Bosanski jezik biće od ove godine zvanično uveden u škole u Sandžaku, u opštinama u kojima živi bošnjačko stanovništvo. Dok predstavnici Nacionalog veća Bošnjaka pozdravljaju ovakvu odluku ministarstva prosvete i ističu da je reč o formalnom pravu koje im je konačno priznato, građani Novog Pazara podeljenog su mišljenja o tome koliko će od obrazovanja na maternjem jeziku imati koristi. Stručnjaci ističu da nije reč samo o jeziku, već i o pravu na izučavanje vlastite istorije i kulture.
Iako je još 2009. godine, Bošnjačko nacionalno veće u Srbiji izradilo model obrazovanja, koji podrazumeva uvođenje nastave na bosanskom jeziku, u ministarstvu prosvete do sada je taj predlog nailazio na zatvorena vrata. Promenilo se to u krajem 2012., kada je na zajedničkom skupu u Novom Pazaru najavljeno da će od naredne školske godine u svim predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama u opštinama u kojima žive Bošnjaci, bosanski jezik biti onaj na kom će učiti. Program će se uvoditi postepeno, najpre oglednom nastavom u nekoliko škola u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu i Prijepolju, da bi od septembra 2013. bio proširen na sve vaspitno-obrazovne ustanove u Sandžaku.
Ova vest, kako javlja naša dopisnica Elzana Đulović, podelila je Novopazarce. Dok jedni pozdravljaju odluku uz ocenu da Bošnjaci imaju pravo na svoj jezik, drugi smatraju da od toga nemaju nikakve koristi.
U odgovoru na kritike kako je reč o istom jeziku, a koje su i obeležile protekli period u kom su Bošnjaci pokušavali da ostvare svoje pravo na obrazovanje na vlastitom jeziku, Esad Džudžević iz bošnjačkog nacionalnog veća podvlači važnost ovog pitanja.
„O socio-lingvističkim debatama o tome koji je to jezik kojim govore Bošnjaci, Srbi, Hrvati i Crnogorci, ne bih se upuštao. Ovde se radi o jednom formalno-pravnom, proceduralnom pitanju da Bošnjaci imaju pravo da izučavaju svoju književnost, kulturu, istoriju i tradiciju. I naravno, veoma važne karakteristike bosanskog jezika jer djeca uče jedan jezik u okviru porodice, a drugačiji u okviru državno-školskog sistema. Da li su te razlike velike ili male, u svakom slučaju one su veoma važne za kvalitetno odgajanje ličnosti u okviru školskog sistema“, rekao je Džudžević RSE.
I stučnjaci navode da se ne radi samo o jeziku, već o pravu na obrazovanje i izučavanje vlastite kulture i istorije. Elijas Rebronja predsednik je odbora za obrazovanje u Bošnjačkom nacionalnom veću i autor nove čitanke za učenike iz Sandžaka.
„Bošnjaci do sada nisu imali prilike, posebno oni koji su bili u trogodišnjim školama, da izučavaju nijednog bošnjačkog pisca. Tek u četvrtoj godini zastupljen je Meša Selimović. Tako da će ovim procesom implementacije steći pravo, koje im i zakonom pripada, da izučavaju sve ono što je bitno i važno za književnost kojoj pripadaju. Naravno da se one oblasti koje su univarzalne neće menjati“, kaže Rebronja.
Kada je reč o istoriji, gradivo će se uvoditi postepeno, a krenulo se od one najranije. Autor programa Esad Rahić kaže za RSE da će se u narednom periodu tretirati i period devedesetih godina.
“Mi počinjemo sa petim razredom osnovne, odnosno prvim razredom srednje škole u kome je zastupljena najstarija historija u Sandžaku i Bosni i Hercegovini. Naravno da će u okviru osmog razreda ili četvrtog razreda gimnazije biti zastupljena i najnovija historija. Pokušaćemo da damo naše viđenje tog perioda, I pritom ćemo se truditi da ne budemo ni najmanje pristrasni, već maksimalno realni”, navodi Rahić.
Udžbenici su, podvlače naši sagovornici, bazirani kako na iskustvima autora iz BiH, tako i autora iz Srbije, te prilagođeni Bošnjacima koji žive u Sandžaku. Bošnjaci su poslednji među 10 nacionalnih manjina koji su ostvarili ovo pravo, a Esad Džudžević kaže da će ono označiti novu eru kako za bošnjački narod, tako i za državu Srbiju.
„To je zapravo jedan veliki preokret u odnosu prema pripadnicima bošnjačke nacionalne zajednice. Menjaće se i odnos Bošnjaka prema državi Srbiji, u smislu vraćanja poverenja, a istovremeno smatram da će zaokruživanjem ovog procesa doći do jednog potpuno drugačijeg pogleda i same Srbije, odnosno vlade u Beogradu u odnosu na Bošnjake u Sandžaku“, ocenjuje Džudžević.
Nakon godina odbijanja, iz Ministarstva prosvete Srbije sada najavljaju
da će biti snažan partner i podrška u procesu ostvarivanja prava Bošnjaka na obrazovanje na maternjem jeziku jer je to, kako su i sami naveli, osnovno ustavno i civilizacijsko pravo koje su drugi manjinski narodi u Srbiji odavno ostvarili.
Iako je još 2009. godine, Bošnjačko nacionalno veće u Srbiji izradilo model obrazovanja, koji podrazumeva uvođenje nastave na bosanskom jeziku, u ministarstvu prosvete do sada je taj predlog nailazio na zatvorena vrata. Promenilo se to u krajem 2012., kada je na zajedničkom skupu u Novom Pazaru najavljeno da će od naredne školske godine u svim predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama u opštinama u kojima žive Bošnjaci, bosanski jezik biti onaj na kom će učiti. Program će se uvoditi postepeno, najpre oglednom nastavom u nekoliko škola u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu i Prijepolju, da bi od septembra 2013. bio proširen na sve vaspitno-obrazovne ustanove u Sandžaku.
Ova vest, kako javlja naša dopisnica Elzana Đulović, podelila je Novopazarce. Dok jedni pozdravljaju odluku uz ocenu da Bošnjaci imaju pravo na svoj jezik, drugi smatraju da od toga nemaju nikakve koristi.
U odgovoru na kritike kako je reč o istom jeziku, a koje su i obeležile protekli period u kom su Bošnjaci pokušavali da ostvare svoje pravo na obrazovanje na vlastitom jeziku, Esad Džudžević iz bošnjačkog nacionalnog veća podvlači važnost ovog pitanja.
„O socio-lingvističkim debatama o tome koji je to jezik kojim govore Bošnjaci, Srbi, Hrvati i Crnogorci, ne bih se upuštao. Ovde se radi o jednom formalno-pravnom, proceduralnom pitanju da Bošnjaci imaju pravo da izučavaju svoju književnost, kulturu, istoriju i tradiciju. I naravno, veoma važne karakteristike bosanskog jezika jer djeca uče jedan jezik u okviru porodice, a drugačiji u okviru državno-školskog sistema. Da li su te razlike velike ili male, u svakom slučaju one su veoma važne za kvalitetno odgajanje ličnosti u okviru školskog sistema“, rekao je Džudžević RSE.
I stučnjaci navode da se ne radi samo o jeziku, već o pravu na obrazovanje i izučavanje vlastite kulture i istorije. Elijas Rebronja predsednik je odbora za obrazovanje u Bošnjačkom nacionalnom veću i autor nove čitanke za učenike iz Sandžaka.
„Bošnjaci do sada nisu imali prilike, posebno oni koji su bili u trogodišnjim školama, da izučavaju nijednog bošnjačkog pisca. Tek u četvrtoj godini zastupljen je Meša Selimović. Tako da će ovim procesom implementacije steći pravo, koje im i zakonom pripada, da izučavaju sve ono što je bitno i važno za književnost kojoj pripadaju. Naravno da se one oblasti koje su univarzalne neće menjati“, kaže Rebronja.
Kada je reč o istoriji, gradivo će se uvoditi postepeno, a krenulo se od one najranije. Autor programa Esad Rahić kaže za RSE da će se u narednom periodu tretirati i period devedesetih godina.
“Mi počinjemo sa petim razredom osnovne, odnosno prvim razredom srednje škole u kome je zastupljena najstarija historija u Sandžaku i Bosni i Hercegovini. Naravno da će u okviru osmog razreda ili četvrtog razreda gimnazije biti zastupljena i najnovija historija. Pokušaćemo da damo naše viđenje tog perioda, I pritom ćemo se truditi da ne budemo ni najmanje pristrasni, već maksimalno realni”, navodi Rahić.
Udžbenici su, podvlače naši sagovornici, bazirani kako na iskustvima autora iz BiH, tako i autora iz Srbije, te prilagođeni Bošnjacima koji žive u Sandžaku. Bošnjaci su poslednji među 10 nacionalnih manjina koji su ostvarili ovo pravo, a Esad Džudžević kaže da će ono označiti novu eru kako za bošnjački narod, tako i za državu Srbiju.
„To je zapravo jedan veliki preokret u odnosu prema pripadnicima bošnjačke nacionalne zajednice. Menjaće se i odnos Bošnjaka prema državi Srbiji, u smislu vraćanja poverenja, a istovremeno smatram da će zaokruživanjem ovog procesa doći do jednog potpuno drugačijeg pogleda i same Srbije, odnosno vlade u Beogradu u odnosu na Bošnjake u Sandžaku“, ocenjuje Džudžević.
Nakon godina odbijanja, iz Ministarstva prosvete Srbije sada najavljaju
da će biti snažan partner i podrška u procesu ostvarivanja prava Bošnjaka na obrazovanje na maternjem jeziku jer je to, kako su i sami naveli, osnovno ustavno i civilizacijsko pravo koje su drugi manjinski narodi u Srbiji odavno ostvarili.
