Zaštitnici građana Srbije i Makedonije su nakon obilaska prihvatnih centara u pograničnom području, pozvali vlasti dve zemlje na bolju saradnju koja bi garantovala humaniji tretman izbeglica.
U UNHCR-u se zalažu da vozovi koji prevoze izbeglice kroz Makedoniju idu direktno do Preševa, a ne kao do sada samo do Tabanovaca, i upozoravaju da se time što do makedonsko-srpske granice stižu samo građani Sirije, Avganistana i Iraka, građanima drugih država uskraćuje mogućnost da traže azil, krši međunarodno pravo.
Mirjana Milenkovski, portparolka UNHCR za Srbiju, kaže za Radio Slobodna Evropa da bi uvođenje direktnih vozova od Đevđelije do Preševa smanjilo patnje izbeglica koje su sada prinuđene da po hladnom vremenu, kiši i blatu pešače po nekoliko kilometara.
“Kada bi se uvele takve linije sa vozovima koji bi saobraćali direktno do Preševa, izbeglicama bi bilo mnogo lakše. Podsetiću da je sličan dogovor postignut između Srbije i Hrvatske, prema kome vozovi iz Hrvatske dolaze do Šida, preuzimaju izbeglice i prevoze ih do Slavonskog Broda. To se, kao prvo pokazalo kao izuzetan primer saradnje između dve države, a zatim u mnogome olakšalo patnje izbeglica i probleme koje su imali”, kaže Milenkovski.
Zbog sve brojnih prepreka na Balaknskoj ruti, u poslednje vreme do makedonsko-srpske granice stižu samo građani Sirije, Avganistana i Iraka, a građanima drugih država se praktično uskraćuje mogućnost da traže azil.
Iz UNHCRU-a upozoravaju da, prema Konvenciji o izbeglicama iz 1951. godine, samo državljanstvo ne može biti osnov za utvrđivanje izbegličkog statusa, i da sadašnji oblik skrininga nije dovoljan za to pravo.
“Jer među ljudima koji ne potiču iz Sirije, Iraka i Avganistana sigurno ima onih kojima je potrebna međunarodna pravna zaštita bez obzira što ne dolaze iz ove tri zemlje. Prema tome, svima njima mora biti omogućen pristup azilnoj procedure u kojoj će se utvrditi ko ima pravo na međunarodnu pravnu zaštitu i kome može biti dodeljen izbeglički status, a ko ne spada u tu kategoriju, na ekonomske izbeglice se primenjuju druge procedure. Njima se pomaže povratak njihovim domovima u zemlje iz kojih dolaze i takav povratak mora biti dostojanstven”, kaže Milenkovski.
