Dostupni linkovi

logo-print
Prvi predsednik nezavisne Republike Makedonije Kiro Gligorov (94) preminuo je u nedelju uveče u Skoplju.

Gligorov je rođen 3 maja 1917. godine u Štipu, a dužnost predsednika je obavljao u dva mandata.

U januaru 1991. godine na tu funkciju ga je izabralo makedonsko Sobranje, a drugi put 1994. godine izabran je na predsedničkim izborima.

Predsedničku funkciju obavljao je sve do novembra 1999. i u tom periodu je promovisao je politiku “ekvidistance” prema svim susedima.

U prvom njegovom mandatu odigralo se nekoliko važnih događaja iz savremene istorije Makedonije.

Na referendumu 8. septembra 1991. godine proglašena je nezavisnost države, a Makedonija je bila jedina od svih bivših jugoslovenskih republika koja se osamostalila mirnim putem, za šta upućeni kažu da Gligorov ima veliku zaslugu.

U novembru te godine je donesen prvi ustav Republike Makedonije, a 8. aprila 1993. Makedonija je postala 181 članica Ujedinjenih nacija, kada se Kiro Gligorov prvi put u istoriji obratio na makedonskom jeziku sa govornice Svetske organizacije u Njujorku.

U oktobru 1995. godine Gligorov je preživeo atentat, ali je zadobio teške povrede u predelu glave. Napad je izvršen automobilom-bombom u centru Skoplja, kada je predsednik išao iz svoje rezidencije na radno mesto koje je u to vreme bilo u makedonskom parlamentu. Ni naručioci, ni izvršioci atentata nisu ni do danas poznati, a istraga je još uvek otvorena.

Povodom smrti Kire Gligorova, predsednik Makedonije Gjorge Ivanov je izrazio žaljenje i saučešće njegovoj porodici. Telegrame su uputile i političke partije, a i građani Makedonije sa žaljenjem su primili ovu vest.

U tim turbulentnim vremenima veoma vešto je vodio Makedoniju, kaže Tito Petkovski nekadašnji predsednik parlamenta.
Prvi predsednik makedonskog Sobranja Stojan Andov kaže da se Makedonija oprašta od jedne velike ličnosti.

"1991. godine imao je ključnu ulogu. Ostace zapamćen u istoriji kao ličnost koju treba poštovati i mi Makedonci treba da mu budemo zahvalni za sve što je učinio", istakao je Andov.

Tito Petkovski, koji je u tom periodu takođe bio predsednik parlamenta, kaže da će Gligorov ostati upamćen kao jedan od utemeljivača makedonske države.

"Kao predsednik Makedonije, praktično je najviše doprineo sa svojom mudrošću, političkim iskustvom, da Makedonija mirnim putem ostvari samostalnost i nezavisnost. U tim turbulentnim vremenima veoma vešto je vodio Makedoniju prema cilju", kaže Petkovski.

Sahrana predsednika Gligorova ć se obaviti u utorak u Aleji velikana na gradskom groblju u Skoplju u najužem krugu porodice, prema njegovoj želji. Dan sahrane je proglašen za Dan žalosti u Makedoniji.

VIDEO: Gligorov o raspadu Jugoslavije

Reakcije iz regije na vest o smrti Kire Gligorova


Kiro Gligorov je bio istinski političar, državnik, antifašista, veliki čovek, govore ljudi koji su se sa njim susretali.

Predstavnik BiH u poslednjem Predsedništvu SFRJ Bogić Bogićević, kaže da je Gligorov bio osoba velikog moralnog integriteta.

"Nije zatvarao oči pred najtežim odlukama devedesetih godina. Uvek je bio za kompromis i nudio je, rekao bih i optimistična rešenja. Njegovo ogromno političko iskustvo, državnička mudrost imaju velike zasluge što jedino Makedonija od svih jugoslovenskih republika nije uvučena u rat i krvoproliće", istakao je Bogićević.

Raif Dizdarević, nekadašnji jugoslovenski političar poznavao je Gligorova više od pet decenija. Poslednji put ga je sreo u Sarajevu kada mu je uručena nagrada Međunarodne lige humanista.

"On je izražavao strahovanje od nekih pojava u Makedoniji, naročito od onih koje su bile krajnje usko-nacionalne ili čak i sa elementima izrazito nacionalističkog pristupa pitanjima unutrašnjih odnosa i međunarodnog položaja. Strahovao je i od stranputice u politici, unutrašnjeg razvoja i međunarodnog položaja Makedonije", kazao je Dizdarević.

Profesor i dugogodišnji direktor Ekonomskog insituta u Zagrebu Dragomir Vojnić je decenijama u okviru Ekonomskog saveta SFRJ sarađivao s Gligorovim.

"Odlazak sa scene života Kire Gligorova doživeo sam ne samo kao veliki gubitak svog velikog prijatelja nego i mnogo više od toga. Moram reći da su mnogi njegovi prijatelji i saradnju kao i prijateljstvo sa njim doživljavali kao određenu vrstu privilegije, iz prostog razloga što je Kiro Gligorov bio jedna posebna ličnost. Imao je izvanredne i ljudske i sve druge kvalitete. Isticao se i kao čovek u svom ponašanju prema drugima kao vrlo human i kao plemenit, skroman čovek koji je bio tražen i cenjen u svim sredinama u kojima se kretao", ocenio je Vojnić.

Beogradski publicista Slavoljub Đukić, jedan od neposrednih svjedoka vremena kada je Kiro Gligorov bio na ključnim pozicijama u federalnim organima bivše Jugoslavije, kaže da će on ostati upamćen kao političar reformskog kursa koji se oštro borio protiv svakog oblika nacionalizma.

"Ne samo Kiro Gligorov, nego cela ta vodeća makedonska ekipa, najmanje su od svih tih sredina bili opterećeni nacionalizmima, u osnovi su bili ljudi jedne jugoslovenske orijentacije. Ni on, ni celo to makedonsko rukovodstvo nije imalo taj položaj ni uticaj na Jugoslaviju koji je imao recimo jedan Beograd, Zagreb, Ljubljana. Prema tome, to što on nije uspeo je za opšte žaljenje", kazao je Đukić.
  • 16x9 Image

    Blagoja Kuzmanovski

    U novinarstvu je od 1993. kada počinje da radi u dnevnoj redakciji Makedonskog radija. Bio urednik i voditelj dnevno-političkih informativnih emisija. Od 2002. godine šef dopisništva RSE u Skoplju.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG