Dostupni linkovi

logo-print

Umetnička kolonija „Mileševa“: Trag elite umetnosti


Deo učesnika međunardone Umetničke kolonije

Deo učesnika međunardone Umetničke kolonije

Otvaranjem izložbe dela prošlogodišnjih učesnika u Prijepolju je u ponedeljak počela sa radom ovogodišnja, 41. međunarodna Umetnička kolonija „Mileševa“, jedna od najstarijih i najuglednijih likovnih manifestacija u Srbiji. Ove godine u radu kolonije učestvuju umetnici iz Hrvatske, Srbije, Turske i BiH.

Tokom četiri decenije nastao je jedan od najbogatijih legata savremene umetnosti ne samo na ovim prostorima, već i daleko šire. To je svojevrsna galerija od 300 ostvarenja neprocenjive vrednosti, ali i istorija savremene umetnosti jer su u koloniji boravili umetnici, svih oblika likovnog izražavanja. Ova kolonija specifična je i po svom načinu rada, objašnjava Ivana Dragutinović Sokolovski, jedan od selektora i član Umetničkog saveta kolonije.

Umetnici su sedam dana na terenu, da upijaju atmosferu, kulturnu baštinu. Vodimo ih u Pljevlja, Priboj, Novi Pazar, u manstire Davidovću, Kumaniću, Mileševu, mastir Sv. Nikola na Banji i Sv. Đorđa u Mažiću. Na taj način stiču širi utisak o ovom podneblju, i na osnovu tog utiska promišljaju celu godinu, i onda prave jedan ozbiljan rad koji ostaje u legatu Kolonije i izložba se pravi sledeće godine kada dolazi novi saziv“, kaže naša sagovornica.

Kolonija je internacionalna, i taj faktor je vrlo važan, ali mi se čini da je i taj regionalni faktor izuzetano važan, što nam svima treba i vidim to i po reakcijama ljudi koji dolaze iz Hrvatske, Crne Gore, BIH“, dodaje Ivana Dragutinović Sokolovski.

„Najveće iskustvo, pored ovog prekrasnog kraja i baštine su ljudi koje sam upoznala i veze koje ostvarjujemo i da bi dalje u susretima gradili te dobre kulturne mostove kaže“, Ivana Krasić iz Zagreba koja je prvi put u ovom kraju.

Profesor na Fakultetu primenjene umetnosti u Beogradu Ljiljana Petrović je prvi kostimograf koji učestvuje u radu Kolonije. Posebno je oduševljena etnološkom zbirkom u Zavičajnom muzeju u Prijepolju i da će joj verovatno kako kaže to biti inspiracija za rad.

Ajla Turan u Prijepolje je došla iz Istambula. „Skulptor sam i umetnošću se bavim više od 20 godina. Po prvi put sam u Srbiji. Još uvek ne znam šta će biti tema mog rada utisaka je puno, oduševljena sam i kulturnnim nasleđem i ljudima ovog kraja“, ističe Turan.

Gotovo da nema značajnijeg umetničkog imena i autora sa prostora bivše Jugoslavije i Evrope koji nije svoj potpis stavio na neko od dela koja se nalaze u legatu prijepoljske kolonije. Ali, šta učiniti da i u ovako teškim ekonomskim uslovima Kolonija i dalje živi? Da li je potrebna stalna postavka kako bi se približila široj publici pokušali su da odgovore na Okruglom stolu Kolonije „Strategija i vizija„ eminentna imena iz sveta umetnosti.

„Prioritet je sačuvati umetnost. Ali mnogo nam je teško. U ovoj državi koja izdvaja 0,5 posto od nacionalnog dohotka za celokupnu kulturu, mi smo prinuđeni da mislimo sami na sebe, i da se borimo onako kako možemo“, mišljenja je Đorđe Kadijević istoričar umetnosti i reditelj iz Beograda koji je 35 godina bio umetnički direktor Kolonije „Mileševa“.

„Stalna postavka, kolekcija, ima svojih dobrih strana. To podrazumeva tri ili pet godina menjanje kolekcije, i na taj način vi omogućavate, pored prethodne stručne obrade, apsolutnu zaštitu, od svih da kažem ovih turbulentnih i promenljivih i lomnih trenutaka i političkih i kulturnih“, smatra dr Rajka Bošković viši kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Ovogodišnja Kolonija „Mileševa“ završava rad u nedelju.

  • 16x9 Image

    Danica Gudurić

    Novinarstvom počela da se bavi slučajno, u RTB Boru i ostala verna novinarskoj profesiji više od dve decenije. Od 2003. godine dopisnica RSE. Dobitnica više nagrada za reportažu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG