Dostupni linkovi

logo-print

Valjevo: Prvi zahtev za ulicu Draže Mihailovića


Dragiljub Draža Mihailović

Dragiljub Draža Mihailović

Osvanuo je i prvi zahtev da se po rehabilitovanom četničkom generalu Dragoljubu Draži Mihailoviću, nazove jedna ulica u Srbiji. Naime, Ravnogorski pokret predlaže spomink i ulicu, “čiča Draži” u čast, i to u Valjevu. Kako je zamišljeno Mihailoviću bi u gradu na Kolubari trebalo podići spomenik, dok bi se "Radnička" ulica preimenovala u Ulicu Draže Mihailovića. U Valjevu gradski čelnici nerado govore o ovom zahtevu.

Odbornica PUPS-a u gradskom parlamentu Olga Jukić kaže da je bila iznenađena zahtevom Ravnogoraca.

“Smatram da je zahtev preuranjen. Lično se nadam da Komisija za imenovanje ulica neće prihvatiti ovaj poziv. Dosta je podela među građanima, ne samo u Valjevu nego u celoj Srbiji. Ja kao dete partizana, otac mi je bio prvoborac, nosilac partizanske spomenice ne mogu mirno da prihvatim ovaj predlog. I majka mi je bila borac. Naša porodica je mnogo pretrpela od četnika”, kaže odbornica Jukić i dodaje da je odrasla na uverenju da su četnici naneli mnogo zla srpskom narodu.

Odbornik Živadin Ninković kaže da je protiv preimenovanja ulica, donekle i zbog vrlo praktičnih razloga. To je, menjanje ličnih karata.

“Inače, ne bih imao ništa protiv da jedna sporedna ulica, koja tek treba da dobije naziv, nosi ime generala Draže. Jedini uslov je da se građani te ulice sa tim slože”.

Odbornik Nove Srbije Marko Živanović mišljenja je da bi u gradu posle toliko godina jedna ulica trebalo da nosi ime Draže Mihailovića.

“Ne smatram da treba Radničku ulicu preimenovati, jer je to jedina ‘radnička’ ulica u gradu. Ima drugih ulica koje bi mogle da ponesu ime generala Draže Mihailovića. To je jedno ozbiljno pitanje na kojem neki pokušavaju da uberu sitne političke poene. Odbornici moje stranke će podrzati ovaj predlog ako se nađe u Skupštini”, kaže Živanović i podseca da u Valjevu ima više ravnogorskih pokreta.

Ako ništa drugo za promenom imena ulica, što je dugogodišnja praksa u Srbiji, ne bi trebalo posezati makar iz principijelnih razloga. To navodi direktor Narodnog muzeja u Valjevu, magistar istorije Vladimir Krivošejev:

“I kada sam bio član Komisije za imenovanje ulica pre više od deset godina ja sam se zalagao za princip da se ulicama vrate njihova stara imena. Bio sam protiv ideološkog i političkog menjanja imena ulica. U to vreme 2001, 2002. i 2003. godine, Komisija je ulicama u centru grada, koje su preimenovane na osnovu političke inicijative posle 1945. godine, vratila stara imena iz vremena prvog imenovanja u devetnaestom veku. Upravo, ostajući i dalje pri tom principu, protivim se menjanju starih imena ulica za neka nova”, navodi Krivošejev.

Bahat odnos prema prošlosti

Nakon odluke suda kojom je poništen proces vođen 1945. godine protiv Draže Mihailovića, inicijative poput ove koja dolazi iz Valjeva je nešto što treba očekvati u Srbiji, ocenila je istoričarka i profesorka na beogradskom Fakultetu političkih nauka Ljubinka Trgovčević. Takav stav, dodaje naša sagovornica, pokazuje bahat odnos prema prošlosti, ali i nedovoljnu zrelost jednog naroda:

Ljubinka Trgovčević

Ljubinka Trgovčević

“Naša istorija je puna diskontinuiteta, međutim mi ih i sami pravimo. Mi smo ti koji menjaju imena ulica, koji ruše spomenike, koji istoriju vide samo crno – belu. Pokazivanje naše, na neki način nezrelosti, možemo uporediti sa različitim primerima. Šta bi bilo od Rima da su tako menjali ulice ili trgove? I danas postoji ‘Foro Italiko’ sa Muslinijevim kalendarom. Ili ću vam navesti primer Minhena, gde su sve ulice iste kao u devetnaestom veku, samo što je deo jednog bulevara dobio ime Štraus. Dakle, to na neki način pokazuje da nismo spremni da istoriju gledamo onakva kakva je bila”.

Trgovčevićeva napominje kako je za očekivati da će biti sve veći broj glasova koji će o Mihailoviću govoriti kao o pozitivnoj istorijskoj figure. Ona podseća da je odlukom suda poništen sudski proces vođen protiv četničkog generala iz Drugog svetskog rata. Zločini počinjeni od četničke ruke nisu dovedeni u pitanje.

“Međutim, to što se dogodilo pokazuje da mi nemamo razvijen civilizacijski odnos prema humanosti. Odnosno, danas sve nacionalne države se prema pitanju kolaboracije odnose kao prema nečemu nedopustivom. Po ustavima savremenih država je nedopustivo. I drugo, dvadeset prvi vek donosi proširenja ljudska prava. Ona podrazumevaju da ne postoji etničko čišćenje, niti etnički čiste države, što je opet Draža Mihailović zagovarao. Etničko čišćenje, odnosno potiskivanja i uništavanje ljudi koji nisu bili srpske nacionalisti”, rekla nam je Trgovčević.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG