Dostupni linkovi

logo-print

Vejvoda: Berlin neće zaboraviti napad na Ambasadu


Neredi tokom kojih su zapaljene ambasade Nemačke, SAD i Hrvatske, Beograd, februar 2008.

Neredi tokom kojih su zapaljene ambasade Nemačke, SAD i Hrvatske, Beograd, februar 2008.

Činjenica da već osam godina Srbija nije pronašla odgovorne za paljenje nemačke Ambasade sigurno se u nemačkoj administraciji ne posmatra pozitivno, ali izgleda da u Berlinu i dalje postoji određen stepen razumevanja i strpljenja – kaže za RSE Ivan Vejvoda, potpredsednik nemačkog Maršalovog fonda i direktor Balkanskog fonda za demokratiju.

Komentarišući izjavu predsednika Odbora za evropske poslove nemačkog Bundestaga Gintera Krihbauma da Srbija neće moći da zatvori pregovaračka poglavlja bez sudskog epiloga napada na nemačku ambasadu iz februara 2008. godine tokom mitinga "Kosovo je Srbija", Vejvoda ocenjuje da se nakon otvaranja poglavlja 23 i 24, koja se tiču pravosuđa, ne može zaobići ni slučaj paljenja nemačkog diplomatskog sedišta u Beogradu.

Nemački parlamentarac je podsetio da je u rezoluciji iz juna 2013. godine, Bundestag utvrdio da pristupni pregovori sa Srbijom neće moći da budu zaključeni pre nego što napad na nemačku ambasadu bude istražen, a počinioci privedeni pravdi.

"Nećemo tolerisati nikakve lažne kompromise. Ovo je pitanje vladavine prava", naglasio je Krihbaum u intervjuu za portal "Juropijen Vestern Balkans" (EWB).

Pravosuđe Srbije će utvrditi istinu o paljenju Ambasade, rekao je medijima Nikola Selaković, ministar pravde u Vladi Srbije .

Podsetimo, tokom mitinga koji je nakon proglašenja nezavisnosti Kosova u Beogradu organizovala vlast na čelu sa tadašnjim premijerom Vojislavom Koštunicom, izbili su ulični neredi u kojima su zapaljenje ambasade SAD, Nemačke i Hrvatske.

Do sada je pred Višim sudom u Beogradu osuđeno devet osoba za paljenje američke Ambasade, a oni su oslobođeni optužbi za paljenje druge dve ambasade, zbog nedostatka dokaza.

Prema rečima Ivana Vejvode, može se govoriti o sporosti srpskog pravosuđa, ali i o "nedovoljnoj angažovanosti Vlade u razumevanju koliko je značajno to za ove dve ključne zemlje u našim odnosima".

"Pre svega za Nemačku zbog naših bilateralnih odnosa i zbog podrške koju Nemačka pruža našem pridruživanju Evropskoj uniji. Čini mi se da bi bilo dobro da naše pravosuđe bude efikasnije u iznalaženju rešenja i u pronalaženju krivaca za ono što se dogodilo te 2008. godine", navodi Vejvoda.

Ivan Vejvoda

Ivan Vejvoda

RSE: Kako se u nemačkoj administraciji doživaljava to što ni osam godina od paljenja Ambasade nisu pronađeni počinioci i nalogodavci?

Vejvoda: Sigurno je da se to ni u kom slučaju ne posmatra pozitivno. Izgleda da postoji određen stepen razumevanja i strpljenja. Pretpostavljam da iza zatvorenih vrata dolazi do obnovljenih obećanja naših vlasti da će to biti učinjeno. Videćemo dokle će to strpljenje Nemačke da traje.

RSE: Ministar pravde obećava da će ovaj slučaj biti rešen. Pre njega to su godinama unazad tvrdili i drugi zvaničnici. Na osnovu dosadašnjeg iskustva, da li mislite da je vlast u Srbiji ozbiljno shvatila poruku Nemačke?

Vejvoda: Ja to zaista mislim, pogotovo sad kada smo započeli proces pristupanja EU i kada smo otvorili ta ključna poglavlja 23 i 24, gde su pravosuđe i vladavina prava temelj tog pristupa, i ne vidim kako se može zaobići ispunjavanje te obaveze.

RSE: Kako da shvatimo to što premijer Aleksandar Vučić insistira na dobrim odnosima sa Berlinom i često potencira svoje prijateljstvo sa kancelarkom Anegelom Merkel, ali da slučaj paljenja nemačke ambasade stoji u mestu?

Vejvoda: Mislim da je Nemačkoj zaista važno da se dovrši proširenje EU na region Zapadnog Balkana. To je poslednji neintegrisani deo onoga što nazivam "jezgrom geografske Evrope". Mi smo okruženi zemljama članicama EU i NATO, i Nemačkoj je to u političkom, evropskom i geopolitičkom interesu. U tom smislu, pretpostavljam da Nemačka ima određeno razumevanje za teškoće u iznalaženju tih krivaca.

S druge strane, odgovornost je na Srbiji da pokaže ne samo dobru volju, nego i da u tom smislu iskaže razumevanje da bi i Nemačka dala još jaču podršku kada bi se našlo pravosudno rešenje za ono što je bio jedan nedopustiv čin u toj februarskoj noći 2008.

Paljenje ambasade Hrvatske, Beograd, februar 2008.

Paljenje ambasade Hrvatske, Beograd, februar 2008.

Zalog dobrih odnosa je pronalaženje pojedinačnih krivaca, jer nije ni Srbija niti Vlada – ni tadašnja niti sadašnja – kriva. Ima određenih krivaca pojedinaca i oni moraju da izađu pred lice pravde i mislim da to mora da se učini.

Male šanse za otkrivanje političkih nalogodavaca

RSE: Zašto to do danas nije učinjeno?

Vejvoda: O tome možemo samo da spekulišemo. Kao što su proteklih osam godina pisali razni mediji, sigurno da su u to uključeni i neki činioci tadašnje vlasti i verovatno da postoje neki institucionalni mehanizmi gde ti ljudi koji su krivi za to što se dogodilo, nalaze nekakvu zaštitu. Ali, to neće moći da traje beskonačno jer taj zahtev – koji treba da bude zahtev i našeg društva i države – je da se krivci otkriju.

RSE: Da li to znači da možemo očekivati da, kako se Srbija bude približavala EU, otkriju i politički nalogodavci paljenja Ambasade?

Vejvoda: Sledeći neka prethodna iskustva, ne samo u našoj državi nego i u nekim drugim državama gde su se takve i slične stvari događale, mislim da je verovatnije da se nađu oni ljudi koji su izvršili to krivično delo, a da će biti teže doći do onih koji su politički nalogodavci.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG