Dostupni linkovi

logo-print

Srbija i Hrvatska: Tužba i kontratužba loše rešenje za obe države


Sala Međunarodnog suda pravde, foto: Dragan Štavljanin

Sala Međunarodnog suda pravde, foto: Dragan Štavljanin

Sada je već gotovo izvesno da će Srbija i Hrvatska u martu iduće godine pred sud. Da vlade dve države nisu uspele da se dogovore o eventualnom povlačenju međusobnih tužbi za genocid, saopštio je predsednik Hrvatske Ivo Josipović.

„Nakon našeg međusobnog očijukanja oko toga hoćemo li ili nećemo, svi smo očito zaključili da vlade ovoga trenutka nisu našle modalitet kojim bi se spor rješio na neki drugi način. Prema tome, idemo na sud i videćemo što će se dogodit“, rekao je Josipović.

Uslov Hrvatske da povuče tužbu protiv Srbije, nakon čega bi usledilo i odustajanje od kontratužbe Beograda bio je da se reši pitanje nestalih.

Premijer Srbije Ivica Dačić, međutim, navodi da Vlada u Beogradu nije odgovorna za to što do odustajanja od međusobnih tužbi nije došlo.

„Mi nismo razgovarali o tome, niti smo zaključili da nema više prostora za razgovore. Ali u Hrvatskoj sada postoji jedna atmosfera koja sigurno ne ide u prilog tome“, naveo je Dačić upućujući kritike susedu zbog atmosfere povodom dvojezičnih tabli u Vukovaru, i istupa fudbalera koji je sa delom publike na tribinama stadiona skandirao ustaški pozdrav „za dom spremni“.

Dačić je dodao da je Srbija sprema da nastavi pregovore o povlačenju tužbi, ali i da se priprema za sud.

“Mi se spremamo kao da će suđenja biti i imamo pravni tim. Sud je taj koji će dati konačnu reč ako do toga dođe”, kaže Dačić.

I predsednik Hrvatske, koji je učestvovao u pripremi tužbe protiv Srbije, navodi da sada treba učiniti sve da Hrvatska ostvari najbolji rezultat.

“Jednom kada se, nakon što se postupak završi, bude govorilo o povjesti te tužbe biće verovatno i zanimljivih detalja. Ne mislim da bi to trebalo pogoršat naše odnose niti sprečiti napredak odnosa na svim drugim područjima”, navodi Ivo Josipović.

No, naši sagovornici iz Srbije i Hrvatske saglasni su u oceni da je odluka da se ipak ide pred sud – iracionalna. Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi podvlači da je mnogo razloga zbog kojih bi i za Zagreb i za Beograd bilo bolje da su vansudski rešile pitanja tužbe i kontratužbe.

„Bilo je zaista pozitivnih signala u tom pravcu i meni se čini da su sa obe strane bili iskreni. Da li će se to što do toga ipak nije došlo, tumačiti kao moć ili nemoć politike, to je teško pitanje. I ja zaista ne vidim koji su racionalni motivi za takve odluke“, rekao je Varadi za RSE.

Slučno poručuje i profesor Zoran Pusić, predsednik hrvatskog Građanskog odbora za ljudska prava.

„To je politička odluka koja nema puno veze sa pravom i pravdom nego sa trenutačnom situacijom u zemlji. Mislim da je to iracionalno i da će samo pokvariti odnose među zemljama i učiniti ih robom prošlosti od prije 20 ili 70 godina“, ocenjuje Pusić.

Ovakav epilog mogao se naslutiti kada su temu eventualnog povlačenja tužbi zamenila nadmetanja - koja će strana imati jači tim i argumentaciju pred Međunarodnim sudom pravde.

Biserko na meti zbog svedočenja

I iz Beograda i iz Zagreba poručuju da su angažovani vodeći međunarodni stručnjaci i da se intenzivno pripremaju za usmenu raspravu.

Sonja Biserko

Sonja Biserko

Kao svedok Hrvatske pojaviće se i predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko. Deo javnosti u Srbiji optužuje je zbog toga za izdaju i poslednjih je dana izložena brojnim osudama.

Sonja Biserko za RSE kaže da je informaciju o njenom pristanku da svedoči namerno pustio državni vrh i dodaje da Srbija ne želi da prizna da je učestvovala u ratu, iako su danas na vlasti upravo oni koji su taj rat vodili.

„Pitanje prošlosti se još uvek ne otvara na pravi način i svako ko nešto drugačije kaže, mada se zna šta ja o tome govorim već više od dvadeset godina, se ne prihvata kao moguća tema razgovora. Nije uobičajeno da se iznose imena svedoka zbog pritiska kroz koji mogu da prođu. Moje ime je vrlo selektivno izneto jer nijedno drugo nije iscurilo u javnost ni sa jedne strane. Prosto sam targetirana i zbog same mogućnosti da se nešto govori na tu temu, ali i zbog opšte situacije gde je stalno potreban unutrašnji neprijatelj“, rekla je Sonja Biserko.

Inače, predsednica Helsinškog odbora bila je jedna od onih koja se zauzimala za uzajamno povlačenje tužbi dve države. Profesor Tibor Varadi smatra da nijedna stana nema šanse pred sudom.

„Hrvatska je podnela tužbu zbog zločina koji su se dogodili za vreme rata i mislim da nije sporno, i to je Haški tribunal utvrdio, da jeste bilo zločina. Mnogo je složenije pitanje da li su ti zločini počinjeni u vreme dok je još postojala Jugoslavija, a ne Srbija, te da li se oni mogu pripisati Srbiji. Isto tako je sigurno da je za vreme ‘Oluje’ bilo zločina i opet se postavlja pitanje da li se to može pripisati Hrvatskoj? Mada je to malo lakše pitanje, jer je za vreme ‘Oluje’ Hrvatska postojala kao suverena država. Međutim, ono što je najveći problem i gotovo nemoguća prepreka i pred srpskom protivtužbom i hrvatskom tužbom je da ti zločini nisu dostigli nivo genocida. To je potvrdio i Haški tribunal koji jeste optužio brojna lica za nedela na teritoriji Hrvatske, ali nikoga za genocid. U Bosni jeste, u Hrvatskoj nije”, kaže Varadi.

To, naravno, ne znači da ratnu prošlost treba zaboraviti. O njoj se mora govoriti, ali ovo, prema rečima Zorana Pusića, nije način koji će doneti bilo šta dobro.

„Ovde se radi o tome da se preko plota upire prstom na drugoga, a da se sve negativnosti za koje je bila odgovorna jedna odnosno druga strana guraju pod tepih. Toga ima i u Hrvatskoj i u Srbiji. Samo insistiranje na tužbama je pogrešan korak ka obračunu sa zločinačkim idejama koje su stajale iza tih genocida. A to je ono što je važno i to bi bilo zdravo i za jednu i za drugu zemlju. Najzdravije bi bilo da počnu prije svega od sebe. Onda bi to sve skupa išlo puno lakše“, ocenjuje Pusić.

I dok zvaničnici poručuju da sudski proces neće pogoršati odnose dve zemlje, Tibor Varadi suprotog je mišljenja.

“Ima dosta verovatnoće u tome da će obe strane nastojati da pokažu da je ipak bilo genocida, a to znači da bi to bila dosta vatrena retorika, što sigurno ne bi dobro uticalo na međusobne odnose. Ja se nadam, međutim, da kada dođe do odluke, da će ta odluka koja pretpostavljam da će biti odbijanje tužbe i protiv tužbe –opet dati jednu šansu za smirivanje strasti”, navodi Varadi.

Konačnu presudu Međunarodnog suda pravde ne bi trebalo očekivati pre kraja 2014. ili početka 2015. godine.
  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG