poduhvata, ovako kako je izneseno od Sudskog veća, ne korespondira sa većim delom prakse Međunarodnog tribunala u Hagu – ocenjuje u Intervjuu nedelje RSE Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava na beogradskom Univerzitetu "Union".

Ona podseća da je koncept udruženog zločinačkog poduhvata formulisan u suđenju Dušanu Tadiću i primenjivan relativno konsekventno u praksi Međunarodnog tribunala u Hagu, sve dok drugostepeno veće, u slučaju Gotovina i u slučaju Perišić, nisu odstupili, ne samo od principa komandne odgovornosti nego i od koncepta udruženog zločinačkog poduhvata.

Naša sagovornica ocenjuje da će oslobađajuća presuda Šešelju doprineti daljoj eskalaciji etničkog principa i nacionalizma u regionu, kao i relativizaciji ideje pravde i odnosa lokalnih sudova u regionu prema optužbama za ratne zločine.

"Oslobađanje Šešelja u Hagu do te mere će biti vetar u leđa njegovoj Srpskoj radikalnoj stranci da ćemo se ponekad pitati je li sada spas glasati za Vučića, ako on bude nastavio da se predstavlja kao Šešeljev protivnik", kaže Vesna Rakić Vodinelić.

RSE: Da li ste bili šokirani i zatečeni oslobađajućom presudom Vojislavu Šešelju u Haškom tribunalu?

Rakić Vodinelić: Pre bih rekla da sam bila iznenađena. Ja nisam očekivala oslobađajuću presudu, ali je nisam ni isključivala.

RSE: Zašto je niste isključivali?

Rakić Vodinelić: Zato što sve to što se dešava posmatram, pre svega, kao pravnik, a tek onda kao građanka ove zemlje i zato što mislim da ni u jednom postupku ne možete da znate na osnovu kojeg pravnog shvatanja ili na osnovu kojih činjeničnih utvrđenja će biti donesena nekakva presuda koju većina nije očekivala.

RSE: Ono što je uznemirilo mnogo ljudi u Srbiji, ali u mnogo većoj meri u regionu, jeste da je Sudsko veće zaključilo da projekat Velike Srbije nije krivični, nego da je to politički projekat i da Šešelj nije učestvovao u sprovođenju tog projekta u ratnim uslovima na terenu.

Rakić Vodinelić: Pročitala sam rezime presude koju je donela većina Sudskog veća, dakle dva člana prema jednom, a takođe sam pročitala i rezime izdvojenog mišljenja sudije Latanci (Flavija Latanci). Šešelj je bio optužen za dve vrste krivičnih dela.

Prvo je bio optužen za udruženi zločinački poduhvat, a za jedno od tih krivičnih dela, prisilno iseljavanje stanovništva iz Hrtkovaca, bio je optužen kao direktni izvršilac tog krivičnog dela.

Vesna Rakić Vodinelić u beogradskom studiju RSE, april 2016.

Vesna Rakić Vodinelić u beogradskom studiju RSE, april 2016.

Dakle, udruženi zločinački poduhvat predstavlja, po Statutu Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu, jedan oblik individualne krivične odgovornosti. Zločinačko udruživanje je ono udruživanje više lica koje ima za cilj izvršenje određenih krivičnih dela. Taj koncept udruženog zločinačkog poduhvata je, zapravo, nastao u praksi Međunarodnog tribunala u Hagu. Nije izričito propisan Statutom. On je oslonjen na jednu odredbu Statuta Tribunala u Hagu, ali nije izričito propisan, već je rezultat prakse tog suda.

Bitno obeležje tog koncepta je da se smatra krivično odgovornim svaki učesnik udruženog zločinačkog poduhvata, čak ako nije sam fizički izvršio krivično delo. Šešelju je bilo stavljeno na teret da je učesnik tog udruženog zločinačkog poduhvata, zajedno sa Slobodanom Miloševićem i nekim visokim oficirima bilo JNA ili kasnije Vojske Republike Srpske.

Kada je reč o tom delu optužnice koja se bavi udruženim zločinačkim poduhvatom, većina članova Sudskog veća je stala na stanovište da je cilj tog udruživanja bilo stvaranje "velike Srbije". Po mišljenju većine članova Sudskog veća, stvaranje "velike Srbije" je politički projekat, a ne kriminalni cilj. Dakle, budući da cilj udruživanja, po mišljenju članova Sudskog veća, nije bilo izvršenje krivičnih dela, nego je to bio jedan politički cilj, koji se zove "velika Srbija", oni su smatrali da nema uslova da Vojislav Šešelj odgovara za učešće u tom udruženom zločinačkom poduhvatu, pa je već na osnovu same takve ocene njegova individualna krivična odgovornost za to otpala.

On je, takođe, bio optužen za jedno krivično delo po direktnoj odgovornosti, naime za prinudno raseljavanje stanovništva, Hrvata, u Hrtkovcima, u Vojvodini. Tu je sud opet stao većinom glasova na stanovište da to nije bilo masovno iseljavanje i prihvatilo je Šešeljevu odbranu da se, zapravo, radilo o smeštaju stanovništva izbeglog iz Hrvatske i da je to bio razlog iseljavanja Hrvata.

I najzad, a to je najvažnije sa pravnog stanovišta, Sudsko veće nije stalo na stanovište da je tužilac utvrdio, odnosno, pružio dokaz van razumne sumnje, da postoji uzročni odnos između zapaljivog Šešeljevog govora i iseljavanja tih ljudi, Hrvata, iz Hrtkovaca.

Sudija Latanci u rezimeu svog izdvojenog mišljenja tvrdi da je tužilac tvrdio, i po njenom mišljenju to dokazao, da je cilj tog zločinačkog udruživanja prisilno iseljavanje stanovništva, u Hrvatskoj, u BiH i na određenim opštinama koje su bile obuhvaćene optužnicom i takođe iz Hrtkovaca. To je prvo što predstavlja razliku u posmatranju većine Sudskog veća i izdvojenog mišljenja.

Na drugoj strani međutim, i to je ono što ovu presudu čini pravno veoma zanimljivom, bez obzira na emotivne reakcije koje je izazvala, stoji stanovište izdvojenog mišljenja. Sudija Latanci u svom izdvojenom mišljenju nije prihvatila stav većine Sudskog veće da je cilj zločinačkog udruživanja sa Miloševićem i oficirima bilo stvaranje Velike Srbije. Ona u rezimeu svog izdvojenog mišljenja tvrdi, naprotiv, da je tužilac tvrdio, i po njenom mišljenju to dokazao, da je cilj tog zločinačkog udruživanja bilo proterivanje, dakle prisilno iseljavanje stanovništva, u Hrvatskoj, u BiH i na određenim opštinama koje su bile obuhvaćene optužnicom i takođe iz Hrtkovaca, koje se nalaze u Vojvodini. To je prvo što predstavlja razliku u posmatranju većine Sudskog veća i izdvojenog mišljenja.

RSE: Šta su bili razlozi većine u Sudskom veću da stane na stanovište da Šešelj ne može biti osuđen kao učesnik udruženog zločinačkog poduhvata?

Rakić Vodinelić: Pravni razlozi su se sastojali u sledećem: prvo, većina u Sudskom veću smatra da taj cilj udruženog zločinačkog poduhvata tužilac nije dokazao van svake razumne sumnje. Drugo, oni u obrazloženju govore i o tome da je Šešelj radio na regrutovanju takozvanih dobrovoljaca, koji su bili pod raznim imenima, "šešeljevci", "Šešeljevi četnici" i tako dalje, ali kažu da su se svi ti dobrovoljci registrovali kao dobrovoljci pod komandom tadašnje JNA, a posle Vojske Republike Srpske.

Na osnovu toga, Sudsko veće staje na stanovište da su oni bili ne pod Šešeljevom nego pod komandom vojnih oficira, te da zbog toga on ne može kao učesnik tog udruženog zločinačkog poduhvata, niti po komandnoj odgovornosti, na koju se optužnica nije ni pozivala, da odgovara za njihove radnje.

S druge strane, međutim, u svom izdvojenom mišljenju sudija Latanci tvrdi da on nije ni osporavao da je aktivno regrutovao dobrovoljce. Ona tvrdi da je on te dobrovoljce pripremao, da ima dovoljno dokaza da se tvrdi da ih je pripremao za izvršenje određenih krivičnih dela, u konkretnom slučaju ratnih zločina, da je čak ta činjenica da je on organizovao upisivanje dobrovoljaca u komandu Vojske, prvo, bivše Jugoslavije, a onda i RS-a, zapravo više podobna da ga inkriminiše, jer da to ukazuje na njegov određeni kriminalni umišljaj, nego da ga oslobodi odgovornosti.

RSE: S druge strane, Sudsko veće zamera Tužilaštvu da nije pravilo razliku između termina "nasilje", s obzirom da je rat već bio u toku, a rat je po sebi nasilje, i termina "zločin".

Rakić Vodinelić: Sudsko veće je imalo mnogo zamerki na rad Tužilaštva. Njegova osnovna zamerka nije u toj nepreciznoj upotrebi termina, nego u tome da je prva optužnica bila relativno jasna u pogledu razgraničenja u samoj optužnici, tvrdnji o odgovornosti Šešelja za udruženi zločinački poduhvat, na jednoj strani, i njegove direktne odgovornosti, kada su u pitanju Hrtkovci, a da je onda kasnijim izmenama optužnice proizvedeno stanje koje nije potpuno jasno kada je reč o osnovima odgovornosti, koja mu se stavlja na teret – da li se radi o odgovornosti za udruženi zločinački poduhvat ili o direktnoj krivičnoj individualnoj odgovornosti. Takođe tu spada još jedna zamerka, a to da je u toku postupka tužilačka strana upotrebljavala neodređene izraze koji nemaju isto pravno značenje, i zaista ih nemaju, kao što su "nasilje" i kao što su "zločini".

Sudija Flavija Latanci

Sudija Flavija Latanci

Ono što je meni, isto tako, bilo bitno jeste da se u izdvojenom mišljenju sudija Latanci nije mnogo osvrtala na te tvrdnje i stav Sudskog veća da optužnica nije ispunila neke standarde u tom pogledu koji sam sada navela. Ona je samo rekla da su greške moguće.

U njenom izdvojenom mišljenju ima nekih elemenata koji se ne pominju u rezimeu odluke Sudskog veća. Pre svega, ona u svom izdvojenom mišljenju smatra da je Sudsko veće dužno, a to je jedan opšti princip, da ukaže na to koje je pravo primenjeno i koje je primenjivo u ovom slučaju, a da to Sudsko veće nije učinilo. To se iz sažetka odista i ne vidi da je učinilo, ali treba sačekati da se objavi celokupna presuda pa da se vidi koje materijalno pravo, pravo o krivičnim delima, koje mu se stavlja na teret jeste primenjeno a koje nije.

Drugo, što je ona takođe, kao neku svoju opservaciju i zamerku većini stavila, jeste da se u tom prvom usmenom obrazloženju, a videćemo kasnije da li ima nekih elemenata u pisanoj presudi, Sudsko veće nije pozabavilo pitanjem toga kako su izvedeni dokazi, pre svega dokazi sa saslušanja svedoka. Ona je tu tvrdila da se Sudsko veće nije izjasnilo o ponižavanju i zastrašivanju svedoka koje je prilikom njihovog ispitivanja vršio Šešelj. To bi, naravno, moglo imati uticaja na ocenu dokaza i na ocenu pravilnosti izvedenih dokaza u ovom celom slučaju. To je samo krajnje sažeto, ono što može da se detektuje, da tako kažem, iz rezimea presude koji je pročitao sudija Antoneti (Žan Klod Antoneti) i iz onoga što je u svom izdvojenom mišljenju rekla sudija Latanci.

Sudija Žan Klod Antoneti

Sudija Žan Klod Antoneti

Ima tu, naravno, još ponekih izdvojenih mišljenja u pogledu pitanja koja su prethodila odlučivanju. U glavnom pitanju je Antoneti izdvojio mišljenje, a svoje posebno, ali ne izdvojeno mišljenje, izneo je treći sudija. Međutim, ja nisam mogla da ga nađem danas, to je suviše kratko vreme, na šta se njegova tvrdnja odnosi.

Sve ovo o čemu govorim, sa punom svešću da sam pravnica, govorim samo na osnovu rezimea, a mislim da ćemo tek kada bude potpuno obrazloženje, za koje kažu da ima stotinak stranica, a verovatno će toliko imati i izdvojeno mišljenje, moći da vidimo o čemu se tačno radi i koja je sve pravna argumentacija upotrebljena.

Ono što, ipak, treba reći jeste da poimanje udruženog zločinačkog poduhvata, ovako kako je izneseno od strane Sudskog veća, ne korespondira sa većim delom prakse Međunarodnog tribunala u Hagu. Taj koncept je formiran 1998. godine, ali potrajalo je nekoliko godina dok Tribunal nije došao do koncepta udruženog zločinačkog poduhvata, a onda je taj koncept primenjivan i za posebni sud u Ruandi, na isti način kao i za bivšu Jugoslaviju.

Dakle, taj koncept je relativno nov za međunarodno pravo. On se u tragovima može naći u odlukama Nirmberškog suda, ali ne kao glavni koncept. On je formulisan u suđenju Dušanu Tadiću i primenjivan je relativno konsekventno u praksi Međunarodnog tribunala u Hagu, sve dok drugostepeno veće u slučaju Gotovina i u slučaju Perišić nije odstupilo ne samo od principa komandne odgovornosti, kako je do tada tumačen, nego i od koncepta udruženog zločinačkog poduhvata.

Vesna Rakić Vodinelić u beogradskom studiju RSE

Vesna Rakić Vodinelić u beogradskom studiju RSE

RSE: Tužilaštvo je reklo da će razmotriti da li ima osnova za ulaganje žalbe, pretpostavlja se da će biti uložena. Očekujete li, ako bude ponovljenog postupka, osudu Šešelja?

Rakić Vodinelić: Ja to ne mogu da kažem. Zaista bi bilo neozbiljno da ja kao pravnik bilo šta nagađam o tome. Pre svega, to zavisi od žalbenih razloga na koje će se pozvati oni koji izjavljuju žalbu, a žalbu može da izjavi samo tužilac. Ako se tužilac bude pozivao na to da neke činjenice nisu utvrđene, onda tu ne može da dođe do preinačenja, nego eventualno, ako to Drugostepeno veće nađe, samo do ukidanja presude.

Ako, pak, Drugostepeno veće stane na stanovište da je sa činjenicama sve u redu, da je pravo pogrešno primenjeno, onda može doći do preinačenja, ako bude smatralo da je sve u redu, onda će prosto odbiti žalbu. Ja, jednostavno, ne mogu ništa da kažem pre nego što žalba bude izjavljena i pre nego što se vidi šta tužilac uopšte tom žalbom traži i da li će je uopšte izjaviti.

RSE: Reakcije u regionu zaista su burne. Da li vi očekujete da će doći do dramatičnog pogoršanja odnosa na relaciji Srbija - Bosna i Hercegovina i Srbija - Hrvatska?

Rakić Vodinelić: Ja moram reći da je moj stav već dugo, i ne samo moj, da je pristup jednom krivičnom tribunalu, kao sudu koji treba da doprinese pomirenju, totalno pogrešan. Sud ne može da doprinese pomirenju – ako je sud i dok god je sud. Zato što krivični sud postupa na osnovu činjeničnog stanja i onih pravnih ocena koje mu ponudi i prezentuje tužilac u svom optužnom aktu. Sud, dakle, razmatra jedan deo realnosti, u ovom slučaju ratne realnosti bivše Jugoslavije. I onda sudi na osnovu onog što je utvrdio na osnovu činjenica i na osnovu primenjivog prava, to jest, međunarodnog krivičnog prava.

Uvek ćete doći u situaciju da onaj koji je osuđen, ne bude time zadovoljan, a onaj koji je oslobođen, bude ushićen, i ne samo on nego i pripadnici njegove etničke grupe, odnosno, oni u čije ime su navodno ti zločini bili izvršeni ili je postojala tvrdnja da su bivali izvršeni. I sud je nepodoban da doprinese pomirenju. To je prvo i to je nešto što mi je od samog početka jako mnogo zasmetalo kao ideja, ali dobro, takvih ideja ima i one su legitimne.

Ne mogu da tvrdim da će presuda Šešelju doprineti pogoršanju odnosa u regionu, ali da će doprineti daljoj eskalaciji etničkog principa i nacionalizma u regionu, to je potpuno izvesno; da će doprineti relativizaciji ideje pravde, to je potpuno izvesno.

Reakcije jesu bile burne, čini mi se da su bile burnije nego što su bile reakcije na osuđujuću presudu koja je izrečena Karadžiću, premda je i ona izazvala dosta burnih reakcija zbog nekih kvalifikacija za genocid i zbog dužine kazne i tako dalje. Ne mogu da tvrdim da će doprineti pogoršanju odnosa u regionu, ali da će doprineti daljoj eskalaciji etničkog principa i nacionalizma u regionu, to je potpuno izvesno; da će doprineti relativizaciji ideje pravde, to je potpuno izvesno; da će tako uticati i na relativizaciju odnosa domaćih sudova svih involviranih država, ne mislim samo na Srbiju, nego na BiH i Hrvatsku, prema optužbama za ratne zločine, to je takođe izvesno.

RSE: Oslobađajuća presuda Šešelju pala je usred predizborne kampanje u Srbiji. Za manje od mesec dana ovde imamo izbore. U kojoj meri će ona biti vetar u leđa Srpskoj radikalnoj stranci i celom spektru stranaka desnog centra?
Vesna Rakić Vodinelić, april 2016.

Vesna Rakić Vodinelić, april 2016.

Rakić Vodinelić: Sudeći po dosadašnjim reakcijama i nekim glasovima koji dolaze od mladih ljudi, mislim da će ona veoma mnogo doprineti uspehu SRS-a na izborima. Doprineće u tolikoj meri, da ćemo se ponekad pitati je li sada spas glasati za Vučića, ako on bude nastavio da se predstavlja kao Šešeljev protivnik.

RSE: Hoćete da kažete da već na ovim izborima SRS rezultatom može ugroziti i samog Vučića?

Rakić Vodinelić: Na ovim izborima ne, ali pitanje je da li će Vučić moći da dočeka redovni izborni ciklus, ako se stvari u političkom smislu budu nastavile ovako.

RSE: Očekujete li da radikali mogu dobiti više glasova nego demokrate?

Rakić Vodinelić: Da. Na žalost.

RSE: Već sada na ovim izborima?

Rakić Vodinelić: Da.

RSE: Toliko su radikali ojačali?

Rakić Vodinelić: Ovo je, zapravo, osnažilo ono od čega su uvek patili, a to je bio nedostatak legitimiteta. Ovo je sada percipirano u očima javnosti kao legitimizacija takve ideje i takvog pokreta.

RSE: Onda bismo mogli doći u situaciju, prema ovome što govorite, u kojoj je bila Francuska...?

Rakić Vodinelić: Francuzi su morali u drugom izbornom krugu za regionalne izbore da se opredeljuju između Sarkozija i porodice Le Pen, pa je Socijalistička partija Francuske, jedna od najstarijih i najvećih u Evropi, pozivala svoje članove i simpatizere da glasaju za Sarkozija, što je bilo nezamislivo samo mesec dana pre toga.

RSE: Time hoćete da kažete da ćemo i mi, možda, za nekoliko godina doći u situaciju da ljudi iz proevropskih stranaka koje su protiv Vučića pozivaju svoje glasače da glasaju za Vučića?

Rakić Vodinelić: Da, na žalost. Uključujući tu i mene.

RSE: Ovo vam nije metafora, Vi smatrate da je opasnost zaista tolika?

Rakić Vodinelić: Ja mislim da je ovo istinska opasnost, zato što ona nije ništa što je van evropskog toka, naprotiv. Evropski tok je vrlo sličan našem. Uzrok za to je, naravno, potpuno različit u odnosu na ovo kod nas. Uzrok za to je veliki talas migranata i nesposobnost Evrope da primi te migrante i da, uopšte, na racionalan način odgovori na to.

Vidite da svuda rastu procenti desničarskih stranaka. U tom pogledu, na žalost, mi sve više postajemo deo Evrope. Desnica, i to radikalna desnica, u celoj Evropi, jača. Ideja Evrope slabi.

Vidite da svuda rastu procenti desničarskih stranaka. U tom pogledu, na žalost, mi sve više postajemo deo Evrope. Desnica, i to radikalna desnica, u celoj Evropi, jača. Ideja Evrope slabi. Pokreti pojedinim važnim zemljama, recimo u Britaniji, koji se pojavljuju kao pokreti protiv daljeg ostanka tih zemlja u Evropskoj uniji jačaju. Najzad smo ušli u nekakav evropski tok, moram to gorko da kažem, ali u potpuno pogrešan tok, u kome se i sama Evropa danas nalazi.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG