Položaj individue u svetu koji oblikuju masovni mediji i korporacijska industrija, tema je kojom se bavi dizajner Slavimir Stojanović Futro u svojoj novoj izložbi „You are an idiot. Please act accordingly" („Vi ste idiot. Molimo vas ponašajte se u skladu s tim“), koja je u sredu otvorena u galeriji „Podrum“ Kulturnog centra Beograda.
Stojanović kroz različite umetničke forme dekonstruiše reklamne slogane, naredbe i ukaze kojima smo svakodnevno okruženi, kao i logotipe poznatih robnih marki, te na taj način stvara nove, često duhovite i ironične, interpretacije. Šetajući galerijom, posetilac će naići na obezglavljeni logo firme „Michelin“, natpis „Molimo vas da držite odstojanje od vašeg srca“, a autoritativnost vladajućeg poretka prikazana je u naredbodavnom iskazu „Stay silent forever“ („Ćutite zauvek“). Pažnju privlači i kičasta skulptura pozlaćenog izmeta koja bi trebalo da eksplicitno prikaže suštinu dobro upakovanog proizvoda industrije zabave.
Umetnik se efektno služi oruđem marketinške industrije – vizuelnim porukama i poigravanjem rečima – što ne čudi, jer je ovaj beogradski dizajner već više od 25 godina aktivno uključen u brojne projekte iz ove oblasti. Jasnije rečeno: on u toj industriji zarađuje za život. Iz tog rada počeo je da se na umetničkom nivou bavi fenomenom savremenog čoveka u šumi digitalnih poruka.
„Taj fenomen kako pojedinac shvata to i kako ja shvatam to, pošto sam i ja deo tih pojedinaca, je ono što me inspiriše da napravim stvari koje su malo pomerene. U stvari se najviše trudim da probudim autoironiju kao lekovito svojstvo koje bi možda moglo da pomogne našem društvu“, objašnjava Stojanović.
Koliko je industrija masovne kulture uspešna u oblikovanju pojedinca? Stojanović smatra da, uprkos njenim nastojanjima da ga uniformiše, ona ne uspeva u tome.
„Iako je tretiran kao deo stada, on percipira masovne poruke kroz medije na svoj autentičan način“, kaže ovaj dizajner.
Ovo je druga izložba u Kulturnom centru Beograda u poslednjih nekoliko meseci, koja problematizuje odnos marketinga i umetnosti. U okviru postavke “Švercovanje vrednosti u masovnoj industriji”, svoje radove je prezentovao dizajner Miloš Ilić koji je takođe uključen u rad na projektima raznih svetskih kreativnih agencija. Nameće se pitanje, kako se umetnici snalaze balansirajući na granici tržišno - umetničko?
Prema rečima Mie David, direktorke Kulturnog centra Beograda i dizajnerke, od umetnika zavisi hoće li se povinovati pravilima koje nameće industrija želja ili će ih kritički promatrati.
„Mislim da je Slavimirova izložba u tom smislu jako važna, jer je u stvari njemu bio potreban neki otklon od bavljenja time šta su proizvodi tuđih želja i kako se kreiraju proizvodi koji treba da probude tuđe želje. Tema njegove izložbe je u stvari to kako je čovek u 21. veku i krajem 20. veka tretiran kao idiot, pa i on sam počinje da se ponaša kao idiot“, ističe Mia David.
Za umetnika više nije značajno to što je talentovan, naglašava Futro, i dodaje da se od umetnika očekuje da urgira, sugeriše i na neki način pomogne društvu.
„Svaki čovek“, kaže, „ima određenu količinu želja koju sebi može da priušti. Ako dobiješ želju koja ti je servirana, ti moraš tačno da znaš koju želju sebi možeš da ispuniš, a koju ne. Ako ne ostvarimo distancu, odnosno ako se ne odnosimo autoironijski prema životu, brendovima i svemu ostalom, onda smo zreli za hospitalizaciju“, zaključuje Futro.
Stojanović kroz različite umetničke forme dekonstruiše reklamne slogane, naredbe i ukaze kojima smo svakodnevno okruženi, kao i logotipe poznatih robnih marki, te na taj način stvara nove, često duhovite i ironične, interpretacije. Šetajući galerijom, posetilac će naići na obezglavljeni logo firme „Michelin“, natpis „Molimo vas da držite odstojanje od vašeg srca“, a autoritativnost vladajućeg poretka prikazana je u naredbodavnom iskazu „Stay silent forever“ („Ćutite zauvek“). Pažnju privlači i kičasta skulptura pozlaćenog izmeta koja bi trebalo da eksplicitno prikaže suštinu dobro upakovanog proizvoda industrije zabave.
Umetnik se efektno služi oruđem marketinške industrije – vizuelnim porukama i poigravanjem rečima – što ne čudi, jer je ovaj beogradski dizajner već više od 25 godina aktivno uključen u brojne projekte iz ove oblasti. Jasnije rečeno: on u toj industriji zarađuje za život. Iz tog rada počeo je da se na umetničkom nivou bavi fenomenom savremenog čoveka u šumi digitalnih poruka.
„Taj fenomen kako pojedinac shvata to i kako ja shvatam to, pošto sam i ja deo tih pojedinaca, je ono što me inspiriše da napravim stvari koje su malo pomerene. U stvari se najviše trudim da probudim autoironiju kao lekovito svojstvo koje bi možda moglo da pomogne našem društvu“, objašnjava Stojanović.
Koliko je industrija masovne kulture uspešna u oblikovanju pojedinca? Stojanović smatra da, uprkos njenim nastojanjima da ga uniformiše, ona ne uspeva u tome.
„Iako je tretiran kao deo stada, on percipira masovne poruke kroz medije na svoj autentičan način“, kaže ovaj dizajner.
Ovo je druga izložba u Kulturnom centru Beograda u poslednjih nekoliko meseci, koja problematizuje odnos marketinga i umetnosti. U okviru postavke “Švercovanje vrednosti u masovnoj industriji”, svoje radove je prezentovao dizajner Miloš Ilić koji je takođe uključen u rad na projektima raznih svetskih kreativnih agencija. Nameće se pitanje, kako se umetnici snalaze balansirajući na granici tržišno - umetničko?
Prema rečima Mie David, direktorke Kulturnog centra Beograda i dizajnerke, od umetnika zavisi hoće li se povinovati pravilima koje nameće industrija želja ili će ih kritički promatrati.
„Mislim da je Slavimirova izložba u tom smislu jako važna, jer je u stvari njemu bio potreban neki otklon od bavljenja time šta su proizvodi tuđih želja i kako se kreiraju proizvodi koji treba da probude tuđe želje. Tema njegove izložbe je u stvari to kako je čovek u 21. veku i krajem 20. veka tretiran kao idiot, pa i on sam počinje da se ponaša kao idiot“, ističe Mia David.
Za umetnika više nije značajno to što je talentovan, naglašava Futro, i dodaje da se od umetnika očekuje da urgira, sugeriše i na neki način pomogne društvu.
„Svaki čovek“, kaže, „ima određenu količinu želja koju sebi može da priušti. Ako dobiješ želju koja ti je servirana, ti moraš tačno da znaš koju želju sebi možeš da ispuniš, a koju ne. Ako ne ostvarimo distancu, odnosno ako se ne odnosimo autoironijski prema životu, brendovima i svemu ostalom, onda smo zreli za hospitalizaciju“, zaključuje Futro.
