Dostupni linkovi

logo-print

Kako je Dylan menjao ljude


Tekst: Robert Coalson

Priredila: Jasmina Lazić

Muzika i reči Boba Dylana govore više od ijednog jezika na svetu.

Kultni američki pevač i kantautor rođen je 24. maja 1941. u malom gradu Dulutu, u Minesoti. Baba i deda po ocu izbegli su pogrom Jevreja u Odesi 1905, dok su baba i deda sa majčine strane u Sajedinjene Američke Države došli iz Litvanije.

U proteklih pola veka Dylan je stvorio oko hiljadu pesama, od kojih su mnoge neizbežne na listi najznačajnih 20 veka.

Dylan je naučio muzičare da pišu tekstove

Dylan je naučio muzičare da pišu tekstove

Njegova karijera prožeta je šokantnim obrtima i preokretima – od pesama na protestima 60-ih godina prošlog veka, preko psihodelične rok poezije, do intenzivno ličnih i introspektivnih tekstova pesama koje su oblikovane iz osnova američke kantri i bluz muzike.

Kako je svet naučio da sluša tekstove pesama

Uticaj Boba Dylana je uistinu globalan. Na internetu se mogu pronaći liste sa hiljadama obrada njegovih pesama – od onih na katalonskom jeziku do esperanta, od onih koje pevaju Islanđani do onih koje pevaju Kmeri.

“Mislim da je Dylanov najveći uspeh taj što je naučio muzičare da pišu tekstove i što je naučio čitav svet da tekstove sluša”, rekao je za RSE Svyatoslav Vakarchuk, muzičar ukrajinskog rok benda Okean Elzy, 2011 godine povodom Dylanovog 70. rođendana.

“Pre njega tekstovi popularnih pesama bili su samo dodatak lepoj melodiji, jednostavan set lako pamtljivih reči. Nakon što se Dylan pojavio, muzičari su počeli da razmišljaju o tome da je moguće da svoje misli prenesu kroz muziku pa čak i da izvode socijalne eksperimente sviranjem gitare ili pevanjem”.

Kirgiski roker Bakyt Kydykbaev, vođa benda Salty Peanuts se slaže.

“Bob Dylan je promenio prirodu rok muzike. To je izuzetan doprinos. Dok su čak i na Zapadu 60-ih prihvatili rok muziku kao lagani pop žanr, Dylan je počeo da koristi snažne reči sa snažnim značenjem”, kaže Kydykbaev.

Jermenski pevač i gitarista Ruben Hakhverdyan napisao je 60-ih svoju pesmu “My White Dove” pod uticajem Dylanovog klasika “Blowing In The Wind”.

“Mislim da je pesma bila o slobodi – ta pesma je ostavila snažan utisak na mene”, kaže Hakhverdyan. “Bio sam ipresioniran time da sloboda spava na krilima vetra i tako dalje. Upravo pod uticajem toga napisao sam svoju pesmu.”

Posebna vrsta slobode

Alexandru Andries, rumunski pevač i kantautor koji je preveo mnoge Dylanove pesme na rumunski kaže da još pamti trenutak kada je prvi put čuo njegovu muziku, tokom mračnih dana pod režimom Nikolaja Čaušeskua.

“Prva pesma koja me je zaista impresionirala bila je ‘A Hard Rain's A - Gonna Fall”, pre svega zato što je bila neverovatno duga, a to je bilo neuobičajeno u to vreme”, kaže Andries. “Drugo, reči te pesme su zaista značile nešto. Naravno, s druge strane imali smo “Hey Jude” (od Beatles-a). Bila je to jako duga pesma ali pesma čije reči nisu značile mnogo.”

Andrias kaže da je Dylan predstavljao “posebnu vrstu slobode”.

Kao i mnogi u sovjetskom bloku Andries je prvi put čuo Dilana na programu Radija Slobodna Evropa, u emisiji Metronome, koja je bila jako popularna u Rumuniji, baš kao i u Bugarskoj, Poljskoj zatim Čehoslovačkoj, Istočnoj Nemačkoj i SSSR-a. Vodio ju je rumunski džez kritičar Cornel Chiriac.

Ovako je Chiriac 8. februara 1975. predstavio slušaocima Rumunije Dylanov album “Blood On The Tracks” koji je izašao samo par nedelja ranije:

“Danas slušamo novi album Boba Dylana, koji je naišao na pomešane reakcije kritičara. Niko nije siguran treba li ga ktirikovati ili hvaliti. Dok se recenzenti 'Melody Maker' and 'New Musical Express' bore sa ovom dilemom novinar engleskog magazina ‘Disc’ počinje članak istinom koju moramo uzeti u obzir kada pričamo o 'Blood On The Tracks': slušajući ovo imate utisak da slušate Dylanovu muziku prvi put u životu. Poslušajte 'Tangled Up In Blue…”

Ruski roker Yury Shevchuk ušao je 2010. godine u javnu raspravu sa tadašnjim premijerom Rusije Vladimirom Putinom po pitanju ljudskih prava u toj zemlji. U znak podrške, irski bend U2 pozvao je Shevchuka na scenu tokom svog koncerta u Moskvi i tom prilikom izvedena je ekstatična interpretacija Dylanove ode smrtnosti “Knocking On Heaven's Door”.

Koncert koji je pokazao koliko se zemlja promenila

Iako u osmoj deceniji života Dylan je aktivan kao i uvek, izvodi više od 150 koncerata godišnje i još uvek stvara albume sa moćnim i originalnim materijalom.

Robert Nemeček, basista srpskog rok benda Pop Mašina, kaže da je Dylanov koncert u Beogradu 2010. bio veliki događaj koji je pokazao koliko se zemlja promenila tokom dve decenije unazad.

Bob Dylan - i stvaralac i tema književnosti

Bob Dylan - i stvaralac i tema književnosti

“Žao mi je što kada je Dylan prvi put došao u Srbiju 1991, uoči rata i svih tih gluposti, ljudi na koncertu nisu razumeli šta im on zapravo donosi”, kaže Nemeček.

“Između ostalog, koncert u Beogradu bio je verovatno najbolji na toj turneji. Na primer, čuli smo fantastičnu verziju pesme 'New Morning’ što je možda bilo i najbolje izvođenje te pesme u deceniji. Srce mi je bilo puno kada je Dylan 2010. ponovo došao u Beograd i odsvirao fantastičan koncert”, dodao je Nemeček. “Stvari su konačno nekako došle na svoje mesto jer su ljudi napokon razumeli da je Dylan nešto što se ne da porediti ni sa čim drugim.”

Gruzijski muzički producent Giorgi Asanishvili naglašava kako Dylanov rad tokom njegove duge karijere govori i o ljudima u njegovoj zemlji.

“Bob Dylan je jedan od onih genija koji je relevantan u svako doba i na svakom prostoru”, kaže Asanishvili.

“Relevantan je i za savremenu Gruziju. Tužno je to što ovde još uvek ima mnogo nepravde. Mislim da danas živimo u takvim vremenima da je pevanje o ljubavi samo po sebi postalo čin protesta. Stvari su postale toliko razvratne – proizvodi se toliko beznačajne muzike, poezije i književnosti o ljubavi, da pisanje prelepe ljubavne pesme ili poeme samo po sebi može biti protest protiv toga. I mislim da je to upravo ono što radi Bob Dylan.”

Od Safo do Dylana

Nobelov komitet je, može biti, donio iznenađujuću odluku a u odnosu na ovogodišnja očekivanja, ali veliki Dylan je već nekoliko godina slovio kao ozbiljan kandidat i nagrada mu je pripala za ukupni doprinos književnosti.

U obrazloženju se kaže kako je on divan, originalni predstavnik koji doprinosi američkoj tradiciji više od pet desetljeća, iznova izgrađujući svoj izraz, kreirajući stalno novi integritet.

Pri tom, podsjećaju na Homera i Sapfo koji su prije 5.000 godina, kao i Dylan, pisali tekstove namijenjene za javno izvođenje i još uvijek uživamo u njima.

Posebno je karakterističan Dylanov album 'Blond on blond' od prije okruglo 50 godina koji je ocijenjen kao 'nevjerovatan primjer sjajnog rimovanja i slaganja refrena sa njegovim britkim razmišljanima'.

Valja podsjetiti kako je Bob, sluteći valjda vlastitu literarnu slavu, ime uzeo od velikog engleskog pjesnika, impresivnog nadrealiste Thomasa Dylana, jednog od najvećih Britanaca prošloga vijeka.

Osim Nobela, Dylan je dobio i niz drugih uglednih priznanja za svoj literarni rad, a među njima je Pulicerova nagrada, francuska Legija časti i Predsjednička medalja slobode.

Vrhunac valjda je članastvo u američkoj Akademiji umjetnosti i književnosti. Tako je potvrđeno kako se radi o jednom od najvećih pjesnika i kompozitora, najuticajnijih kantautora druge polovine prošlog vijeka i jamačno kulturnom lideru te epohe.

Zaljubljenici u Dylana znaju kako je objavio 37 studijskih albuma, te po petnaestak živih i kompilacijskih, a ostaće zabilježeno i šezdesetak velikih singlova.

Većina njegovih pjesama bila je pri samom vrhu svih svjetskih top lista, a po sedam ih je bilo na broju jedan u Americi i u Engleskoj.

Za taj silni trud dobio je i bezbroj najuglednijih svjetskih priznanja, među kojima je petnaestak Gremija, a naravno da je stanovnik svih mogućih kuća slavnih.

Nobelova nagrada za književnost, koja uz veliki prestiž donosi i novčanu sumu od oko 900.000 dolara, biće svečano uručena Dylanu i dobitnicima iz drugih oblasti na ceremoniji u Stokholmu 10. decembra 2016. godine.

  • 16x9 Image

    Budo Vukobrat

    Novinarstvom se počeo baviti 1973. godine kao reporter u Televiziji Sarajevo. Više od 13 godina u programima RSE angažovan na novinarskim i uredničkim poslovima.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG