Ustav i zakon Republike Srbije ograničavaju verske slobode, koje ni srbijanska vlada u praksi ne poštuje, zaključak je izveštaja američkog Stejt departmenta o stanju verskih prava u svetu za 2011. godinu. Srbija je u ovom dokumentu, objavljenom u ponedeljak, ocenjena najlošije u odnosu na sve države bivše Jugoslavije.
"Lideri manjinskih verskih zajednica i dalje prijavljuju fizičke napade, vandalizam, govor mržnje, negativne medijske napise. Odgovor policije na vandalizam i druge društvene akcije protiv verskih grupa retko je rezultirao hapšenjima, optužnicama i drugim načinima za rešavanje incidenata", navodi se, između ostalog, u delu izveštaja o Srbiji.
Prva zvanična reakcija na izveštaj Bele kuće stigla je u utorak iz kabineta Mehe Omerovića, predsednika skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, koji smatra da ocenu Stejt departmenta “ne treba precenjivati” jer je on data iz američkog “kulturnog konteksta”. On je dodao da možda postoje problemi u sprovođenju nekih prava koja su Ustavom zagarantovana, ali da je Srbija čvrsto opredeljena za najviše standarde u oblasti svih ljudskih prava.
Još eksplicitniji je bivši ministar vera i dijaspore Srđan Srećković, koji je ocenio da su verske slobode u Srbiji na najvišem mogućem nivou te da je “odnos države Srbije dobar i tolerantan”.
"Mi smo se kao država trudili da nivo verskih prava i sloboda podignemo na najviši nivo", rekao je Srećković.
Mirko Đorđević
Sociolog religije Mirko Đorđević, međutim, smatra da postoji nesklad između Ustava, koji garantuje slobodu izražavanja veroispovesti, i Zakona o crkvama i verskim zajednicama, koji diskriminiše male verske grupe. No to je, prema Đorđevićevom mišljenju, samo jedan od problema.
„Neke verske zajednice su privilegovane, poput pet tradicionalnih. Neke su skrajnute, a neke bukvalno zapostavljene. Po Ustavu veroispovest je slobodna, ali je nevolja u tome što mi imamo Zakon o crkvama i verskim zajednicama koji je u neskladu sa Ustavom. Na teritoriji Republike Makedonije Srpska pravoslavna crkva ima Ohridsku arhiepiskopiju, koja tamo deluje uz izvesne teškoće, a Makedonska pravoslavna crkva ne može da deluje na teritoriji Srbije, iako kod nas živi četrdesetak hiljada etničkih Makedonaca, koliko ima i Srba u Makedoniji. Isti je slučaj i sa Crnogorskom pravoslavnom crkvom“, kaže Đorđević za Radio Slobodna Evropa.
Pretnje i vandalizmi
U registar verskih zajednica Srbije upisano je 17 takozvanih netradicionalnih verskih skupina, a postoji mišljenje da ih u zemlji radi još četrdesetak. Jedna od prepreka za njihovu registraciju je to što, prema zakonu, verska zajednica mora da dokaže da ima najmanje stotinu članova.
Međutim, i kada uspeju da se registruju, male verske zajednice nailaze na niz problema u društvu, u kojem ih neretko nazivaju sektama i njihovim članovima prete verbalno, ali i fizički. O tome svedoči slučaj pripadnika Hare Krišne Živote Milanovića, koga su nepoznati počinioci u više navrata prebijali zbog verskog opredeljenja. Milanović je krajem 2010. dobio sudski spor protiv Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, jer policija nije adekvatno reagovala na njegove prijave.
Damir Porobić iz Jehovinih svedoka koji se u delu javnosti često doživljavaju kao sekta kaže za Radio Slobodna Evropa da srbijansko pravosuđe najčešće ne shvata ozbiljno fizičke i verbalne napade na male verske zajednice.
“Pošto su naše aktivnosti propovedi od vrata do vrata, najčešće su to verbalni napadi, ali se ponekad dogodi i fizički: udarci rukama i nogama. Nekada to budu i pretnje hladnim oružjem. Često ima i vandalizama na verskim objektima. Mi potenciramo da se u tom slučaju primeni član 317, ‘Verska mržnja i netrpeljivost’. Tužilaštvo i sudovi obično odbacuju takve krivične prijave, jer smatraju da to treba da bude maltene ‘verski rat’”, navodi Porobić.
U delu izveštaja Stejt departmenta o Crnoj Gori navodi se da i dalje postoje napetosti u odnosima Srpske i Crnogorske pravoslavne crkve i da se između sledbednika i sveštenstva te dve verske organizacije nastavljaju nesuglasice. SPC je, naime, odbila da kanonizuje Crnogorsku pravoslavnu crkvu, a isti odnos ima i prema pravoslavnoj crkvi u Makedoniji.
Peco Risteski, sekretar udruženja makedonske nacionalne manjine „Goce Delčev“ iz Vranja, kaže za RSE da problem između dve crkve treba da rešavaju „političari i drugi ljudi koji su za to nadležni“.
„Mi živimo normalno. Poštujemo zakone i propise u zemlji u kojoj živimo. Ja kao vernik odlazim redovno u crkvu, niko mi ništa ne uskraćuje. Kao pravoslavcu mi je žao što to nije rešeno na drugačiji način“, ističe Risteski.
Iako su se nevladine organizacije, poput Centra za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina, u nekoliko navrata oglašavale zbog verske diskriminacije, kako u Vojvodini tako i u Srbiji, njihovi apeli nisu imali većeg odjeka u javnosti. Poznavaoci ove problematike zaključuju da se od nove vladajuće većine zaokret u tom smislu ne može očekivati.
