Dostupni linkovi

logo-print

Uoči Putinove posete Beogradu jačaju pritisci EU


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

U odgovoru na poruke iz Brisela i onu koju je uputio komesar EU za susedstvo i pregovore o proširenju Johanes Han da će Srbija morati da preispita odnos prema Rusiji zarad približavanja Uniji, premijer Aleksandar Vučić zaoštrava retoriku. On poručuje da se sa Srbijom tako ne može razgovarati, otvarajući teren na kojem je teško proceniti na kakav doček će naići još jedan potez koji se iz Beograda upućuje ka EU. Hteli to zvaničnici Srbije ili ne, potvrđeni dolazak Vladimira Putina u Srbiju, za evropske partnere je znak nad kojim će se zamisliti.

Uoči prvog skriniga o usklađenosti spoljne politike Srbije sa EU u Briselu, ali i predstojeće posete ruskog predsednika Beogradu, sa najviše pozicije odlučivanja o daljim evropskim integracijama Srbije stiglo je i prvo direktno upozorenje - komesar Johanes Han poručio je da, ukoliko želi da postane članica Unije, Srbija mora pažljivo da razmotri svoju odluku da ne podrži sankcije protiv Rusije.

Sudeći po reakciji Aleksandra Vučića na poruke iz Brisela, preispitivanje nije u planu i odstupanja nema.

Već sedam ili osam meseci slušam kako ćemo morati da slušamo nečiji nalog u roku od jednog dana, u roku od dva dana, u roku od tri meseca... Srbija ima svoju politiku i Srbija svoju politiku ne menja kako neko negde da neku izjavu i ne razgovara se sa Srbijom tako – ej došli smo da vam kažemo, pa sad morate da napravite to. Možda neko tako zamišlja politiku. Pokažite mi tog koji može, hoće i sme tako sa mnom da razgovara. Nema ga“, rekao je Vučić.

Oštar ton ublažio je porukom da Srbija ostaje orijentisana ka Evropskoj uniji, da je put integracija, bez dvoumljenja, najbolji mogući i da će učiniti sve da svoje obaveze ispuni pre kraja 2018. godine. Evropi je poručio da "računa na Srbiju", ali i podvukao da želi i dobre odnose sa Ruskom Federacijom.

„Mi poštujemo sve što Evropska unija donese, ali i u Evropskoj uniji imaju drugačija mišljenja oko pojedinih pitanja. Pet zemalja Evropske unije nije priznalo nezavisno Kosovo i neće da prizna. Izvinite, mi nismo deo Evropske unije, niko nas nije pitao ništa za sankcije Rusiji da bismo sad morali. Ovo je naša politika i ne menjamo je. Očekivao sam i neke pohvale“, dodao je Vučić.

Tanja Miščević

Tanja Miščević

Mišljenja o tome do kada će Srbija moći da istrajava u tvrdom stavu su različita, no većina se slaže da će to pre svega zavisiti od razvoja ukrajinske krize i odnosa Moskve i Zapada. Prilika da se o svemu konkretnije razgovara biće bilateralni skrining u Briselu 10. oktobra, kaže za RSE šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević, ne želeći da komentariše poruku evropskog komesara, koji je najavio i da neće biti nikakvog proširenja Unije u narednih pet godina, koliko traje njegov mandat.

„Tamo ćemo više pričati i tek onda mogu da vam kažem kakva je reakcija Evropske komisije“, kaže Tanja Miščević.

Iako su se poruke da će Srbija morati da se opredeli iz Brisela mogle čuti i ranije, ovo je prvi put da stižu sa zvanične pozicije, a Beogradu su upućene u trenutku kada se priprema za posetu Vladimira Putina. Njegov dolazak u utorak je i zvanično potvrđen, a ruski predsednik prisustvovaće 16. oktobra obeležavanju 70-te godišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. Iako se ovaj događaj odigrao 20. oktobra, Putina će četiri dana ranije dočekati vojna parada kakva, kažu zvaničnici, “nije viđena više od 40 godina”. Biće to prilika i da se razmotre ključna pitanja rusko-srpskih odnosa.

“Tokom posete su predviđeni sastanci i pregovori sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i predsednikom Vlade Srbije gospodinom Aleksandrom Vučićem. Predviđeno je takođe učešće u svečanostima, kao i razmatranje ključnih pitanja rusko-srpskih odnosa”, najavio je ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin.

Iako šefica tima za pregovore sa EU Tanja Miščević navodi da se poruka koju Srbija ovim potezom šalje može tumačiti isključivo u istorijskom kontekstu:

„Obeležavanjem sedamdesetogodišnjice od kraja Drugog svetskog rata, učešća predstavnika države koja je puno pomogla čitavoj Evropi u oslobađanju, mislim da je to lepa poruka”.

Putnov dolazak biće, prema rečima predsednice beogradskog Fonda za političku izuzetnost Sonje Liht, predmet veoma pažljive analize u Briselu. Ipak, ona smatra da neće imati značajnijeg uticaja na dalje evropske integracije.

„On dolazi na proslavu 70-te godišnjice oslobođenja Beograda. Pošto samo Rusija, bez obzira šta mi mislimo, baštini tekovine Crvene armije, mislim da sa istorijske tačke gledišta tu posetu niko ne može da dovede u pitanje. Naravno, ona se događa u jednom kompleksnom političkom trenutku i zato će sigurno biti i analizirana vrlo, vrlo temeljno. Ali ja i dalje ne mislim da dolazak predsednika Putina na ovaj događaj može na ozbiljan način da poremeti put Srbije ka Evropi. Da li će morati da preispituje politiku prema Rusiji zavisiće od toga kako će izgledati odnosi između Evrope i Rusije“, ocenjuje Sonja Liht.

Jakšić: Poseta rezultat uznemirenja Rusa

Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić navodi da Srbiji ističe vreme, te da je poslednja poruka evropskog komesara Johanesa Hana u direktnoj vezi sa predstojećom posetom Vladimira Putina.

„Evropljani očekuju ili procenjuju da će pritisak Rusije na Srbiju da raste. Mislim da je Putinova poseta i neka kruna tih pritisaka koji mogu da se detektuju poslednjih nedelja i da upravo zbog toga ovako eksplicitno pojačavaju zahtev. Vidimo da u premijerovoj izjavi nema ničeg novog, ali mislim da nam jačanje pritiska skraćuje vreme, kao što je i moglo da se očekuje“, kaže Jakšić.

U svetlu održavanja neutralne pozicije, Srbija u poslednjih mesec dana istovremeno povlači i jake poteze i poruke posvećenosti evropskom putu, među kojima Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku ukazuje na sledeće.

Aleksandra Joksimović

Aleksandra Joksimović

„Učešće prvog ministra odbrane Srbije na Samitu NATO-a je pokazalo da Srbija još uvek ima nekakva otvorena vrata bez obzira na deklarisanu neutralnost. Druga značajna poruka je pismo upućeno Obami kao podrška borbi protiv Islamske države i borbi protiv terorizma“, rekla je Aleksandra Joksimović.

Mogli li ovi potezi i poruke evropske opredeljenosti neutralisati odjek koji će dati Putinova poseta, znaće se po njenom završetku i porukama koje će iz Beograda biti upućene. Trenutak u kojem do posete dolazi Srbiji ne ide na ruku i zato Boško Jakšić iznosi sledeću pretpostavku:

„Nemam informacije, ali po nekom političkom instinktu bih rekao da su Rusi inicirali ovu posetu i da je to ponuda koju ne možete da odbijete. A ona Rusiji pomaže da učvrsti svoju poziciju. Vidimo da je izgubila Crnu Goru, imajući u vidu da je Crna Gora bila jedna od tri uporišta ruskog interesa u jugoistočnoj Evropi, uz Srbiju i Republiku Srpsku, mislim da su se Rusi uznemirili, a ukrajinska kriza diktira da i jedni i drugi traže okupljanje i prikupljaju svoje saveznike“, kaže Jakšić.

Ekonomske dimenzije Putinove posete, na kojima insistiraju zvaničnici u Srbiji, daleko su manje važne od onih političkih koje bi, kako navodi Jakšić, mogle imati dalekosežan uticaj na poziciju Srbije.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG