Dostupni linkovi

logo-print

Umetnička gerila šokira javnost u Beogradu


Jedan od radova koji je izazvao burne polemike u javnosti

Jedan od radova koji je izazvao burne polemike u javnosti

U centru Beograda pojavili su se plakati sa provokativnim sadržajem “Iseljavam Rome ( Cigane) iz vašeg kraja“. Mediji su to preneli, uz osudu još jednog rasističkog izgreda uperenog protiv Roma. RSE saznaje da se ne radi o rasističkom ispadu, što nam je potvrdio i Marko Vasiljević iz Regionalnog centra za manjine.

„Radi se o umetničkom projektu. Mi smo takve plakate videli još prošle godine u ovo vreme. Ima različitih nalepnica koje ne targetiraju samo iseljavanje Roma, već i druge aktuelne teme. Ono što pretpostavljamo da je bila ideja tog gerilskog angažovanog umetničkog aktivizma jeste da se skrene pažnja na aktuelne teme u društvu tako što će se javnost šokirati, provocirati...“, napominje Vasiljević.

Plakati koji su se pojavili ukazuju na ratne zločine, naprimer: „Zakopavam, otkopavam pojedinačne i masovne grobnice“, ili na problem droge, „Prodajem vutru i skang“ u potpisu „Policajac Nemanja Despotović“.

Autor ovog perfomansa koji je uznemirio medije želi da ostane anoniman.

Plakat o iseljavanju Roma pojavio se, inače, sa razlogom baš sada, usred protesta građana Resnika zbog namera gradskih vlasti da u njihovo susedstvo u kontejnere preseli Rome iz nehigijenskog naselja na Novom Beogradu. Pobunu stanovnika Resnika gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je okarakterisao kao rasističke, uz kontroverznu izjavu da 20-ak romskih porodica ne može da ugrozi starosedeoce. Da li to znači da više od 20-ak može?

Da li u Srbiji postoji izraženi rasizam prema Romima kao što na to ukazuju sve češći ekscesi i šta ga indukuje?

„Retko ko će vam otvoreno reći da se radi o rasističkim motivima. To ne znači da se ne radi o rasizmu. Ono što su efekti protesta i što je njihova motivacija ima rasističku konotaciju. To je, sa jedne strane, a sa druge političari svojim postupcima snose izuzetno veliku odgovornost za ovakvo postupanje građana“, kaže Marko Vasiljević i podseća na odgovor gradonačelnika Beograda na pismo jednog belgijskog gradonačelnika (koji se založio za prava Roma, kad je reč o njihovom preseljenju) u kome Dragan Đilas nudi da deportuje Rome u Belgiju. Dakle, takva vrsta gestova na neki način ohrabruje ono što se danas događa, a što imamo prliku da vidimo u Resniku“, dodaje Vasiljević.

Jedna od nalepnica

Jedna od nalepnica

Aktivisti nevladinih organizacija koji se bave pravima manjina već duže vreme ukazuju da preseljenja Roma iz nehigijenskih naselja u Beogradu nisu po međunarodnim standardima.

Problem sa specifičnom populacijom Roma, koji žive najčešće u uslovima ispod svakog civilizacijskog minimuma i za siromašnu državu kakva je Srbija, zahteva plansko rešavanje, korak po korak. Nije samo problem kako obezbediti pristojan smeštaj za mnoge porodice koje nemaju praktično krov nad glavom i koji se naseljavaju u udžerice u blizini centra grada kako bi lakše dolazili do sekundarnih sirovina koje skupljaju i od kojih žive.
Uvažavajući materijalne razloge zbog kojih je teško rešiti ove probleme u velikom gradu kao što je Beograd, nevladine organizacije često skreću pažnju na druge nevolje Roma koji se ne rešavaju a ne zavise od visine budžeta.

Aleksandar Gajin, koordinator Koalicije protiv diskriminacije kaže da jedan od mnogih problema jesu, takozvani, pravno nevidljivi Romi. Reč je o onim građanima koji nisu upisani u matične knjige rođenih, nemaju matični broj, ni prebivalište, pa ni lične dokumente. Jednostavno, oni pravno ne postoje. Nevladine organizacije su pokušale da pomognu državi da taj problem reši.

„Propis koji je trebalo da reši pitanje pravno nevidljivih Roma, propis koji je posle pet godina aktivne kampanje napokon pre mesec-dva dostavljen Skupštini Srbije na usvajanje, nije stavljen na dnevni red. Skupština je odbila da se izjasni o tom predlogu Zakona iako su postojali svi uslovi za to. I mi i dalje nemamo zakon koji obezbedjuje upis u matične knjige pravno nevidljivim Romima kojih je svakim danom sve više. Deca se radjaju, ne upisuju se u knjige i naš problem se uvećava. To je poražavajuće i to govori o jednom stepenu sistemske diskriminacije tih lica koje se može imenovati i na mnogo ozbiljniji način nego što se to čini sada“, upozorava Aleksandar Gajin.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

XS
SM
MD
LG