Dostupni linkovi

logo-print

Usvojen nacrt zakona o zabrani učešća u sukobima drugih zemalja


Kosovske bezbedonosne snage, ilustrativna fotografija

Kosovske bezbedonosne snage, ilustrativna fotografija

Skupština Kosova usvojila je u načelu predlog Zakona o zabrani udruživanja državljana Kosova u stranim oružanim sukobima van teritorije zemlje. Na skupštinskoj debati je međutim rečeno da je zakon previše generalizovan i da se nije konkretizovalo da se radi o problemu učešća građana u ratu u Siriji.

Ovaj zakon, sponzoriran od Ministarstva unutrašnjih poslova, izrađen je budući da je u poslednje vreme uočen porast pojedinaca koji, uz porast kriznih žarišta u svetu a u cilju realizacije svojih interesa, organizovano ili nezavisno učestvuju u raznim konfliktima van zemlje za određenu sumu novca ili zbog ostalih privilegija, kazao je ministar Bajram Rexhepi.

Da se na jednom takvom zakonskom okviru radilo rečeno je i ranije nakon što su kosovski zvaničnici procenili da konkretno u ratu u Siriji učestvuje od 20 do 30 Kosovara.

“Potencijalan rizik na red i bezbednost zemlje je taj što takve osobe nakon povratka postanu nosioci propagadnih aktivnosti i kod ostalih promovišu učešće u sličnim aktivnostima”, rekao je Rexhepi, dodajući da je cilj predloženog zahteva da se spreči ali i zaštiti Kosovo od terorističkih i kriminalnih dela koja predstavljaju pretnju za sigurnost Kosova.

Na osnovu ovog zakona, građanin Kosova koji organizuje ili obučava osobe sa ciljem udruživanja u stranim konfliktima, mogu se kazniti od 5-15 godina zatvora. Svako ko na bilo koji način direktno ili indirektno prikuplja fondove korišćene za izvršavanje pomenutih krivičnih dela, može se kazniti zatvorom od 3-15 godina, a svako ko učestvuje u stranim konfliktima od 3-10 godina. Takođe, svako ko javno, putem članaka, audio-vizuelnih snimaka, uključujući i neograničavajući društvene mreže poziva ili podstiče druge na izvršenje krivičnih dela, može se kazniti zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Isto važi za one koji ne prijavljuju pripremanja ovakvih krivičnih dela ili počinjeno krivično delo, i za one koji skrivaju počinioca. Ali oni počinioci krivičnog dela koji, otkrivanjem pred organima krivičnog gonjenja grupe, sprečava izvršenje krivičnog dela ili otkriva grupu pred nadležnim organima za krivično gonjenje pre izvršenja krivičnog dela, kazniće se zatvorom od tri godine ili može da bude oslobođen.

Problem učešća u ratu u Siriji

Na skupštinskoj debati je međutim rečeno da je zakon previše generalizovan i da se nije konkretizovalo da se radi o problemu učešća građana u ratu u Siriji.

Protiv zakona glasali su jedino poslanici opozicionog pokreta Samoopredeljenje. U ime ovog pokreta, poslanik Visar Ymeri kazao je da u slučaju rata u regionu, većinsko stanovništvo Kosova, na osnovu ovog zakona, ne bi moglo da pomogne svojim sunarodnicima. On je umesto ovog zakona predložio da se izradi zakon protiv terorizma.

„Šta će se desiti ukoliko recimo, sutra, Vlada Srbije odluči da napadne Preševsku dolinu, ili makedonska policija ili vojska napadne Albance u toj zemlji? Znači Albanci sa Kosova neće imati pravo da odu i pomognu tim Albancima, jer će se, po ovom zakonu, kazniti 15 godina zatvora. Ili, kako se navodi u zakonu, pojedinci koji imaju dvojno državljastvo mogu služiti u međuanrodno priznatim vojnim formacijama druge vlade. U prevodu, to bi značilo da, recimo, ukoliko nego iz srpske manjinske zajednice sa Kosova ko ima i kosovsko i srpsko državljanstvo odluči da se pridruži vojsci Rusije u Krimu, oni na to imaju prava jer im to zakon dozvoljava“, kazao je Ymeri.

Primedbe je imao i opozicioni Demokratski savez Kosova iako je glasao za ovaj zakon. Iz ove partije su ponovili potrebu za konkretizaciju zakona.

„Zakon u ovom obliku vidim kao nedostatak hrabrosti vladinih institucija da upravlja takvim situacijama, iako se izrada ovog zakona smatra visokim prioritetom. U svakom slučaju, mi, poslanici DSK-a u načelu glasamo za ovaj nacrt zakona uzimajući za obavezu da unutar skupštinskih odbora iznesemo naše predloge i stavove u vezi više pitanja oko ovog zakona kako bi bio funkcionalan i sprovodljiv“, kazao je poslanik Anton Çuni.

Zakon o zabrani udruživanja državljana Kosova u stranim oružanim sukobima van teritorije zemlje su podržali i poslanici iz srpskih redova.

„Ovaj zakon ima preventivno dejstvo jer se svi potencionalni učesnici odvraćaju i postaju svesni da samo učešće u ovakvim jedinicama u stranim zemljama postaje krivično delo. Zakon će doneti mogućnost da se oni krivično gone što do sada nije bilo moguće“, kazao je Goran Marinković.

Inače, u primeni ovog zakona neće biti retroaktivnosti, već će se primeniti kada stupi na snagu. Takođe, odredbe ovog zakona ne primenjuju se na državljane Republike Kosova koji su dobili državljanstvo druge države, i koji su deo vojske ili vojnih formacija te države, ili služe u vojnim formacijama pod kontrolom međunarodno priznatih vlasti i osnova u skladu sa zakonom.

U svakom slučaju, usvojeni nacrt zakona može proći kroz izmene obzirom da predstoji pregled od strane skupštinskih odbora, a potom uz predloge o dopuni, ponovo će se vratiti na konačno usvajanje.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

XS
SM
MD
LG