Dostupni linkovi

logo-print

Unesko u raljama srpsko - albanskih odnosa


Manastir Visoki Dečani

Manastir Visoki Dečani

U danu kada počinje zasedanje Izvršnog odbora Uneska, koji ima na dnevnom redu zahtev da Kosovo postane član te organizacije Ujedinjenih nacija, bavimo se pitanjem: šta je motiv Srbije da aktivira sve diplomatske kapacitete da to spreči?

Da li je u pitanju zabrinutost za srpske spomenike kulture na Kosovu, od kojih su četiri - Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška - proglašeni svetskom baštinom, ili je u pitanju pokušaj da se spreči još jedan važan statusni korak – ulazak Kosova, praktično, u predvorje UN?

„Ne zna se šta je gore od te dve nevolje“, kaže istoričar Predrag Marković.

„Zbog statusa, više nego zbog baštine“, konstatuje Pavle Kilibarda, istraživač u Beogradskom centru za ljudrska prava.

Beograd je do te mere zaoštrio retoriku da je u jednom trenutku šef srpske diplomatije Ivica Dačić upotrebio sledeći argument zašto Kosovo ne bi trebalo da bude članica Uneska:

„To je kao kada bi neko razmišljao o tome da ISIL, da 'Islamska država', koja uništava spomenike po svetu, postane članica Uneska. U čemu je razlika?“, pitao je Dačić.

Potpredsjednik Kosovske vlade Bajram Gecaj je sutradan uzvratio pisanim saopštenjem:

"Dačić je bio deo režima u vreme kada je taj režim organizirano spalio više od 200 džamija i drugih kultnih objekata na Kosovu, zatvorio škole i fakultete na albanskom jeziku, oteo bogatstva kulturnog nasleđa”, naveo je Gecaj.

Srbija tvrdi da Kosovo koje nije članica UN ne može da bude primljena ni u Unesko. Pavle KIlibarda, međutim, to opovrgava i iznosi primer Palestine:

„Sve članice UN su ipso facto članice Uneska, međutim, Ustav Uneska u članu 2 predviđa posebnu proceduru za države koje nisu članice UN. Kao što je, na primer, Palestina.“

Kosovo je, za sada, prošlo uspešno prvi korak - njihov zahtev je stavljen na dnevni red Izvršnog odbora Uneska. Dalja procedura je, objašnjava Kilibarda:

„Izvršni odbor prostom većinom treba da preporuči Generalnoj konferenciji Uneska. U tom slučaju se dvotrećinskom većinom odlučuje da li će kandidat da bude primljen u članstvo.“

Teritorijalni princip

Premijer Srbije Aleksandar Vučić je nedavno poslao pismo članicama Uneska u kome, između ostalog, kaže da pitanje kulturne baštine još nije došlo na red briselskih razgovora i da će članstvo Kosova u Unesko taj dijalog poremetiti.

Vučić je u pismu članicama Uneska izneo da je “od završetka sukoba 1999. i raspoređivanja međunarodnih snaga, ukupno 141 srpski pravoslavni hrišćanski objekat potpuno uništen ili značajno oštećen.”

Zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova Petrit Seljimi je svojevremeno za RSE rekao da se članstvom Kosova u Unesku ne menja priroda nasleđa Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, jer će ono uvek ostati njeno nasleđe, ali će, dodaje, biti bolje zaštićeno.

“Članstvo Kosova u Unesku će samo unaprediti poziciju srpskog nasleđa na Kosovu. To će predstavljati most između Srbije i Kosova, a ne liniju podele. Premda se nadam da će Srbija prekinuti ovakvu politiku blokade i izolacije", rekao je Seljimi.

Država Srbija je sa razlogom zabrinuta za spomenike kulture, za kulturnu baštinu, pre svega crkve, manastire, čija zaštita i briga treba da pređe u, kako istoričar Predrag Marković kaže, ruke onih kojima se ne može verovati.

„Njihova novija istorija njihovih odnosa prema srpskim manastirima i crkvama nimalo ne uliva nade da imaju kapacitet da se brinu o tom nasleđu. Kosovske vlasti nisu u stanju da ispune nijedan međunarodni standard, bilo u kojoj sferi, a nemamo razloga da se nadamo da će u oblasti kulture biti bolje nego kada su u pitanju nestali, povratak izbeglica, ili vladavina pravne države“, konstatuje Marković.

Pavle Kilibarda, međutim, tvrdi da se praktično na terenu ništa ne menja, kad je reč o sprskoj kulturnoj baštini, ona ne postaje albanska:

„Prvo, to se u Unesku vodi kao srednjevekovni spomenici na Kosovu, bez etničke odrednice. Naravno, onda u opisu stoji da je gradio Stefan Dečanski itd. Dakle, to je čisto teritorijalni princip. Nema veze sa tim čije je to etnički ili istorijski...Na primer, imate puno baštine u Turskoj iz vremena stare Grčke. To jeste baština Turske, ali se vrlo dobro zna da su to gradili stari Grci, a ne da je to tursko. Nije to relevantan momenat“, komentariše Kilibarda.

Iako je u javnosti Srbije ova tema do kraja politizovana i zaoštrena, vlast priznaje da zapravo nema šansi da se spreči procedura prijema Kosova koje je već članica drugih značajnih međunarodnih institucija, poput MMF-a, Svetske banke, Međunarodnog olipmijskog komiteta.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG