Dostupni linkovi

logo-print

Uoči Prajda: Država šalje poruke na pogrešnu adresu


Mini Parada ponosa održana u Beogradu na Međunarodni dan ponosa, 27. jun 2012. Foto: Saša Čolić

Mini Parada ponosa održana u Beogradu na Međunarodni dan ponosa, 27. jun 2012. Foto: Saša Čolić

Približava se 6. oktobar, datum kada je zakazana Parada ponosa, ali još je neizvesno hoće li ona biti održana u Beogradu ili ne. Premijer Ivica Dačić je rekao da podržava Paradu, ali da će odluka o njenom održavanju biti doneta u skladu sa procenom bezbednosne situacije.

Desničarska grupa "Naši" traži stogodišnju zabranu Parade, po ugledu na Rusiju, dok narodni poslanik Dragan Marković Palma obećava da i ove godine Parade neće biti. Zaštitnici ljudskih prava upozoravaju da država krši evropske standarde jer ne obezbeđuje uslove za Paradu kojom se traži pravo na ravnopravni tretman jedne manjine.

Podsetimo, prošle godine Parada je zabranjena iz bezbednosnih razloga, godinu dana nakon prethodne Parade i divljanja ekstremnih desničara po ulicama Beograda. 2009. nije održana jer nije dozvoljena šetnja u centru grada, već na njenom obodu, na Ušću, što organizatori nisu prihvatili. Ustavni sud Srbije je tu odluku proglasio neustavnom, pa se sada nagađa da bi ponovna zabrana mogla opet biti proglašena kršenjem Ustava.

Međutim, kako su nam precizirali pravni stručnjaci, sama zabrana Parade nije protivustavna, ako se poštuju predviđene procedure, što nije bio slučaj 2009. godine.

Suštinsko pitanje nije da li je zabrana u skladu sa Ustavom ili ne, već činjenica da država svih ovih godina upućuje poruke na pogrešnu adresu, kažu naši sagovornici. Umesto da se bavi nasilnicima, ona se obraća onima koji bi da mirno prošetaju gradom i tako skrenu pažnju na svoja uskraćena prava.

„Država je ta koja je dužna da iskoristi sva svoja ovlašćenja i da omogući ljudima da se mirno okupe, posebno kada se to pravo na mirno okupljanje negira iz diskriminatornih razloga“, kaže poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Nevena Petrušić.

"Premijer Ivica Dačić bi trebalo da se obrati onima koji pret,e a ne onima koji organizuju Paradu. Država treba da se bavi bezbedonosnim pretnjama. To je dužnost državnih organa. Ja apelujem da država i državni organi razumeju šta je njihova dužnost. Želela bih da svi znaju da se Parada ponosa ne održava da bi neko promovisao svoj stil života, već da se ukaže na probleme sa kojima sa LGBT populacija suočava“, dodaje poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Ivana Zorić iz Beogradskog centra za ljudska prava koji zastupa organizatore Parade pred Evropskim sudom u Strazburu, upozorava da se zabranom Parade krše evropski propisi, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava.

„Organizatori i učesnici Parade ponosa nisu ugrožavali ničija prava, već su njihova prava bila i jesu ugrožena u Srbiji. Okupljanja nasilnika mogu biti ta koja se zabranjuju. Praksa Evropskog suda je veoma jasna u tome da se može ograničiti sloboda okupljanja isključivo onim licima koja učine neko nedozvoljeno delo“, kaže Zorić.

Ne znamo da li će ove poruke čuti narodni poslanik Dragan Marković Palma koji svoju popularnosti može, između ostalog, da zahvali i homofobičnim izjavama koje se dočekuju salvama smeha, kao u jednom nedavnom šou programu:



Na naš pokušaj da saznamo kako Marković zna da neće biti Parade ponosa, narodni poslanik iz Jagodine nam je samo rekao da će o tome više reći na pres konferenciji za tri-četiri dana. Da li on zaista nešto zna što javnost još ne zna?

Deklaracijom protiv homofobije

Zašto je u Srbiji tako teško održati Paradu ponosa, odgovara jedan od organizatora beogradskog Prajda Boban Stojanović.

„Uh, to je teško pitanje. Odgovorna je država. Zato što je država ta koje kreira mišljenje društva koje je konzervativno ili nije konzervativno. Država je ta koja svim svojim aparaturama kreira javno mnjenje. Država je ta koja mora da radi godinu dana kako bi se naša bazična prava, kao što je pravo na okupljanje, poštovala. Dakle, konzervativizam društva ne može da bude nikakvo opravdanje ili nespremnost, ili nije vreme i slično...“, kaže Stojanović.
Boban Stojanović, foto: Medija centar Beograd

Boban Stojanović, foto: Medija centar Beograd


A kakve poruke ta država šalje građanima Srbije koje tek treba učiniti osetljivim za manjinska prava i ove grupacije? Čuven je sledeći iskaz premijera Ivice Dačića, iznerviranog zbog toga što ga uznemiravaju tamo nekim paradama, kad on ima važnija posla.

„Manite me više tih priča o ljudskim pravima! Kakva ljudska prava, u pitanju je bezbednost ljudi. Da li je moguće da to bude glavna tema u našoj zemlji? Da li je moguće da pored svega što postoji kao problem, mi se i dalje bavimo gej paradom kao glavnim problemom, kao ulaznicom za Evropsku uniju? Što je smešno, jer, izem ti takvu EU u kojoj je to ulaznica!“

Homofobične izjave i nasilje nad pripadnicima gej populacije učestale su uoči pokušaja održavanja i ovogodišnje Parade ponosa. Organizatori Beogradskog prajda su podneli Parlamentu predlog za usvajanje Deklaracije protiv homofobije i za dopunu Krivičnog zakonika Srbije kojom bi se predvidelo krivično delo zločina iz mržnje u skladu sa evropskim standardima.

“Deklaracijom tražimo da nosioci vlasti zauzmu jasan stav da li je homofobija dozvoljena ili nije, da li je nasilje dozvoljeno ili nije, da li je diskriminacija dozvoljena ili nije. U Krivičnom zakoniku tražimo uvođenje zločina iz mržnje. A to se odnosi na sve manjinske zajednice, ne samo na LGBT. Sudovi u Srbiji ne uzimaju kao otežavajuću okolnost da je neki napad bio izvršen samo zato što neko pripada nekoj manjinskoj grupi, da je izvršen napad zbog određenog ličnog svojstva, kako to pravnici kažu”, objašnjava Boban Stojanović.

LGBT aktivisti veruju da će Parlament usvojiti ove predloge, bez obzira što bi neke odredbe mogle da zakače i njihove članove.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG