Dostupni linkovi

logo-print

Presuda za pokušaj ubistva Draškovića važan korak za pravosuđe


Vuk Drašković

Vuk Drašković

Trojica bivših čelnika Državne bezbednosti Srbije osuđeni su na ukupno 22 godine zatvora zbog pomaganja u atentatu na političara Vuka Draškovića u Budvi 2000. godine. Direktni izvršioci ranije su za pokušaj ubistva Draškovića osuđeni na višedecenijske kazne.

Milan Radonjić, bivši šef Centra državne bezbednosti Beograda, osuđen je na osam godina zatvora, dok su nekadašnji načelnici odeljenja beogradskog DB-a Stevan Basta i Ratko Romić dobili sedmogodišnje zatvorske kazne.

Vladimir Gajić, advokat Vuka Draškovića, rekao je za RSE nakon izricanja presude da je iznenađen hrabrošću suda.

“Ovim se konačno na delu pokazuje da niko nije zaštićen od zakona i pravde. Svih ovih godina Služba državne bezbednosti bila je uvek zaštićena, a ova presuda je važan iskorak ka tome da se jednom za uvek spreči da visoki državni činovnici učestvuju u pokušajima ubistava političara, likvidacijama novinara i sličnim zločinima”, ocenio je Gajić.

U obrazloženju presude sudija Tatjana Sretenović rekla je da je na osnovu brojnih dokaza nepobitno utvrđeno da su okrivljeni pomogli atentatorima tako što su im davali savete i prikupljali podatke radi eliminisanja Vuka Draškovića kao političkog protivnika vlasti Slobodana Miloševića.

Vuk Drašković, predsednik Srpskog pokreta obnove, izjavio je za RSE da je ova presuda važna za srpsko pravosuđe jer je, kako je rekao, 12 godina posle zločina pravda konačno kazala svoju reč. Drašković očekuje da će ovu presudu potvrdi i viša sudska instanca.

“Ako ne bude konačne osuđujuće presude onda bi to jedino moglo da znači osuđujuću presudu za mene. Da ja budem osuđen, možda bi to trebalo… Zbog mog velikog zločina što sam preživeo i budvanski atentat”, kazao je on.

Okrivljeni imaju pravo žalbe na presudu u roku od 15 dana, a kazna koja je zaprećena za delo koje su osuđeni pred prvostepenim sudom je od pet do 15 godina zatvora.

Trojica okrivljenih su, kako je utvrdio sud, album sa fotografijama Draškovićevog stana u Budvi predali izvršiocima atentata, pripadnicima Jedinice za specijalne operacije Leonidu Milivojeviću, Nenadu Iliću i Branku Berčeku, koji je na Draškovića 15. juna 2000. iz pištolja sa prigušivačem iz zasede ispalio osam metaka i lakše ga ranio u glavu.

Osinje gnezdo bezbednosnih službi

Advokat Rajko Danilović, koji je Draškovića zastupao na početku slučaja Budva, kaže za RSE da se nada će se posle ove presude uskoro doći i do optužnica za ubistva novinara Slavka Ćuruvije i Dade Vujasinović.
Sa suđenja za pokušaj atentata na Vuka Draškovića, Beograd, 19. jun 2012.

Sa suđenja za pokušaj atentata na Vuka Draškovića, Beograd, 19. jun 2012.


“Za sve te slučajeve političkih ubistava karakteristično je da se radi o istoj službi i istim ljudima iz te službe. Državna bezbednost je radila te poslove za tadašnje vlastodršce. Osim ove trojice kojima se sudi za pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Crnoj Gori, Ratko Romić se pominje i u slučaju Ćuruvija, dok se tu provlači i ime Mikija Kuraka, bivšeg pripadnika Crvenih beretki”, kaže Danilović.
.
Pre atentata u Budvi pripadnici DB-a po naređenju tadašnjeg režima pokušali su ubistvo Vuka Draškovića kamionom na Ibarskoj magistrali kada su poginula četvorica njegovih saputnika a lider SPO-a jedini je preživeo.

Vuk Drašković kaže da je i 12 godina posle demokratskih promena DB iz vremena Slobodana Miloševića ostao praktično netaknut i da je to glavni razlog što su neki zločini još nerasvetljeni.

“Ta služba je svemoćna i sveprisutna. Ona ima svoje ljude u pravosuđu, vladi, parlamentu, u medijima… To samo govori o žalosnom stanju pravde u Srbiji i o nekontrolisanoj, nataknutoj i neometenoj moći onih službi koje su harale i ubijale od devedesete do dvehiljadite godine”, ocenjuje on.

Advokat Rajko Danilović zaključuje da će ubistva iz prošlosti biti rasvetljena tek kada budu reformisane službe bezbednosti što će, kako kaže, morati da se dogodi pre ulaska u Evropsku uniju.

“Ne možemo ući u Evropu bez razjašnjenja tih stvari. To će biti jedan od uslova. Te službe i dalje se koriste za političke obračune i zato vlasti ne pada na pamet da dirne u to osinje gnezdo. Sa tim teretom ne može se ući u Evropu. Zato se sve mora raščistiti i staviti tačka na nedela”, ističe Danilović.

Najviši funkcioner osuđen za zločine tajne službe je Radomir Marković, načelnik Državne bezbednosti Srbije, koji je za atentat na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali dobio 40 godina zatvora. Na istu kaznu osuđeni su i bivši komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija i pripadnici JSO Nenad Ilić i Branko Berček, dok su još trojica okrivljenih, Duško Maričić, Leonid Milivojević i Nenad Bujošević dobili kazne od 30 do 35 godina.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG