Dostupni linkovi

logo-print

Uljni škriljci - šansa ili predizborno zamajavanje


Aleksinački rudnik, foto: aleksinac.net

Aleksinački rudnik, foto: aleksinac.net

Vlada Srbije učinila je prvi korak ka eksploataciji nalazišta naftnih škriljaca u Aleksincu tako što je rapisala konkurs za savetnika koji će preporučiti strateškog partnera.

Za aleksinačke škriljce zna se decenijama, brojni stučnjaci su još za vreme bivše Jugoslavije razmatrali mogućnost za eksploataciju, ali do sada je sve ostalo samo na tome.

Jedan od onih koji ih je istraživao je Dejan Skala, profesor Tehnološko metalurškog fakulteta u Beogradu, koji za RSE kaže da je eksploatacija do sada bila jednostavno neisplativa.

“Sada je cena nafte daleko veća nego ranijih godina, ali je i eksploatacija škriljaca daleko veća. To niko ne uzima u obzir. Neću da negiram priču da je to sada postalo ekonomično, ali to treba vrlo ozbiljno staviti na papir. Pogledati sve troškove proizvodnje u ovom trenutku. A da li će se doći do cifre od 100 dolara po barelu, ili od 120, to je nešto što mora da se izračuna”, kaže profesor Skala.
Ministar Oliver Dulić tvrdi da se ne radi o predizbornom triku, nego o "ogromnom potencijalu koji Srbija ima i koji neko mora da pokrene.”

Na sva zvona objavljene su procene da resurs uljnih škriljaca Aleksinačkog basena, koji je nazvan jednim od najvećih u Evropi, iznosi oko dve milijarde tona i da bi godišnje moglo da se dobije oko 500 do 600 hiljada tona domaće nafte. Vlast je poručila da je sada pravo vreme za proizvodnju konstatujući da su uljni škriljci šansa Srbije.

Oliver Dulić, ministar ekologije i rudarstva, rekao je da se radi o vrlo važnom resursu.

“Njegovo korišćenje nije predizborni trik ili predizborni marketing. I onako, ako bismo od ovog trenutka počeli da radimo na ovom projektu prva eksploatacija bi krenula za šest ili sedam godina. Dakle mi ovde pričamo o poslovima za nekoliko narednih vlada. Ovde govorimo o jednom ogromnom potencijalu koji Srbija ima i koji neko mora da pokrene”, ocenio je Dulić.

Građani podozrivi

Aleksinački kraj jedan je od nasiromašnjih u državi, jer posle decenija blagostanja za vreme Jugoslavije danas tamošnji rudnici mrkog uglja ne rade. Zbog toga građani iz tog kraja sa kojima smo razgovarali sa nadom ali i podozrenjem dočekuju nove vesti.

“Ja verujem u to. Mislim da će Srbiji i južnom delu zemlje mnogo značiti Aleksinački rudnik, foto: aleksinac.net

Aleksinački rudnik, foto: aleksinac.net

nalazište uljnih škriljaca. To je budućnost u vreme nestašice nafte”,

“Pa sve je moguće… Ali mislim da je potrebno puno para da se to pokrene, a ne znam da li mi uopšte imamo toliko novca.”

“Čuo sam za to, znam da se od toga proizvodi nafta. Ali čisto sumnjam da će se uljni škriljci eksploatisati u Aleksincu jer mislim da se radi o predizbornom triku.”


Ono što zagovornici ideje eksploatacije aleksinačkih škriljaca pominju je da bi tokom nekoliko decenija država mogla da ostvari dobit od oko 60 milijardi dolara prodajući naftu, a ukoliko bi je prerađivala u derivate profit bi mogao da bude mnogo puta veći, odnosno između 120 i 180 milijardi dolara.

Stručnjak za energetiku Jelica Putniković, iz Balkan magazina, kaže da su naftni škriljci ušli u igru od kada je cena nafte porasla na stotinu dolara i moguća kriza u Persijskom zalivu, ali i da se mora biti izuzetno oprezan prilikom eventualnog ulaska u posao.

“Dobra stvar je to što u svetu postoje zainteresovane kompanije koje bi da eksploatišu aleksinačke uljne škriljce. Sada je na našoj državi da ne napravi grešku u koracima. Znači da mora da ispoštuje sve zakonske norme, da ne žuri, i da odabere strateškog partnera koji će da ispoštuje sve ekološke principe. Važno je i da se ne prave politički ustupci kakve smo imali u nekim privatizacijama. Da se posle ne bismo kajali”, kaže Putniković.

Miloševićevo otkrivanje nafte

Zahtevni ekološki standardi samo su jedna strana priče, jer procene govore da je za pokretanje eksploatacije i prerade potrebna investicija od 700 miliona do milijardu evra.

Profesor Dejan Skala zato kaže da je sve na dugom štapu, i da građani ne treba da očekuju da će iz aleksinačke zemlje poteći nafta kao u filmovima.

“Iz uljnih škriljaca se dobija jedna smeša ugljovodonika koja po svom sastavu odgovara sirovoj nafti. S tim što ona ima znatno veći sadržaj azotovih jedinjenja. Tako da taj azot mora da se ukloni pre nego što uđe u rafinerijsku preradu”, ocenjuje Skala.
"Momenat kada je sve to plasirano je onda kada je Srbija ostala bez kandidature za članstvo u EU i to je verovatno trebalo da amortizuje nezadovoljstvo birača i još neke stvari”, ocenjuje bloger Drago Kovačević.

Kada se iz mora objašnjenja stručnjaka i političara vrate u realnost, građanima Srbije povremeno se jave sećanja na prošlost i momente iz devedesetih kada je Slobodan Milošević pred izbore “otkrivao” naftu u Stigu koju kasnije niko nije video.

Bloger Drago Kovačević, jedan od prvih koji je pisao o perspektivama novog posla sa uljnim škriljcima, zaključuje da je “aleksinačka priča” čista predizborna reklama sadašnje vlasti.

“Ovim je poruka vlasti – Idemo u ekonomski razvoj. Jer zapravo oni nemaju čime pred birače. Neko je iskopao te uljne škriljce, pokušao da izračuna koliko tu toga ima, i onda se krenulo sa širenjem optimizma. Momenat kada je sve to plasirano je onda kada je Srbija ostala bez kandidature za članstvo u Evropskoj uniji i to je verovatno trebalo da amortizuje nezadovoljstvo birača i još neke stvari”, smatra Kovačević.

U ovom trenutku samo tri države u svetu eksploatišu škriljce i prerađuju ih u naftu. To su Kina, Estonija i Brazil, a pominje se i Severna Koreja. Pored Aleksinca, najbogatija nalazišta u Srbiji su u Vranju i istočnim delovima zemlje.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG