Dostupni linkovi

logo-print

Odluka Ustavnog suda nije razlog za vanredne izbore u Vojvodini


Zgrada Vlade Vojvodine, foto: vojvodina.gov.rs

Zgrada Vlade Vojvodine, foto: vojvodina.gov.rs

Odluka Ustavnog suda Srbije koji je proglasio pojedine delove Statuta Vojvodine neustavnim, nije razlog za raspisivanje vanrednih pokrajinskih izbora, saglasni su čelnici Vlade i Skupštine Vojvodine. Oni su najavili usaglašavanje najvišeg akta pokrajine sa Ustavom Srbije.

U odluci Suda, koja je obrazložena na 140 stranica, utvrđeno je da nisu u saglasnosti sa Ustavom one odredbe Statuta koje se odnose na pravo Vojvodine da uredi svako pitanje za koje smatra da je za nju od interesa.

Prema Ustavnom sudu sporni su i oni delovi Statuta koji se odnose na nadležnosti pokrajine a koje su, prema ranijoj odluci ove institucije neustave.

Odluka najviše sudske instance biće objavljena u “Službenom glasniku” tek za šest meseci. Ustavni sud je u tom roku obavezao Skupštinu Vojvodine i Skupštinu Srbije, da Statut usklade sa Ustavom. Do tog roka trenutni Statut ostaje na snazi.

Predsednik Skupštine Vojvodine, Ištvan Pastor kaže da je vrlo značajno to da je Ustavni sud utvrdio i pravo građana na pokrajinsku autonomiju.
Ištvan Pastor

Ištvan Pastor


“Ono što je poruka za mene to je da je neosporno pravo građana Autonomne pokrajine Vojvodine na autonomiju. To je ustavno pravo, rekao je sud. Mislim da je ovo strašno značajno, jer smo u proteklim godinama permanentno bili izloženi potrebi dokazivanja da je pravo na autonomiju ustavno pravo”, naglasio je predsenik vojvođanskog parlamenta.

Premijer Vojvodine, Bojan Pajtić kaže da će Vlada poštovati odluku Suda, ali napominje da Srbija nije spremna da napusti centralistički model upravljanja.

“Država Srbija još uvek, na onim nivoima na kojima se donose odluke, nije u stanju da iskorači iz jednog centralističkog modela upravljanja državom, koji nije usaglašen sa evropskim standardima, koji nije usaglašen sa realnošću i koji konačno nije usaglašen ni sa interesima građana ove zemlje”, smatra Pajtić.

On je dodao da je jedino u Srbiji moguće da oni koji su podneli inicijativu za kontrolu ustavnosti jednog akta sede i u redovima ustavnih sudija i donose odluku o toj inicijativi.

Restriktivno čitanje Ustava

Zahtev za ocenu ustavnosti ovog akta podnela je Demokratska stranka Srbije. Pokrajinski poslanik ove stranke, Branislav Ristivojević kaže da su zadovoljni odlukom, ali im nije jasno zašto je pokrajina dobila šest meseci da Statut usaglasi sa Ustavom.

“Znate kako? Ustav je delimično pravni, a delimično politički akt. Tako da je i Ustavni sud kada odlučuje onda se delimično nalazi u nedefinisanoj sferi između prava i politike. Ovde je malo prevagnuo na politiku”, smatra ovaj političar.

Profesor ustavnog prava, Bogoljub Milosavljević kaže da je u pitanju uobičajna procedura. Na naše pitanje zašto nisu iskoristili ovu mogućnost i u slučaju Zakona o nadležnostima Vojdodine, čiji su delovi proglašeni neustavnim, on kaže sledeće:

“Tada su oni neke od poverenih državnih poslova upisali u Zakon pa i u Statut Vojvodine kao sopstvene nadležnosti. Kada su te nadležnosti u Zakonu proglašene neustavnim i bile uklonjene nije došlo do pravnog vakuma. Kod Statuta imate problem da ako delove tog Statuta maknete, može da nastane pravna praznina, pa dešava se nešto što ne valja”.

Rigidno tumačenje Ustava dalje sužava prostor vojvođanske autonomije, ocenio je za RSE politikolog Duško Radosavljević.

“Ustavni sud uzeo na sebe da vrlo restirktivno tumači Ustav i da ne priča o pretpostavci nadležnosti u korist nižeg organa. Očigledno je da Ustavni sud smatra da je jedina politička zajednica u zemlji je sama država i da nepostoje podnacionalne grane vlasti i da jedino milošću republičkih vlasti može nešto da se ostvari. Na taj način on je toliko restriktivno čitao Ustav da nije ostavio ni milimetar samostalnosti, zbog čega autonomija postoji svuda u svetu”, smatra Radosavljević.

U Vojvodini vladajuću koaliciju čine tri stranke: Demokratska stranka, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Savez vojvođanskih Mađara.

Predstavnici pokrajinske vlasti najavili su da će u najkraćem mogućem roku pokrenuti proces usaglašavanja Statuta sa Ustavom.
  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG