Dostupni linkovi

logo-print

Uoči odluke o zahtevu za izručenje: Gorjačev traži pomoć Nikolića


Ilya Goryachev

Ilya Goryachev

Ilija Gorjačev traži pomoć od predsednika Srbije. Reč je o osnivaču desničarskog pokreta “Ruski obraz”, koji se u maju našao u srpskom pritvoru. Dva dana uoči odluke Apelacionog suda u Srbiji o eventualnoj ekstradiciji Rusiji, njegovi advokati obratili su se prvom čoveku Srbije Tomislavu Nikoliću, sa ciljem da spreče Gorjačevljevo vraćanje u Rusiju. Uveravaju da to ne bi trebalo činiti jer, po njima, krivica ovog tridesetjednogodišnjeg ekstremiste je samo u njegovim “desnicarskim političkim uverenjima”.

Ruske vlasti ga terete za više teških krivičnih dela, povezanost sa ubistvima, krijumčarenje oružja i stvaranje kriminalnih organizacija. Za njegovu odbranu ovaj postupak je tek progon iz političkih razloga. Njegov advokat Mark Fejgin, nakon što se obratio predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću i prvom potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću, izašao je i pred beogradske novinare sa tvrdnjom da je ultradesničar Gorjačev, na neki način tek samo žrtva ruskih tajnih službi.

„Ilija Gorjačev je bio jedan od organiztora takozvanih zvaničnih nacionalistickih organizacija kao što je Ruski Obraz. Ovim organizacijama je pomagala vlast jer je htela da ih kontroliše preko službi bezbednosti, ali u jednom trenutku oni su se otrgli kontroli”, naveo je Fejgin.

Adokat Mark Fejgin ima i odgovor na naše pitanje otkud onda tolike optužbe ruskih vlasti protiv Gorjačeva i to za tako teška krivična dela. Kaže da se u Rusiji priprema velika borba protiv nacionalista i da im je zato potreban Gorjačev.

„On nije bio optuživan niti pominjan da je učestvovao ni u jednom zločinu. On je bio političar i ideolog i nikakvim nasiljem i krivičnim delima se nije bavio. Optužen je kao ideolog”, rekao je Fejgin.

Mark Fejgin

Mark Fejgin

"Pripisuje mu se i niz ubistava a kao jedan jedini dokaz koristi se iskaz čoveka osudjenog na kaznu zatvora zbog dva ubistva, koji je izneo niz laži protiv njega pošto je osudjen i poslat u zatvor u kome se specijalnim merama iznudjuju iskazi", tvrdi advokat Gorjačeva.

Međutim, urednik ruskog servisa našeg radija Andrej Šari kaže da se tvrdnje Gorjačevljeve odbrane možda mogu posmatrati i kao pokušaj iskorišćavanja aktuelne političke situacije u Rusiji, kako bi se preko nje ovaj ekstremista predstavio kao još jedna žrtva političkih procesa, kojih, čini se, u njegovoj domovini i ne manjka. Ali, kaže Šari, neophodno je razdvojiti politiku od nacionalizma i kriminala koji se događa u Rusiji. On podvlači da je Gorjačeva biografija obeležena nizom kriminalnih slučajeva sa kojima se on dovodi u vezu.

„Koji su bili povezani sa ubistvima nekih poznatih liberalnih pravnika, ljudi koji nisu ruske nacionalnosti. Ne mogu da govorim kao pravnik o tim slučajevima, ali on jeste jedan od vođa nacionalističke mlađe opozicije u Rusiji i istina je da je umešan u nekoliko vrlo sumnjivih kriminalnih procesa i brutalnih ubistava ljudi koji su se uvek protivli bilo kakvom nacionalizmu“, rekao je Šari.

Rešenost Moskve

Ekstradiciju Ilije Gorjačeva željno očekuju u Rusiji. To bi se moglo reći po komentaru koji je za naš RSE dao tamošnji politički analitičar Nikolaj Petrov. On ukazuje da se vlast Vladimira Putina nalazi u neprekidnoj potrebi balansiranja napetosti između dominantnih ruskih nacionalista i drugih nacionalizama.

„Tu se krije razlog zbog kog je Vladimir Putin, lično, veoma involviran u sve slučajeve koji su vezani za konflikte između ruskih nacionalista i drugih nacionalista, odnosno one slučajeve koji proizlaze iz rasta ruske nacionalističke ideologije. Kada Zapad opisuje Putina kao nacionalistu i kao osobu koja je generalno protiv demokratije, nema u vidu da takav stav ne važi za ruske nacionaliste koji njega doživljavaju kao izdajnika, kao lidera koji ostvaruje kontakte sa Zapadom na štetu ruskih nacionalnih interesa. Zbog toga mislim da su svi slučajevi koji su povezani sa nacionalizmom veoma važni za Kremlj. Uključujući i slučaj Ilije Gorjačeva“, rekao je Petrov.

Petrov napominje, da takve okolnosti dovode režim Vladimir Putina u poziciju konstantnog preispitivanja sopstvenih stavova koji proizlaze iz ideja ruskog nacionalizma. To preispitivanje, pak, nameće jednostavna okolnost. Rusija nije jednonacionalna, već naprotiv, poput nekad Sovjetskog Saveza, država u kojoj i dalje živi veliki broj različitih nacija.

„Zbog svega toga je vlastima veoma važno da demonstrira svoju rešenost da kazni sve one koji se suprotstavljaju ovom kursu koji je za Putina veoma bitan“, ocenjuje Petrov.

U iščekivanju odluke Apelacionog suda u Beogradu nameće se pitanje kakve su veze ruskog ultradesničara Ilije Gorjačeva kako sa srpskim desničarima tako i sa političarima u Srbiji u kojoj je, prema medijskim navodima, pre hapšenja radio kao akreditovani novinar tri godine (u tom periodu zabeležen je i njegov intervju sa bivšim šefom diplomatije Vukom Jeremićem). Najbitnije je, međutim, to što je inspiraciju za osnivanje pokreta „Ruski obraz“ pronašao u organizaciji “Obraz”, onoj koju je srpska policija označila kao klero-fašističku a čije je delovanje pre godinu dana zabranio Ustavni sud.

Upravo je „slučaj Gorjačev“ novi dokaz da postoji ozbiljna povezanost ultradesničarskih organizacija iz Rusije i Srbije, kaže profesor istorije Zoran Petakov.

„Što se tiče povezanosti mislim da policija zna prilično, kao i sve službe koje se bave bezbednošću. Po sistem, sam po sebi kao po vlast, to nije opasnost i zato se o tome ni ne govori. Najveća opasnost je da svi oni koje zakon goni pobegnu ovamo i da se onda srpska ultradesnica militarizuje po ruskom sistemu“, ocenjuje Petakov.

Petak je dan odluke za Gorjačeva. Apelacioni sud u Beogradu tada će prelomiti da li da dopusti njegovu ekstradiciju. Ali i ako bude vraćen u domovinu, u Srbji će ostati upamćen i kao pokzatelj “opasnih veza” između ekstremnih grupa. Onih kojima, a iskustvo to pokazuje, granice previše i ne znače.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG