Dostupni linkovi

logo-print

Uz Dan Evrope: Vrijednosti EU važnije nego ikada


Proslava Dana Evrope, 9. maj 2012.

Proslava Dana Evrope, 9. maj 2012.

Evropa je protekle sedmice obilježila svoj dan. Prošle su 62 godine od Schumanove deklaracije, vizije koja se pretvorila u sve jasniji projekat, okupljajući 27 evropskih država.

I tu se neće stati - društvu se dogodine pridružuje Hrvatska, Crna Gora narednog mjeseca započinje pregovore o prijemu, status kandidata imaju Srbija, Makedonija, a i BiH se nada da će do kraja godine predati aplikaciju za evropsko članstvo.

U međuvremenu, iz Brisela se poručuje da se evropske vrijednosti - ljudska prava, mir i prosperitet - čine važnijim nego ikada ranije.

Ideja stvaranje unije evropskih država, sasvim sigurno, bila je vizionarska. Bila je ono što je napaćenoj Evropi, tek izašloj iz rata, neophodno trebalo: umjesto rata i razaranja - mir i prosperitet, umjesto nerazumijevanja, saradnja i čuvanje univerzalnih vrijednosti. Ipak, trebalo je snage i političke mudrosti da se ta jednostavna načela, na kakva se prije 62 godine pozivao francuski državnik Robert Schuman u svojoj deklaraciji, provedu u djelo. Istina, nikada potpuno i dovoljno, ali to je, valjda, i smisao tog trajnog posla na boljitku Starog kontinenta.

„Evropa više nije velika, apstraktna ideja za budućnost, kakva je bila u vrijeme Schumana. Danas je Evropa činjenica svakodnevnog života. Dužnička kriza, teškoće, svakodnevno podvlače i činjenicu da Evropa postoji i ima uticaja na svakodnevni život svih nas.Više nego ikada dijelimo zajedničku sudbinu - teškoće Atine imaju uticaja na Amsterdam, uspjeh Barcelone pomaže Berlinu da napreduje", rekao je predsjednik Evropskog vijeća, Herman van Rompuy.

Gotovo da ne treba posebno naglašavati da Unija danas prolazi kroz period izazova kakve do sada nije iskusila - ekonomska kriza, oštri napadi sve snažnijih ultradesničara, ksenofobija, zasićenje proširenjem. Međutim, oni koji gledaju dalje od današnjih problema vide Evropu još snažniju, još veću i prosperitetniju.

„Bez Unije, naše zemlje su suočene s propadanjem i gubljenjem relevantnosti na globalnoj pozornici", pojašnjava predsjednik Evropske komisije, Manuel Barroso.

„Ovo je društvo u kojem želim živjeti, želim da moja djeca i djeca moje djece žive u takvoj Evropi. Međutim, naš način života ne nudi bezgranične garancije. U vrijeme globalizacije, Evropa nam treba više nego ikada da bi smo odbranili naš demokratski i socijalni model. Danas, na Dan Evrope, treba da se podsjetimo odakle smo pošli i šta smo postigli“, rekao je predsjednik Evropskog parlamenta, Martin Schulz.

Proširenje je DNK Evrope

Da li je moguće pobrojati sve važno? Dovoljno je reći da je mir postao trajna kategorija, da euro, i pored teškoća, kao jedinstven monetarni i politički projekat živi drugu svoju deceniju, da Schengen, i pored napada, opstaje i Evropljanima nudi osjećaj slobode kakav bi trebalo da ima svako ljudsko biće na planeti.
Stefan Füle

Stefan Füle


Povodom Dana Evrope Visoka predstavnica EU, baronesa Catherine Ashton, poručila je da će naredna godina biti ključna za evropski oporavak i budućnost – misleći ne samo na unutarevropske mjere, već i na činjenicu da će se Uniji 1. jula 2013. pridružiti Hrvatska.

Proširenje EU je i za komesara za proširenje, Štefana Fülea, ključ opstanka i napretka cijelog evropskog društva.

„Evropska unija nije statično tijelo. Ona raste, proširuje se. Proširenje je DNK Evrope, Evrope, koja, uprkos svim teškoćama, još uvijek predstavlja izvor inspiracije sa svojim vrijednostima, standardom života i, u slučaju proširenja, svojom snagom transformacije. Ona donosi reforme i promjene neophodne kako bi se dostigli evropski standardi na svim poljima života. Unija nastavlja sa rastom. Hrvatska će se uskoro pridružiti, Srbiji je dat kandidatski status, a pregovori sa Crnom Gorom treba da počnu narednog mjeseca. I ostale države proširenja takođe napreduju prema Uniji. Odlučni smo da nastavimo s tim procesom, bez obzira na aktuelne izazove, a oni su u vezi sa globalizacijom, nikako sa proširenjem. Proširenje nije uzrok problema, ono je dio rješenja. Moramo raditi zajedno, i vi u tome imate važnu ulogu, posebno nakon što se pridružite Evropskoj uniji", ističe Füle.

Trebaće još dosta rada na evropskom zdanju - umješnosti, političke mudrosti, bolnih kompromisa. Međutim, sve dok Evropljani prepoznaju svoju sudbinu u Schumanovoj viziji, za evropski projekat ne treba brinuti.
  • 16x9 Image

    Elvir Bucalo

    Novinar s diplomom Akademije likovnih umjetnosti i tri decenije iskustva, nakon rada na sarajevskoj 202-ci i Yutelu prijete i na nezavisnom radiju ISV za vrijeme rata, od 1997. izvještava iz Brisela za brojne bh. i međunarodne medija.

XS
SM
MD
LG