Dostupni linkovi

logo-print

Verski fundamentalizam 'pogrešno shvaćen'


Ferizaj, crkva i džamija, 2014.

Ferizaj, crkva i džamija, 2014.

Piše: Bekim Bislimi (priredila Amra Zejneli)

Upotreba određenih termina koji opisuju verske grupe ili pojedince, pripadnike odredjene religije, neretko izazivaju zabunu i često su izvor konfuzije, ocenjuju predstavnici verskih zajednica na Kosovu, ali i stručnjaci za verska pitanja.

Jedan takav slučaj su termini 'fundamenti vere' i 'verski fundamentalizam', koji se često mešaju, a time i njihovo značenje zamagljuje.

Profesor Ismailj Hasani, stručnjak u oblasti sociologije religije, kaže da su 'fundamenti' svih monoteističkih religijia osnovni principi koji vernicima pružaju ljudske i etičke vrednosti.

"Sve avramske svetske religije imaju za cilj mir, dobrotu, blagostanje, kulturno ponašanje, poštovanje fuundamentalnih ljudskih, moralnih i religijskih vrednosti, a sve su ovo na neki način osnovne vrednosti ljudske etike", kaže Hasani za RSE.

Sa druge strane, oglavari većih verskih zajednice na Kosovu tvrde da su se pojmovi 'fundament' i 'fundamentalizam' u međuvremenu odmetnuli i tako međusobno povezali.

Kako kažu, pojam 'fundamentalizam' sada se upotrebljava u negativnom smislu i odnosi se na pojedince ili verske grupe koje putem ekstremističkog i radikalnog ponašanja nameću drugima osnove njihove religije.

Predstavnik Islamske zajednice Kosova, Sabri Bajgora, glavni imam Kosova, u razgovoru za RSE govori o ovim terminima.

"'Fundament' znači osnova ili povratak osnovi, a značenje 'fundamentalizam' je povratak realnim i istinskim osnovama religije, bez obzira o kojoj se religiji govori. Ali, u međuvremenu, ljude koji su veoma striktno posvećeni veri, drugi su na njih gledali kao na smetnju ili kao na nekog ko može biti nasilan, a što zapravo ne stoji, jer striktno poštovati veru, ne znači da si nasilan prema drugima", smatra imam Bajgora.

Slično misli i predstavnik katoličke crkve na Kosovu, Don Šan Zefi, koji kaže da se katolički vernici pridržavaju osnova ove religije.

Međutim, prema njegovim rečima 'fundament' religije, kao termin, neretko se pogrešno shvata.

"I to često u smislu ekstremizma. Nama u katoličkoj crkvi fundament su moralne norme, crkveni kod i tako redom. Ali, katolici imaju crkvenu tradiciju od dve hiljade godina i u okviru katoličke crkve se i ponašamo", ističe Don Šan Zefi.

Predstavnik Pravoslavne crkve na Kosovu, iguman Sava Janjić, u razgovoru za RSE ističe da se živi u vremenu kada se terminologija menja, te da su neki pojmovi izmenili osnovno značenje a da ih ljudi, kao takve, ne žele.

"Na izvestan način stvara konfuziju, jer na primer, određeni ljudi smatraju da vraćanje osnovama svoje vere nije negativna stvar, ali problem jeste kad pogrešno tumačite. Fundamentalizam je i tradicija. Kod nas tradicija nije negativan pojam. Ja sam tradicionalista, ali nisam konzervativac", kaže Janjić.

Istovremeno, profesor Hasani objašnjava da je 'fundamentalizam' poprimio negativnu konotaciju kao izraz. Prema njegovim rečima, u svim slučajevima kada se osnovnim pojmovima doda sufiks "izam" oni postaju pogrdan izraz i dobijaju negativnu konotaciju.

Profesor Hasani navodi da u konkrenom slučaju, kada se pojedinac ili određena grupa poziva na fundament religije, a u međuvremenu to zloupotrebe i izađu van fundamenta da bi postigli određene ciljeve naspram pojedinca ili grupa iz ostalih religija, onda se njima dodaje izraz 'fundamentalist'.

"Ukoliko se ne pridržavaju fundamenta, fundamentalista i "izam" vode do degeneracije fundamenta, što znači da se svaki "izam" koristi u pogrdne svrhe, a kako bi se negirali drugi", kaže Hasani.

Glavni imam na Kosovu, Bajgora, smatra da ljudi koji ne poštuju osnove religije nisu dobri vernici. Takvi, kaže on, pogrešno shvataju i zloupotrebljavaju verske norme, a potom, iz svega toga proizilazi verski ekstremizam i radikalizam.

"Mislim da se reč 'fundamentalizam' treba ukloniti iz terminologije koja se koristi za verske ekstremiste. Dobro je da se ljudima objasni da ovaj pojam ne podrazumeva da je neko ekstremista. Ljudi koji imaju tendencije da budu ekstremni, onda su i nasilni prema drugima", kaže Bajgora.

Don Šan Zefi smatra da je konfuzno da se neko naziva fundamentalistom.

"Sigurno nije lako da se kaže istina, ukoliko se nekome obratimo i kažemo mu da je fundamentalista. Usko gledajući, ukoliko se on pridržava katoličkih normi i poštuje druge, onda to pitanje ne treba poprimiti negativno značenje", ocenjuje Zefi.

S ovim se slaže i iguman Janjić.

"Ja bih više koristio verski fanatizam ili verski ekstremizam. Važno je da verski lideri objasne da povratak i vraćanje osnovama naše vere ne znači zloupotrebu vere", kaže Savo Janjić.

Profesor Hasani smatra da u svakoj religiji postoji fundamentalizam, ali sve zavisi kako se na to gleda.

"Ako se nekom propovedniku, hodži ili popu, obratimo terminom da je "fundamentalista", onda mu mi činimo čast. To znači da on pristupa religiji na jedan fundamentalan način, na osnovu principa i duboke opšte analize verske dogme", navodi Hasani.

"U međuvremenu, ljudi koji su priklonjeni veri a imaju ograničeno znanje o veri, ali se trude da to svoje iskažu spoljnim izgledom, odevanjem, drugačijim verskim ritualima, tada se situacija sasvim menja", dodaje Hasani.

On ističe da su se razni autori bavili razlikama u pojmovima kao što fundament, fundamentalan ili fundamentalizam. Neki su mislili da svaki pristup religiji za sobom nosi fundamentalistički pristup, a neki da se fundamentalizmom identifikuju ekstremističke i političke ideologije islama ili neke druge vere. Profesor Hasani smatra da su takve interpretacije pogrešne.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG