Dostupni linkovi

logo-print

Kobane: ISIS i Kurdi u uličnim borbama, Erdoan traži kopnenu akciju


Kobane, pogled sa tursko - sirijske granice

Kobane, pogled sa tursko - sirijske granice

Najmanje 400 ljudi je poginulo u sukobi ekstremista Islamske države i kurdskih boraca u utorak su nastavljeni u i oko sirijskog grada Kobane u blizini granice s Turskom.

Razmena vatre čula se iz više kvartova.

Turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan je kazao da je potrebna kopnena vojna operacija da bi se zaustavila Islamska država.

"Teror se neće zaustaviti vazdušnim udarima sve dok ne budemo sarađivali u pogledu kopnene operacije", izjavio je Erdogan pred sirijskim izbjeglicama koje je posetio u kampu Gazientep, na jugu Turske.

Turska armija je razmestila tenkove na granici udaljenoj dva kilometra od grada. U Turskoj je u nekoliko gradova došlo do protesta zbog napredovanja džihadista ID i zauzimanja kurdskog strateškog grada na granici sa tom zemljom. Oni su nezadovoljni pasivnim držanjem Turske i, istovremeno, zbog odluke njene vlasti da spreči domaće Kurde da pređu granicu i pomognu svojim sunarodnicima u Kobaneu.

Zvaničnici najbližeg turskog grada rekli su da su prihvatili 700 izbeglica i da među njima ima 47 povređenih. Oko dve hiljade građana je krenulo ka turskoj teritoriji a od 16. septembra kada je Islamska država pokrenula veliku ofanzivu izbeglo je 160 hiljada stanovnika ovog grada mahom u Tursku, od ukupno 400 hiljada, većinom Kurda. Sirijska Opservatorija za ljudska prava juče je saopštila da su u Ain al-Araba (Kobane) uspeli da uđu ekstremisti Islamske države.

Islamska država zauzela je tri okruga u strateški važnom sirijskom gradu Kobane, na granici s Turskom, saopštila je sirijska Opservatorija.

Direktor Opservatorije Rami Abdel Rahman je u ranijem saopštenju naveo da su u toku ulične borbe sa kurdskim snagama i da se one vode na istočnom ulazu u Kobane, kao i da borci Islamske države napreduju ka centru.

"Preuzeli su industrijsku zonu u istočnom delu Kobanea posle žestoke bitke sa borcima kurdskih jedinica za narodnu odbranu", koji su imali mnogo manje i ljudi i oružja, navodi se u saopštenju. U sukobima se koriste i snajperi.

Jedan od lokalnih zvaničnika Idriz Hasan kazao je za Bi-Bi-Si (BBC) da će grad “sigurno uskoro pasti”.

Već više od tri sedmice, sirijski Kurdi vode teške borbe sa džihadistima Islamske države, koja nastoji da osvoji granični grad Kobane, pošto je prethodno zauzela velike delove Sirije i Iraka.

Džihadisti Islamske države su istakli i svoju zastavu na jednoj zgradi u istočnom delu Kobanea. Ako zauzmu taj grad pod kontrolom džihadista će biti dug pojas na severu Sirije duž granice s Turskom.

Karvan Zebari, predstavnik kurdske regionalne vlade u SAD, kazao je za “Bi-Bi-Si” da će biti katastrofa ako Islamska država zauzme ovaj grad.

“Ako se nastave borbe, ako izostane međunarodna, uključujući i vojnu pomoć građanima i braniocima Kobanea, on će pasti u ruke Islamske države”.

On je pozvao Tursku da preduzme akciju u cilju podrške stanovnicima ovog grada.

“Mislim da je interesu nacionalne bezbednosti Turske da podrži kurdske borce u sprečavanju napredovanja Islamske države”.

Asja Abdulah, jedna od vođa Kurdske demokratske partije ujedinjenja koja predstavlja Kurde u Kobranu, opisala je za “Bi-Bi-Si” stanje.

“U gradu je još na hiljade civila a Islamska država koristi teško naoružanje. Ukoliko ne bude zaustavljeno njeno napredovanje, desiće se veliki masakr. Okružili su nas skoro sa svih strana tenkovima. Kurdski borci pružaju otpor u granicama moći s obzirom na ograničeno naoružanje sa kojim raspolažu”.

Američka centralna komanda je saopštila da su njene vazdušne snage uništile dve pozicije Islamska države južno od Kobanea, ali Abdulah ističe da ovi napadi nisu bili “delotvorni”.

“Islamska država koristi teško naoružanje i tenkove, zbog toga je naš otpor ograničen i potrebano je više vazdušnih napada. Ostatak sveta ćuti oko masakra koji će uskoro uslediti”, kaže Abdulah.

Kurdske partije upravljaju ovom regijom nakon povlačenja sirijske armije pre dve godine. Islamska država je zauzela susedne oblasti u prvoj polovini godine, okružujući Kobane sa tri strane.

Protesti zbog oklevanja Turske

U Turskoj je u nekoliko gradova došlo do protesta zbog napredovanja džihadista ID i zauzimanja delova Kobanea. Oni su nezadovoljni pasivnim držanjem Turske i, istovremeno, zbog odluke njene vlasti da spreči domaće Kurde da pređu granicu i pomognu svojim sunarodnicima u ovom obližnjem gradu.

U Istanbulu i još najmanje šest gradova Turske došlo je do sukoba policije i demonstranata, koji su protestovali zbog napredovanja džihadista Islamske države.

Demonstranti su tokom prethodne noći podigli barikade u nekoliko istanbulskih četvrti i bacali su kamenice i dimne bombe na policiju, čiji je jedan pripadnik povređen, prenela je agencija AP.

Turska policija je upotrebila suzavac i vodene topove da bi razbila slične proteste u gradovima naseljenim uglavnom Kurdima - Dijarbakiru, Batmanu, Vanu, Sirnaku, Sanliurfiju i Hakariju.

Protesti Kurda u Turskoj

Protesti Kurda u Turskoj

Kako javlja dopisnik “Bi-Bi-Si”-ja, Turska kao regionalna supersila – iako je koncentrisala trupe u zoni sukoba – nije spremna da interveniše iako je Vlada u Ankari obećala da će učiniti sve kako bi sprečila pad Kobanea pod kontrolu Islamske države.

Turska želi da se međunarodna koalicija predvođena SAD-om saglasi o mnogim pitanjima, uključujući upostavljanje zone zabranjenog leta u severnoj Siriji, kao i obnavljanje fokusa na zbacivanja Asadovog režima, što ostaje glavni cilj Ankare.

Turska i SAD se razilaze oko ovog pitanja, kao i oko odnosa Ankare prema svojoj kurdskoj populaciji.

Uzdržanost Turske u pomoći Kurdima može se objasniti i njenim višedecenijskim sukobom sa gerilskom grupom PKK – Kurdistanskom radničkom partijom.

Prošle sedmice turski parlament je odobrio vojnu operaciju protiv militanata u Iraku i Siriji. Međutim, turske snage nisu spremne da pomogne lokalnim borcima u Kobraneu zato što su povezani sa partijom PKK, koja je zabranjena u Turskoj kao teroristička organizacija.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG