Dostupni linkovi

logo-print

Uprkos protestima, Tači novi predsednik Kosova


Hašim Tači u Skupštini Kosova u toku jednog od glasanja za izbor predsednika

Hašim Tači u Skupštini Kosova u toku jednog od glasanja za izbor predsednika

Lider Demokratske partije Kosova, Hašim Tači, izabran je za predsednika Kosova u trećem krugu glasanja u Skupštini. Opozicija nije bila prisutna u sali tokom glasanja. Celodnevna dešavanja u Skupštini i na ulicama Prištine možete pogledati na našem blogu.

Tači je u trećem krugu dobio 71 glas. Inače je bilo potrebno da dobije 61. Deset listića je bilo nevažeće.

Tači se zahvalio svima na podršci i na dobijenim glasovima.

Hašim Tači (1968) bio je među glavnim osnivačima Oslobodilačke Vojske Kosova (1992) i tokom ratnih godina bio je politički rukovodilac OVK-a.

Nakon pobede Demokratske partije Kosova na parlamentarnim izborima izabran u januaru 2008. za premijera i u februaru u Skupštini Kosova proglasio Kosovo suverenom i demokratskom nezavisnom državom.

Bio je član ekipe jedinstva tokom pregovora 2005-2007 koje je predvodio Specijalni izaslanik Martti Ahtisaari, čiji je sveobuhvatni predlog doveo do proglašenja nezavisnosti Kosova. Od marta 1999. do januara 2000. bio je premijer Privremene Vlade Kosova (Vlada Jedinstva).

U političkom životu se prvenstveno angažovao u Narodnom pokretu za Republiku Kosovo, tokom 1983 – 1993. godine (NPK). Bio je lider studentskog pokreta tokom 1990 – 1993. godine. Oktobra meseca 1999. je osnovao Partiju za demokratski progres Kosova (PPDK), a na prvoj izbornoj skupštini (2000) Tači je izabran za predsednika Demokratske partije Kosova. (PDK).

Srpski sud u Prištini 1997 godine osudio je Tačija i jednu grupu pripadnika OVK-a na čelu sa Ademom Jasharijem, u odsustvu, na više godina zatvora.

"Budite sigurni da će vaše poverenje biti nova nada, nov optimizam za Republiku Kosova. Budite sigurni da ću uvek da radim u korist zemlje i svih građana, uvek poštujući Ustav, nezavisan rad demokratskih institucija, služeći svim građanima bez obzira na etničke razlike. Bićemo na usluzi svima kako bi izgradili novo Kosovo, evropsko Kosovo, kako bi snažnije radili na članstvu Kosova u NATO i EU i kako bi ojačali naše odnose za SAD-om", kazao je Tači.

Nakon izbora Tačija za predsednika, Visar Imeri, lider Samoopredeljenja, saopštio je da je Skupština donela skandaloznu odluku.

"Mi smatramo da on ne može da bude predsednik Skupštine. Njegov izbor je protekao nasilno, uz fizičku intervenciju nad poslanicima i nad građanima koji su demonstrirali", kazao je Imeri.

On je ponovio da je Tači izabran zahvaljujući Aleksandru Vučiću, a zato što su ga poslanici Srpske podržali pod Vučićevom naredbom.

"To što se danas desilo je nelegitiman proces koji je protekao uz policijsko nasilje, naredbom vlasti a to je još više iritiralo građane. Ovaj početak zauzimanja država neće proći i građani Kosova koji su protestvovali i koji će protestvovati sutra neće odstati od zauzimanja države", kazao je Imeri.

Na ulicama Prištine ubrzo je usledilo slavlje pristalica novoizabranog predsednika. Ispred kancelarija Demokratske partije Kosova ispaljena je velika količina vatrometa.

Tači je izabran u trećem krugu, pošto u prva dva nije mogao da obezbedi potrebnih 80 glasova. U prvom krugu je dobio 50, a u drugom 64 glasa. Prema Ustavu Kosova, za izbor predsednika u prvom i drugom krugu potrebno je 80 glasova, dok se u trećem krugu predsednik može izabrati sa 61 glasom.

Broj nevažećih listića naglo je opao u drugom krugu. U prvom ih je bilo 27, a u drugom 15. To je nateralo poslanika Iljira Dedu da se u trećem krugu glasanja vrati nazad u Komisiju za glasanje, s obzirom da ju je, kao izabrani član, napustio nakon prvog kruga. Opozicija je donela tu odluku pošto je smatrala da je bilo manipulacija u prebrojavanju glasova tokom drugog kruga.

Glasanje za predsednika odvilo se bez poslanika iz opozicionih poslanika zato što je 11 njih predsedništvo Skupštine suspendovalo sa ove sednice zbog upotrebe suzavca u dva navrata. Pre trećeg pokušaja zasedanja, suspendovani opozicionari su nasilno izbačeni iz sale, i Skupština je nastavila dalje sa radom.

Tada je došlo i do eskalacije situacije na ulicama Prištine. Demonstranti su u pravcu policije, koja obezbedjuju zgradu skupštine, počeli da bacaju molotovljeve koktele, a policija je uzvratila suzavcem i vodenim topovima. Demonstranti su ubrzo bili udaljeni iz centra Prištine. Policija je u međuvremenu počela da sklanja šatore koje je opozicija postavila ispred Vlade Kosova.

Policija je saopštila da je pre podne protestvovalo između 2.000 i 2.500 građana, ali da je taj broj opao na 400-500 krajem dana. Policija Kosova je privela tri poslanika opozicije, i pet demonstranata. U sukobima policije i demonstranata povređen je 21 policajac i jedan novinar.

Američki ambasador na Kosovu Greg Delavi kazao je da je "frustriran što je opozicija ponovo prekinula demokratski proces na Kosovu". "SAD ima poverenje u kosovsku demokratiju. Ovde sam da pružim moju podršku kosovskim institucijama", naveo je on.

***

Vanredna sednica Skupštine počela je oko podneva. Opozicija nije ometala prvi deo, već su njeni poslanici tokom tog vremena govorili o aktuelnoj situaciji i o izboru Tačija za predsednika.

Prema njima, ova Skupština je izgubila demokratski legitimitet i legalitet da donosi ovako važne odluke, te su stoga zatražili vanredne izbore.

Visar Imeri

Visar Imeri

Lider Inicijative za Kosovo, Fatmir Ljimaj, poručio je poslanicima da će ukoliko glasaju za predsednika Kosova, biti odgovorni za dalje produbljivanje krize u zemlji.

S druge strane, šef parlamentarne grupe Demokratske partije Kosova, Adem Grabovci, kazao je da je Tači poznat po svojim zaslugama i da svima treba biti čast da postoji kandidata njegovog kalibra koji će preuzeti odgovornosti institucije predsednika.

Na samom kraju rasprave, opozicija je aktivirala prvi suzavac. Usledila je pauza, ali je u nastavku sednice opozicija ponovo aktivirala suzavac. Predsedništvo Skupštine je iz tog razloga suspendovalo 11 opozicionara. Glasanje za predsednika se potom odvilo bez prisustva opozicije, osim Iljira Dede kao člana Komisije za glasanje.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG