Dostupni linkovi

logo-print

Odlazak Nila Armstronga

  • RSE

Neil Armstrong

Neil Armstrong

Prvi čovek koji je hodao po Mesecu, Amerikanac Nil Armstrong umro je u subotu u 82. godini nakon komplikacija na srcu, javili su mediji.

Armstrong je bio komandant američke svemirske letelice Apolo 11, koja se 20. jula 1969. godine spustila na Mesec sa ljudskom posadom.

Tada je oko šestina stanovništva sveta pratilo TV-prenos spuštanja letelice na Mesec i čulo Armstornga kako, kada je sa stepenica stupio na tlo, izgovara: "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki skok za čovečanstvo".

Armstrong je skoro tri sata hodao po Mesecu, a u tome mu se priključio njegov kolega Edvin "Baz" Oldrin koji je povodom njegove smrti izjavio: „Bio sam dovoljno srećan da budem jedan od članova posade i letim sa izvarednim pilotom Nilom Armstrongom i pratim ga na lunarnom modulu 'Eagle', pa je veoma tužno što nećemo zajedno, kao tim, prisustvovati 50-godišnjici 2019. kojoj sam se toliko radovao. Mislim da je celi svet rastužen ovom vešću – svima nama nedostaje veliki govornik i vođa svemirskog programa“.

VIDEO: Nil Armstrong na Mesecu


Nil Armstrong je rođen 5. avgusta 1930. u blizini Vapanekote u Ohaju. Bio je fasciniran avionima od svoje šeste godine i ta ljubav ga nikad nije napustila. Napustio je studije na Univerzitetu Perđu 1950. po izbijanju rata u Koreji gde je učestvovao kao vojni pilot u 78 misija. Nakon rata testirao je avione i upravljao najnovijim letelicama.

Bio je u prvoj grupi civilnih astronauta i prvi put leteo u svemir 1966. u okviru misije “Gemini 8”. Armstrong je tada posle kvara letelice spasao posadu tako što je aktivirao hitno sletanje u Pacifik.

Posle više godina treninga za upravljanje lunarnim modulom, 16. jula 1969. zajedno sa kolegama Bazom Oldrinom i Majkom Kolinsom krenuo je u pohod na Mesec.

“Iz mog ugla, važan uspeh misije Apolo bila je demonstracija toga da čovečanstvo nije večno vezano za ovu planetu, da naša vizija može ići dalje od toga i da su naše mogućnosti bezgranične”, rekao je on.

Misija "Apolo 11" bila je njegov poslednji let u svemir. Već 1970. postao je zamenik administratora za aeronautiku u NASA na odeljenju za napredna istraživanja i tehnologiju. Godinu dana kasnije napustio je svemirsku agenciju i postao profesor inženjeringa na Univerzitetu u Sinsinatiju.

Sa suprugom sa kojom je bio u braku od 1999. živeo je u predgrađu Sinsinatija Indijan Hilu, ali se poslednjih godina sklanjao od očiju javnosti.

Prošlog februara se, međutim javno obratio na Univerzitetu u Ohaju u čast Džona Glena, prvog Amerikanca koji je obišao Zemljinu orbitu. U novembru 2011. godine je zajedno sa još tri astronauta primio Zlatnu medalju Kongresa, najviše civilno odlikovanje SAD.

U saopštenju Armstrongove porodice stoji: “Iako žalimo gubitak veoma dobrog čoveka, mi slavimo njegov izuzetan život i nadamo se da će mladim ljudima širom sveta služiti kao primer da se svi snovi mogu ostvariti, da istražuju i ruše granice i da nesebično služe višim ciljevima. Za one koji žele da Nilu odaju počast, imamo jednostavan zahtev: Poštujte ga kao primer uspeha i skromnosti, a sledeći put kada budete šetali po vedroj noći i videli Mesec kako vam se smeši, pomislite na Nila Armstronga i namigite mu”.

Predsednik SAD Barak Obama ocenio je u subotu uveče da je preminuli Nil Armstrong jedan od "najvećih američkih heroja".

"Nil je bio među najvećim američkim herojima, ne samo savremenog doba, već svih vremena", naveo je Obama u saopštenju dodajući da je "duboko ožalošćen" zbog smrti tog astronauta.
XS
SM
MD
LG