Dostupni linkovi

logo-print

Vapaj za prekid tabloidizacije Srbije pucanj u prazno


Ivan Tasovac

Ivan Tasovac

Grupa novinara i drugih javnih ličnosti uputila je otvoreno pismo ministru kulture u Vladi Srbije Ivanu Tasovcu pod naslovom “Zaustavite tabloidizaciju Srbije. Među potpisnicima su i oni koji su bili žrtve tabloidnih natpisa, ali su se našli i neki autori koji su bili javno opominjeni kao promoteri upitnih vrednosti. Tabloidizacija medija, više od toga, tabloizacija Srbije je drušvena realnost koja ne traje od juče.

Proizvodnja “slučajeva” već godinama je u Srbiji jedan od načina demonizovanja političkih protivnika. Na javnoj političkoj areni Srbije odavno je sve dozvoljeno. Samo se nalogodavci menjaju.

Šta se očekuje od ministra kulture pitali smo jednog od potpisnika, režisera Lazara Stojanovića.

“Poziv za prekid tabloidizacije zapravo i nema prave adrese. Zato se Ivan Tasovac pojavio kao podesna figura jer jednim delom to jeste u njegovom resoru, kultura i informisanje, a sa druge strane on je čovek koji svojim mnogim akcijama da je spreman da se a tim uhvati u koštac. Moram da kažem da više doživljavam ovo pismo, čiji sam potpisnik, između ostalih, kao vapaj a ne kao pritisak i zahtev da se neka situacija reši”, pojašnjava Stojanović.

Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović, takođe jedan od potpisnika, objašnjava svoj motiv za podršku ovoj peticiji:

“Ovo je samo moj lični pokušaj, a verujem i drugih potpisnika, da se ukaže na katastrofalnu medijsku situaciju u Srbiji. Nadam se da će ova peticija makar skrenuti pažnju na ovaj problem i pomoći nam da u sledećoj godini učinimo nešto kako bismo upristojili i medije ali i uopšte društveni život u Srbiji”, kaže Obradović.

Šta očekivati u društvu u kome ličnosti koje obavljaju javne poslove godinama pokazuju da je sve dozvoljeno na javnoj sceni: i laž i krađa i tuča i lascivnost na ivici porgnografije.

Metodi su godinama isti, samo se menjaju nalogodavci i žrtve. A često se iste ličnosti seljakaju, zavisno od okolnosti u tabor onih koji štancuju naloge poslušnim medijima da bi se posle izvesnog vremena našli u ulozi žrtve.

Zaštićene ličnosti i teme

Do juče su se neke od dnevnih novina smatrale javnom tribinom gradonačelnika Dragana Đilasa, da bi se on danas našao na spisku onih protiv koga je dozvoljeno sve napisati.

Međutim da u tom opštem medijskom haosu postoji kad zatreba i pouzdana kontrola pokazuje činjenica da ni jedan medij nije pisao o ženidbi Aleksandra Vučića, kao i da su neki komentari o tom događaju vrlo brzo nestali sa svih društvenih mreža.

Osnivač medijskog arhiva Ebart, Velimir Kazimir Ćurguz skreće pažnju na to da postoje i zaštićene ličnosti i zabranjene teme:

“Taj tabu je tako snažan, da samo jedno satirično glasilo, Net News, može da piše o svemu. Jer ima zaštitu koja se zove satira”, kaže Ćurguz.

Kako se u svemu tome snalaze građani? Komenari iz Užica:


U peticiji u kojoj se traži od ministra kulture da učini sve u zaustavljanju tablo(idiot)izacije Srbije, između ostalog piše da je “reč o širenju jezika mržnje, o nametanju sistema vrednosti koji je postao do te mere iskrivljen, da se više ne zna ko je kriv a ko prav, ko je kriminalac, a ko heroj!"

"Poroci su preko noći postali vrline, a moralne i ljudske nule – branioci nacionalnih interesa”, piše u peticiji koju su potpisali izmedju ostalih novinari Slaviša Lekić i Željko Bodrožić, novinarka Danica Vučinić, književnici Svetislav Basara i Vladimir Arsenijević, režiser Janko Baljak, nevladina aktivistkinja Aida Ćorović.

Još je duži spisak ljudi koji su bili žrtve tabloidnih kampanja: od pokojnih Zorana Đinđića, Nenada Bogdanovića ili Biljane Kovačević Vučo; preko Brankice Stanković. Čedomira Jovanovića, Mlađana Dinkića, Radovana Jelašića, Borisa Tadića, do Nataše Kandić, Sonje Biserko i Borke Pavićević do Biljane Srbljanović i već pomenutog Dragana Đilasa.

Zanimljivo je da nam je ovoga puta nekoliko ličnosti koji imaju sačuvan moralni dignitet odbilo da komentariše peticiju koju smatraju pucnjem u prazno, iz pijeteta prema nekim od potpisnika koji su bili direktno na udaru medijske hajke.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG